Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Зецови и жабе 101 85 Касапин и пас 103 86 Стар пас и ловац 104 87 Човек и два пса 105 88 Сељанин и пси 106 89 Лонац и тенџера 107 90 Човек велеречив 108 91 Зец и лав 110 92 Два путника и сикира 112 93 Медвед и пчеле 114 94 Медвед и
Обичавајмо, дакле, јуност на добро; од тога све зависи. 61 Муха Муха упадне у лонац с масном чорбом. Ту се здраво нахрани. Хотећи потом да изиђе, не може, јер јој угрезну ноге.
” Наравоученије Чувати се ваља онога који са својима лепо не живи. 89 Лонац и тенџера Лонац се уклањаше испред тенџере, а ова му рече: „ШТо ме се бојиш? Хе удри ти на ме, ја на те нећу.
” Наравоученије Чувати се ваља онога који са својима лепо не живи. 89 Лонац и тенџера Лонац се уклањаше испред тенџере, а ова му рече: „ШТо ме се бојиш? Хе удри ти на ме, ја на те нећу.
Хе удри ти на ме, ја на те нећу.” „Та мени је то свеједно”, — одговори лонац — „та ја на те ударио, та ти на мене.“ Наравоученије Од зла и пакосна, а јоште кад је јачи, најбоље далеко стајати.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Да претребим онај пасуљ! Да разастрем оно биље, по оном столу, испод оног храста! Да приставим онај лонац! Да откључам онај подрум! Да исечем оном секирицом оне бундеве за оне свиње!
надвоје пресечена, јерибасма: месечина у устима, ноздрва змаја, диња, димњак и бунар, зумбул у пролеће, земљани лонац кад стегне цича зима моја је чавка отворена свима!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Сваки тренутак беше му вечност... Врата се опет отворише. На прагу се појави Маринко, носећи један лонац, једну дрвену кашику И комад хлеба. — Ево ти ручка! — рече он. — Скувао сам ти мало гра с рибом.
— рече он. — Скувао сам ти мало гра с рибом. Ја знам да ти то волиш. Па метну јело преда њ. Алекса халапљиво докопа лонац. Пријатан мирис рибљи заголица му нос. Маринко га пусти мирно, само му је онај исти сатански осмех играо око усана.
— рече Алекса. — Даћу, али да ми кажеш нешто. — Шта? — Где је Станко и дружина? Алекса пусти кашику у лонац и погледа га страшним погледом. Али Маринко му је гледао правце у зеницу. — Кажи... кажи! — То нећеш никад дознати!
— Ха-ха-ха!... — насмеја се Маринко. — Па лепо!... Ако нећу дознати, и не морам!... Дај то овамо! Па му оте лонац из руку и пође. — А воде? — Кад кажеш где је Станко! — рече и затвори врата.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ту је камара сирчева, колача од пекмеза и тијеста, лепиња и погача, лонац с кајмаком, живих и пржених пилића, пастрме и толико „заире” да би Војин четовођа рахат цијелу чету њоме нахранио.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Поваздан стоји крај ватре лонац с кукурузом који се онако окруњен, у зрну, кува, и шакама га једу укућани целога дана, али зато и изгледа све по кући
— чу се из кујне глас јаросне гђа Персе... — Шта ће сад овај лонац овде кад му ту није место!? Чим се само макнем корак из кујне, одмах се направи вашар!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Видите, шану му, ови пургери тек онда пију теј кад су јако накресани, па им можете шта хоћете дати. Скувам велики лонац „камилнтеја”, па им налијем млого рума, да је јако, па су они задовољни, као што видите.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Са свога издигнутог места Лука Ристин је посматрао тај узаврели лонац на точковима чудећи се непрестано због чега се ови људи гризу када су присиљени на заједнички живот од двадесетак
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
У цркви стани му на ногу, а ми ћемо уватити три жабе, пак ћемо облепити лонац и кувати, докле се год из цркве не вратите. - Ја ти кажем, ћерко, можеш га вући за нос како ти је воља.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
писао поучне списе као Свештенство и ратарство, и у старости написао цео један низ поучних прича за народ (као Први лонац, Зле очи, Нека је срећа ма и луда била).
