Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Већ издалека пред дућаном, о ћепенку и капку, или испод њега, виде се ствари — еспапи, метле, лопате, опанци, чарапе, и шта још не, да човек избројати не може.
Милићевић, Вук - Беспуће
се подаље из хладовине весео врисак девојака и лијено, безбојно смијање жена; горе лежале разбацане ћускије, лопате, батови, колица и други алати који су блијештали на сунцу.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Па му том приликом покаже страшну своју шаку која није ништа мања од лопате којом згрће жито у магази. Тада би Светислав оставио Тешмана и обрнуо се Крсману (тако се звао онај у сламњем шеширу)
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Отидите вас двојица ти Мргуде и ти Раде, у село, па донесите мотике и лопате. А, богме, можете се најавити и попу, ако га је ту!“ Људи се почеше дизати. У то нека баба помоли се на ждријелу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Спава. Сад рече лија: — Ту је твој трс. Стража спава, поноћ је. Ено гле двије лопате, једна гвоздена, друга дрвена, обје забодене у земљу.
Лија оста, а он оде. Кад дође на оно мјесто гдје је стража, али стража спава, и крај ње двије лопате забодене у земљу: једна дрвена, а друга железна.
Присутни рекоше јунаку да не пружа руку, већ да му пружи гвоздену држаљу од лопате, те старац притисну палцем и направи малу рупу.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
” Ове лепе мисли Џим је изговорио спремно и лако као када је убацивао лопате угља у пламтећу ватру испод својих котлова.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Тогда сја чињаше нес град б'јело море, Домови и тороњи — б'јеле морске горе. Сад брадати Руси движут своје лопате, Један другом вичу: „Гледај саде, злопате!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Тиса је мртва. Нити се таласа, нити шуми, нити одблескује. Место воденог роморења чују се лопате у кукурузу. Или окидају и прегрћу кукуруз, или се право забадају у прегнуто. Павле пролази поред тога, и иде даље.
који је не сувише давно туда жуборио, и окретала се на њему и мала воденица, тако мала да је коло било усправљено, а лопате по њему као кашике. Отуда воденица-кашикара, а после Кашикара над пороном.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Сви као један, узели су метле и лопате у шаке, али ђубре је и даље расло, ругајући се свим њиховим напорима. Затворени у куће дечаци су с тугом гледали бивша