Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Ја још нисам био даље од Пеште. — Ах, Беч, — то се не зове путешествије. Путешествије је кад се иде нах Париз, нах Лондон, као што је наша мадам гувернант правила — то је! — А јесте л’ били кадгод у Београду? — Нисам. — А у Шапцу?
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
нацх Паріс) — у Париз; нах Лондон (нем. нацх Лондон) у Лондон наџак — мала убојна секира немеш — мађарски племић, властелин; немешкиња — племкиња
нацх Паріс) — у Париз; нах Лондон (нем. нацх Лондон) у Лондон наџак — мала убојна секира немеш — мађарски племић, властелин; немешкиња — племкиња ноблбал — бал за
нацх Паріс) — у Париз; нах Лондон (нем. нацх Лондон) у Лондон наџак — мала убојна секира немеш — мађарски племић, властелин; немешкиња — племкиња ноблбал — бал за отмен свет,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
, „Народне празноверице“, ГЗМ, 19—20, 1907-1908. ⁴ Доуглас, Маррy, Путирy анд Дангер, Ретлеге & Кеган Паул, Лондон 1978. ⁵ Тројановић, С., „Главна обележја српског народа“, ГЕМ, 1, Београд 1926, с. 57. ⁶ Чајкановић, В.
М., Обичаји и веровања из Разгојне, СЕЗ, 32, СКА, Београд 1923. Wестермарцк, Е., Тхе Хисторy оф Хуман Марриаге, Лондон 1921. Влајинац, М., Моба и позајмица, СЕЗ, 44, СКА, Београд 1929. Влајинац, М.
Цонвеy, П., „Тхе Имаге оф тхе Цхилд ин Енглисх Литературе“, у: Поор Монкеy, Лондон 1957. Цхевалиер, Ј. и А. Гхеербрант, Рјечник симбола, Матица хрватске, Загреб 1983. Чајкановић, В.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Шта је то: играти се шуге? Ваша одана Хелен К., Лондон, септембра 1974.« ...Примио сам ваше љубазно писмо баш оног јута када сам покушавао да сперем сапуницу са косе после
« — а око ње зује девојчице на ролшуама и трешти музика из италијанског луна-парка. Луј Армстронг: »Тхе фоггy даy ин Лондон тоwн«. И он — већ мртав. Стари Лујика.
На станици »Лондон«, Лукина девојка испраћала је тролејбусе искајући да наиђе онај прави, њен. Најзад, она се попе и заузе своје
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
путовао је у Париз и Лондон, где је остао три месеца. Преко Немачке, где се опет неко време задржао, врати се у Беч, где је остао од 1785.
Милићевић, Вук - Беспуће
Писаху неки сељаци кући из Америке да су видјели Гавру Ђаковића у Валпарезу. Лондон, 1905. и 1906, и Париз, 1907.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
и како су вас неке друге, већ одебљале жене гледале завидљиво са устима пуним кремпита, док сте трчали испред кафане „Лондон“ у пола седам, претрчавали улицу кроз црвено светло, док сте се заклињали да се никада нећете угојити, да никада
— У реду — казала сам, дакле, бакути — пренеси онима тамо у кујни да, ако треба да се гиља у Лондон, немам ништа против Лондона! Мени допада!
Немам ништа против Лондона, ако случајно то мислите, на часну реч, чак ми је и симпатичан тај Лондон. Шта ћу тамо најпре да урадим?
Било је као да гледате неку телевизијску емисију о Лондону, само без тона. Тако некако. Напољу је био Лондон. Осећала сам се изван себе од среће што могу да га опипам прстима, и што шофер пуши лулу, и што је слика добра,
и што је слика добра, свеједно што нема тона, а најгоре је било то што ми никако неће веровати да сам обишла читав Лондон и све те фазоне. Признајем, била сам малчице као шеноа због свега тога. То признајем! Улазила сам у катедрале.
реду да вам неко плати пут чак до Лондона, а да ви баш за то време мислите управо на онога због кога су вас послали у Лондон, то јест да га заборавите! То, мислим, никако не би било у реду. Схватате шта хоћу да кажем?
Што се тиче лове, био је потпуно лихт! Мој Лондон, са шестодневним програмом заборављања Мишелина, сасвим га је излихтио.