Сремац, Стеван - ПРОЗА
»Сад ћу те ошурити!« подподвикне му тек госпоја Каја, па дохвати лонац с врућом водом, а Јова беж’ из кујне. »Нисам ја твоја шефовица!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Једна бака виде муку, Мудра беше, мудро поче, Истрже му штап из руку, Још повика: „Не дам, чоче, Не дам тужна лонац' груват, Та у што ћу пасуљ куват?“ ИИИ ПЕСМА 1. Горе, песмо лакокрила!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ниже Милорад писмо, пјесму Жалобитног Ђуре, ђедо ћутке плаче, а Цар Душан закренуо главу у ћошак, па му сузе капљу у лонац с охладњелим, стинутим грахом. Узбудио се и старији курир, Ђурајица, па убрзано жмирка и шири очи да и сам не просузи.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Где женско зашушти, ту замирише и погача, замирише лонац пасуља, зазелене се дудови, под дудовима зацрвени се кров! Где је женско, ту се нађу и грађа, и добри мајстори!
Хоћемо ли од тебе тестију, иловачо, или ћемо ћасу, иловачо, или саксију, или окарину, или лонац? Иловача бар нема језика... МАЈКА ХАСАНАГИНА: Смири се, кћери. Видиш ли, свима им се дими из уста.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Валај неће! — вели Марко. — Боме хоће! — Боме неће! У тој свађи зграби старац руком за лонац. Он за лонац, а Марко њега за браду, па носи, носи к једној букви; расцијепи једном руком ону букву, па упреши
— Валај неће! — вели Марко. — Боме хоће! — Боме неће! У тој свађи зграби старац руком за лонац. Он за лонац, а Марко њега за браду, па носи, носи к једној букви; расцијепи једном руком ону букву, па упреши старчеву браду у ону
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Ја морам пропасти код такве жене. Шта си имала куповати гвоздени лонац? Није ти по вољи од земље! СОФИЈА: Псујеш што се дрва троше, или кад се који суд разбије, пак сам мислила, да ће
ПУТНИК: Треба га лечити. ШАЉИВАЦ: Ја мислим да му се разум метне у један лонац, да се к томе дода смерности три драма, учтивости сто драма, невисокоумија две оке, а самопознанија највише; потом да
се к томе дода смерности три драма, учтивости сто драма, невисокоумија две оке, а самопознанија највише; потом да се лонац добро облепи и да се све то добро скува. ПУТНИК: Не, не; треба га лечити. Ја ћу опет доћи.
) Човек је као кртица. Док је год жив, све једнако рије и копа, пак најпосле шта дочека? Да и њега закопаду! Охо! Лонац! На моју душу, новци! (Устане.) Хм, новци, и новци мога комше. Њему су јамачно излишни а мени од највеће потребе.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СУЛТАНА: Шта је то ћириш? СРЕТА: Ако спопаднем опет овај каиш. Метни туткало и смоле у лонац, пак пристави ватри: шта се ту провешћујеш? Вуци се брже, да не дангубим.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
МАЛА СОБА: ИСТЈЕРИВАЊЕ СТРАВЕ Баца лонац кљукове: куља пара собицом. Размиле се стрàвчићи: двоји, троји, четвори. (Окади ме, мајчице, повратичем, лозицом.
горјели минеј, ланени покров и комад чела Светог Илије; Павле жличице, паљен часловац Јеротеј перца и медни лонац. Растрепти лептир молитвен цитат. Поднебљем вене тиква жутила.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
стазицу пријеку кроз маховину, простирку меку, чуљећи уши, тихо пјевуши: „Пијетлићу драги с батака два, у дубок лонац носим те ја, тамо је добро, ја нисам груб. Крчи ми трба, сврби ме зуб!
Пшеницу желим душу да сладим, само се торбе и зуба бојим. Искрено реци, прикане мој, мислиш ли мене у лонац свој ?
Од јуче трбух боли ме јако, животу моме долази конац, а синоћ, зло и наопако, лептир ми неки разбио лонац. И најзад, јутрос (треба ме тући!) зубе сам дао на поклон Жући.“ Нато ће Пијетлић: „Ти можда шараш.
