Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ Она баба што је преда мном стајала, кад су јој усули оно мало чорбе, посрну, сирота, те јој се сва чорба из лончића просу...
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Најомиљеније такве игре су: „зец“, „како прсти говоре“, „зујање“, „лончића“ итд. У овим играма најважније је задовољство у извођењу, у самом глумљењу, које је и једини смисао игре.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
а све му се нешто приплакало, ни сам не зна због чега: због ћића Вука, Грмеча или онога проклетог плавог кумићевог лончића. На првом конаку Перајица се врти на свом лежају, пуше и најзад сједне и припаљује цигарету.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Играте се, децо!... Шта сте се то играли? — Крпигуза, одговори један смелији дечак — Зар не знате лончића? — То је за оне из првог разреда, а ми ’вако... крпигуза, јарца, вина и тако...
Ћипико, Иво - Приповетке
је фес на глави; чуперак косе страга уредно је раздијелио, а оштре бркове сувом смоквом намазао; ушетао се поред лончића лимуна и наранџа. Маре се подрубила, смрче широким ноздрвама, плете бјечву и реди каткада своју зелен.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
врата на соби, намакнем капке на пенџере, па онда, како се вуруна споља ложи, турим оне паприке и пробијем пет-шест лончића на вуруни, затворим је сачом а и тутунлук подобро зашушкам да дим не пролази.