писца, задржава још и „Њујорк Тајмс“, „Дистрибутед Бy Кинг Феатурес Сyндицате“ и Институт за изучавање феномена Ане — Лондон, Царнабy Стреет 167, Кад зрело размислим, Чарли, све сам их надиграла и наџивела!
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
ЈЕЛИЦА: Дакле ви и шпански знате? АЛЕКСА: Ја сам био шест месеци у Мадриду. То вам је варош! Шта је Беч, Париз и Лондон! Има шесет хиљада само цркви; сто тридесет и пет пијаца велики, осим мали, које се не могу ни избројати.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Он је затворио прозор кад се жандарми појавише, код хотела „Лондон“, нама за леђима, са ножем на пушци. Ваљда је очекивао да ћемо се, брзо, разбећи.
До судара је дошло на раскршћу, код хотела „Лондон“. Студенти су, вичући, натрчали на жандарме, као омађијани, а жандарми су млатарали, бајонетима, као пијани.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” „Издајниче, насео си туђинској пропаганди, Па замишљаш да си Лав Толстој или Ганди!” „Не, ту нису умешани ни Лондон ни Токио, Ово сам ја сâм у бесаним ноћима открио, Вртећ се у постељи, тапкајућ кроз одаје, И питајући се шта ми то
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
да ваља да се бојиш твоји[х] Србаља, ја сам из шале то рекао, јер, како кажеш да намераваш одавде поћи у Париз и Лондон, мучно ће те кад твоје отечество видити.
Она нимало за шалу не зна, нити ће марити што ја јошт нисам Париз ни Лондон видио. Најмим момка | да ми понесе моје вешти до мора; ту узмем барку да ме одвезе у који му драго корабаљ за Црно
трећу годину у Лајпсику заостати; но, предвидећи, да, ако то учиним, остаћу без новца, пак после како би[х] у Париз и Лондон пошао?
Од Лајпсика, с ове три недеље у Паризу, оде четрдесет дуката; камо, гди је Лондон? Није до стајања. Напред! Намере се два поштена трговца управ за Калес, с којима о малом трошку до инглескога канала
свештеник, римокатолик из Ирландије, који се је у Францији учио, сад иђаше натраг у своје отечество и пут му бијаше на Лондон; с овим пођем у друштво.
пак, било сутрадан с високих места на ужасне величине непрегледатог пространства краснејши и славнејши на свету град Лондон гледајући, о овом не знам ни речи рећи.
него је икада Рим био, вмењајући себе тако благополучна зато што га видим и у њега улазим аки би сав мој био прекрасни Лондон.
божествени[х] ин|глески[х] књига само десетак врсти што полезно и разумно после себе оставим, него да сам ја сав Лондон и као Соломон [х]иљаду најлепши[х] жена имао и с њима се веселио и у сласти до преко ушију пливао.
Но „о сем до здје”, штоно реч. ‘Ајдемо опет онде откуд смо изишли, у славњејши света град Лондон. Свештеник Ирландез учини ми љубав и позна ме с једним магистром деце Инглезом, који умеђаше којекако францески.
” Ово ни у чему не ваља заборављати, и по овом правилу у свачем судити и изреченија чинити. | Откад је год град Лондон онде гди је, не знам је ли ико у њему само зато што новаца није имао тако благополучан био како што се је мени случило
Каково ласкатељно предслућивање! Какова слатка бесмертнаго живота надежда! Збогом, дакле, нек остане, не само Лондон и Париз, него које му драго на свету место гди ја ову моју верховнејшу жељу исполнити не би[х] могао.
дилецто, Фрагмента хаецце, парвулум qуидем ат аморіѕ ѕінцеріѕѕімі ет аміцітае пігнуѕ, лібентіѕѕіме меріто обтулерунт. Лондон, ВИИИ кал. Іуніі МДЦЦЛXXXВ.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
у доба Архимеда, Толедо у доба Герарда, Рим у доба Коперника, Магдебург и Беч половином седамнаестог, а Париз и Лондон половином деветнаестог века и какви су били обичаји, начин живота и ношње у тим временима.
После Њутнове смрти тај сат је одатле извађен заједно са тесаником на којем је био причвршћен и однесен у Лондон у Библиотеку Краљевског Удружења, где се и данас налази.
Те принадлежности уживао је до свога пресељења у Лондон. Чим је завршио своје студије и увео се у наставнички позив, обрати се својим трима великим проблемима.