Лажем ли — гуску појео многу, луто по шуми кокошјих ногу. Живјела слога! У лонац рат! Изићи брзо, љуби те брат!“ Превари Пијетла заклетва та, напоље клисну у скока два, зграби га Лисац, па с њим
шумом, уз камењаре хајдучким друмом, чуљећи уши, кроз нос пјевуши: „Пијетлићу драги с батака два, у дубок лонац, носим те ја, добро је тамо, ја нисам груб. Крчи ми трба, сврби ме зуб!
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
је носио писмо; за шајкачу је заденуо невен; шајкачом је убио муву; помоћу шајкаче је, да се не опржи, преносио врућ лонац; шајкачу је ставио под глану, и заспао; у шајкачу му је пиљар с кантара изручио кило трешања; и, кад је појео трешње,
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Срп обеси о раме, у једној руци носаше лонац с пасуљем а у другој своју тојагу, — дугачку и дебелу палицу, са којом је обишао све до сад виђене манастире.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
И У ЗИМУ 242 ЗЕМЉА У ПОНОЋ 243 ЖИВЕТИ КРАЈ ДОБРЕ ПИЈАЦЕ 244 ОГЛАС 245 ЈЕСЕН НА ПИЈАЦИ 246 ПИЈАЦА НА КРАЈУ ГРАДА 248 ЛОНАЦ ПАСУЉА 250 ОДЧЕГА ЈЕ САСТАВЉЕН ВЕТАР 251 ВЕТРОВА МУЗИКА 252 СЛУТЊЕ ПО ВЕТРУ 253 ГДЕ СУ ОНИ ВЕТРОВИ 254 ВЕТАР И
Читав свет стрепи да се не прекине тај конац... Треба сав свет, а читав је неокрњени лонац. Мимо целог света понаша се данашња младеж. Боље: мимо цео свет, јер мимо воли четврти падеж!
Чула је, на свој рачун, многе речи погрдне, Прозваше је Лонац који воду пропушта, При опаљивању волела је да се отргне И да хитац пошаље у никуда и ни у шта...
Пролазе године као дани. Душановачка ме пијаца храни. ЛОНАЦ ПАСУЉА Потуцала се бабура по пасуљу, Мучила се на ватри, давила се у уљу.
ЛОНАЦ ПАСУЉА Потуцала се бабура по пасуљу, Мучила се на ватри, давила се у уљу. Дрмусао се лонац попут трамвајских стакала: Вода је врила, а бабура скакала.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
КНЕЗ ЈАНКО А како се градите вјештице? БАБА Ми имамо једну траву за то, па ту траву у лонац сваримо, из лонца се редом намажемо; иза тога будемо вјештице. КНЕЗ ЈАНКО Па послијед што се од вас ради?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— (кад ко мудру реч рекне). Уста ти се позлатила! Хиљадили се такви јунаци! Б) ШАЉИВИ Дао бог да био црн кô лонац, танак кô конац: кроз чибук прошао и у лули ноге прекрстио.
— Лајавој секи целини ријетки. — Пас који лаје не уједа. — Тко много дроби, мало вреди. — Лонац ћеш познати звонећи, а човјека говорећи. — Лијепа ријеч гвоздена врата отвара.
Кисни, не мисли, стигло ме до врата! — Закиселила жена у соби (или у мљечару) лонац млијека, па га покрила и повезала торбом да би се у топлини прије укиселило.
“ (тј. да се млијеко укисели док она буде до врата), па се обрне к вратима, а лонац и млијеко за њом по земљи, јер је нехотице била запела ногом за упрту од торбе. Милутину по полутину.
се у Сријему како је некакав човјек, виђевши из постеље како му је из куће вјештица одлетјела, нашао њезин лонац с масти, па се њоме намазао и, рекавши онако као и она, прометнуо се и он у нешто и одлетео за њом — и долетјевши на
— Прође поп кроз прокоп и проведе ’рта под покровцем. — Прокапа кап кроз покровац те у лонац. — Прокицошио ми си ли се, сине? — Проши конац кроз покровац!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
100. Вино у бурету. 101. Пијевац. 102. Врата на кући. 103. Ватра кад се запреће. 104. Лонац. 105. Мравињак. 106. Сисе у краве. 107. Лула. 108. Мјесец. 109. Овца у тору, и курјак и пас. 110. Лађа. 111.
