Јакшић, Ђура - ПРОЗА
„Узми лончић, Грлице, па иди до првог казана да ти уделе што за јело!“ рече тетка изнемоглим гласом. Ја одем у подне на казан.
То је све за један дан и једну ноћ. Узмем лончић, однесем кући; тетка узме једно парченце од тога песковитога хлеба, надроби у чорбу, па онда ручамо...
од те куће, утрча у собу, диже ме, плашљиво гледајући у љутитога господина; после ме изведе напоље, даде ми мој лончић, па ме упути кући, тужно гледајући за мном. Предвече нам дође Алекса...
„Видиш: ја сам се ноћас добро постарао! Имаћемо у изобиљу барем за пет-шест дана; али, Грлице, онај лончић мораш разбити!“ додаде некако потмулим гласом. „Нећу ништа да те подсећа на срамне намере онога неваљалца!...
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Е, да ми је ико казао да Грмеч може бити овако плав, не би му вјеровао. У нас, код куће, има један таки лончић, донио ћић Вук из Крупе.
— Нешто ми дошло жао, куме. — Мислиш на плави лончић, а? — Вала, баш и на њега. Како си погодио? Ујутру је откривено да су само из њихове чете побјегла двојица.
Преокрене се понекад нешто у срцу, претегне неки враг у души ...Доста је да ти пред очима заигра онај твој плави лончић, па гурнеш куд не треба, не би те пар коња надвукло ...Помели се, болан, дјечаци као ждралови у љутој мећави ...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Од куће понесу лончић — тако плав, да га насликаш! — А у њему синоћ скуван паприкаш, Докупе хлеба, празилука, кафе, мало шећера, И то им
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
диже из угла и исправи ниску, округлу трпезу, на коју постави погачу, соли, ожице; наточи из неке дижвице мало вина у лончић, који пристави. „Хоћете ли сад вечерати?“ запита она. Сердар погледа видара.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Бува) 148 — На по поља сама земља расте? (Кртичњак) 149 — Насред поља лончић ври, а ни воде ни ватре? (Мравињак) 150 — На царевићу без узла кошуља?
(Мачка; — мачак) 159 — Роге вије, коза није, Самар носи, кљусе није, Траву пасе, овца није? (Пуж) 160 — Сам лончић у пољу ври? (Мравињак) 161 — Све извезено, руком недо'ватано? (Перје на птицама) 162 — Смо орлова једно јаје снесе?
кусало — део кашике што се ставља у уста куси — ђаво кускуни — део ама који пролази испод коњског репа куто — лончић Кучајна — планина, стари град и рудник у пожаревачком округу лазина — место где је много шуме исечено; крчевина
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
105. Сам лончић у пољу ври. 106. Сва гора покисе, а четири прута не могоше. 107. Све по кући изгоре, а кућа оста. 108.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Баба је у брдинама и долинама набрала »Костолома, вратолома, Приставила у лончиће: Лончић крчи, момак трчи Кано пашче преко башче«.
Кад лончић — вели Вук у напомени — »стане врети, онда онај за кога се чини мора одмах доћи макар гдје био: ако је врло надалеко,
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Спавај само, бебице, добићеш лончић млијека. — Само нек је из ракијске боце — додаде стражар и захрка. Тек тада Николетина опази да је стражар подобро