Од тада га посећујем увек кад год дођем у Лондон, а он ме пријатељски дочекује“. „Ви сте, значи, били помоћник великог научника баш кад је писао и довршио своје
Године 1696 пресели се Њутн у Лондон. Све остало знате“. „Да, у главном“. „Сада је наш Њутн велики господин и славан човек.
Зато се у ослободилачком рату Американаца борио на страни Енглеза. Он је донео у Лондон вест да су се Енглези морали повући из Бостона.
“ Дигох се да пођем. Он ме погледа уплашено. „Зар хоћете већ да идете?“”, упита ме. „Морам. Сутра стиже у Лондон мој рођак; не познаје варош и не зна енглески, морам га дочекати на железничкој станици.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Па га, најзад, моли Илија Васић да никако не заборави, него кад у Лондон дође каквим послом, или га иначе пут нанесе, да га потражи и на сваки начин „посети“ у Виндзорстрит 247, где он има
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Када су 1892. године позиви постали неиздрживи, отпутовао сам у Лондон где сам у Институту за електроинжењере одржао предавање.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Ни призор Фирт од Клајда, са дивним зеленим падинама, ни Гринок, ни Гласгов, па чак ни Лондон, нису оставили на мене неки значајнији утисак. Моје мисли су биле усмерене само на једно: што пре у Идвор.
Дао ми је копију Камбелове књиге о животу Максвела. Ту сам књигу прочитао од корица до корица пре него сам напустио Лондон и она је много допринела моме знању које сам обећао да ћу донети у Идвор.
О томе говори и ово искуство које ћу сада изнети. Воз Лондон-Луцерн прешао је француско-швајцарску границу рано ујутру у близини Нојшатела.
Дао ми је копију Камбелове књиге о животу Максвела. Ту сам књигу прочитао од корица до корица пре него сам напустио Лондон и она је много допринела моме знању које сам обећао да ћу донети у Идвор.
О томе говори и ово искуство које ћу сада изнети. Воз Лондон-Луцерн прешао је француско-швајцарску границу рано ујутру у близини Нојшатела.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
У Друштву беше и Спаса Чемерикић. Спремио се да са Димишем Мишетевићем види Лондон. Био је у Цариграду, Александрији, Трсту и Бечу.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
зеленој деци из Вулпита која излазе из рупе у земљи и хране се искључиво бобом« (Схірлеy Тоулѕон, Тхе Wінтер Солѕтіце, Лондон, 1981, 72). Богородичина рука (анаѕтатіца хіерохунтіца). По народном веровању у Врањском Поморављу, штити од демона.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Узми свиту и одело, Јер смо, збиља, слични ми, Јер на мене личиш ти.“ И са свитом свињар пође, И у Лондон весô дође, И краљ диже поздрав свој: „Добро дошô оче мој! Јеси л' спреман, хоћеш знати Одговора мудрог дати?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ниједан геолог или палеонтолог који би дошао у Лондон или Берлин није пропустио прилику а да не посети земне остатке ове бесмртне животиње.
Да ли се сећам још оног доба када сам са Вама путовао у Вавилон, Александрију, Падову, Лондон, на Месец и на Венеру? Како да се не сећам!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
сад; по трговачким пословима баш о Божићу мора путовати у Африку, у француске колоније: а затим, по истим пословима, у Лондон, где ће морати остати скоро до Ускрса. Одлаже се дакле Бранков пут у Париз, до Ускрса, али тада, зацело.
Пепео њен ће се помешати с пепелима неког Јеврејског гробља, новац ће Павле однети у Лондон, а ми смо овде били само подлога за пузавицу која је расла и уједно путовала, даље, даље.
из Лондона; Исак пише оцу: — Мама ми је све казала; није то за мене ништа страшно; татице, мораш одмах да се вратиш у Лондон, твојој кући и твом послу, који без тебе не напредује добро.
Моли Бранка да одмах све припреми, и да или он допрати Павла у Лондон, или њима брзојави да се спремају на пут. Бранко је сачекао да прођу бар неколико дана.
Све своје најбоље снаге и мисли дадоше и Павле и Бранко, на крају крајева, Исаку Броку, Лондон, Вест Сентр. — А кад је већ сасвим оронуо господин Јоксим, и за смрт се спремао, уздисао је тужно: — Бранка Каленића,