Цар се обесели, и добави лонац неомрчен, воде неначете и ђевојку самохрану, но нема огња самотвора. Али ови младић окрене около огњишта с прстеном
4. ЗЕТ И ПУНИЦА. Некакав зет дође у пунице, и сједећи код ватре види ђе двије жене добро посоле један лонац, па помисли у себи да оно што се у лонцу кува, већ није за јело, и као што су зетови у пуницама шаљиви и безобразни,
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
и крављи, из храста врапчи, из Дунава шарански и смуђевски, и све се разуме, и што петао кукуриче са руде, и што лонац крчка, и што липа шкрипи!
Морам да стигнем, биће прозивање! ИКОНИЈА: Мени причаш! Ти и састанак огранка! Стави тај лонац у ту шерпу! Дај ми то вамо! Помози ми ову веш-корпу да понесем! Састанак огранка! Накрени вамо тај кишобран!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бакоњи се учини чудновато да редовник врши таке послове; причека докле онај положи лонац, па приђе и цмокну га изненада у масну руку. Ђаконе и ђаке подуши смијех.
Вратише се пред мрак, кад и Крива дође. Чмањак је спавао, а Шкембо се играо у пепељаку. Домаћица усу у лонац кукурузно брашно, које кнез измијеша.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Од врапчевога кљуна? Њеног длана? Чега ли. Зачуђена, она је стави у лонац земље и зали. Јесу ли дани, или је као пена у брзој реци, летело време?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
кад сретнем удудученог полицајца (поготово ако има црне узгор уфркане брчиће), зажелим му да га с прозора поклопи лонац с геранијима, да му се сручи на главу шерпа пуна врхња, или да му се деси ма шта такво из соммедиа делл' арте.
у крилу неке чудне, непознате жене, која, погођена са своје стране неком таквом болешћу што се поклапа с амнезијом као лонац с поклопцем, из дна искрене душе присеже да је то управ њен, и ничији него њен човјек, одувијек, још из првих
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Валај, неће! — вели Марко. — Богме, хоће! — Богме, неће! У тој свађи зграби старац руком за лонац. Он за лонац, а Марко њега за браду, па носи, носи к једној букви; расцијепи једном руком ону букву, па упреши
— Валај, неће! — вели Марко. — Богме, хоће! — Богме, неће! У тој свађи зграби старац руком за лонац. Он за лонац, а Марко њега за браду, па носи, носи к једној букви; расцијепи једном руком ону букву, па упреши старчеву браду у ону
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Кад не од првога сина, а оно од овога да видим снаху, одмену. Баба, задржавајући је у крилу и пазећи да овамо лонац, јело, не обори, благо тешила би је: — Ако, ако. Нама (и себе и Младена је ту подразумевала) није криво.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Девојке метну на Ивањдан у лонац земље и ту посеју неколико зрна п., па на Петровдан гледају како је никла: ако су клице савијене као прстен, онда веле
У Гружи, на пример, »да се усев не главничи«, не ставља се у с. земљани лонац; »да усев не полегне«, на с. се не седи; »да град не туче усев«, по с.
»Трава се стави у лонац с неначетом водом, који је тако затворен да пара из њега не излази. Кад вода проври, суд се донесе и преврне у ћасу
Кад вода проври, суд се донесе и преврне у ћасу или лавор над болесником. Ако лонац затим покупи сву воду из ћасе, знак је да ће болеснику бити помоћи. Тако се уради трипут.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Па ја са псима јурим у лов: ”О кнеже медведе, буди љубазан, дођи под мој гвоздени лонац; Месец, кључ и катанац!“ ЈЕДРИЛА Топографски радници, соколи моји, соколи, Док географске карте тискате Мислите на
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Кад се ракијом посипа ватра, она већма планти. Какогод лонац што не зна ни види свога грнчара, тако ни ствар не може видети свога створитеља, ни сазнати где ли је, што ли је.
Пре воде бунар се копа. Види бог свачију опачину кроз облачину. Еда може лонац лончар бити, ил' му сикира ковач? Поглед и ход свакога човека указује какве је собом ћуди.