Јакшић, Ђура - ПРОЗА
„Тако је то: јуче пушку, а данас ашов и лопату!“ рече отац. А чича Марко продужи: „Веле да Тиса топи спахијске земље...
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
На Косову, такође у младу недељу, пре сунца, дете метну на лопату, „па га три пута обнесу око куће, једни вукућ лопату, а други држећи дете и говорећи: ’Баци лесково, узми дреново!
На Косову, такође у младу недељу, пре сунца, дете метну на лопату, „па га три пута обнесу око куће, једни вукућ лопату, а други држећи дете и говорећи: ’Баци лесково, узми дреново!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Чуо се само звек његових мамуза и фрктање неког коња. На вратима се заустави. Загледа се у једну лопату наслоњену уза зид. Погледа у дежурног каплара, затим у лопату, приђе журно и одбаци је ногом далеко испред штале.
На вратима се заустави. Загледа се у једну лопату наслоњену уза зид. Погледа у дежурног каплара, затим у лопату, приђе журно и одбаци је ногом далеко испред штале. — Је ли ту њено место?... А?... Научићу вас ја памети!
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ЈЕЛИСАВЕТА: Нећеш ти да ме учиш шта да радим! СОФИЈА: Јелисавета! ЈЕЛИСАВЕТА: Нисам ја неговала моју лепоту за лопату! ПРВА ГРАЂАНКА: Треба теби опалити двадесет пет! ЈЕЛИСАВЕТА: Сита сам наше запарложене провинције!
Не знам где сам... По чему да се оријентишем? Кад бих видео лобању, или лопату... кесу талира, или мач и шлем... Да бар имате лепезу, или цвеће у наручју...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Треба да се замеси у наћве, да се посоли, да нарасте, да се метне у калупе; па на лопату, па у пећ. ЈЕВРЕМ: Па да се испече. СРЕТА: Да се испече, јест', ал' дела га умеси ако си мајстор.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
На курјака стадо оставити. Од готовине правити вересију. Од јалове краве млијека тражити. Од језика лопату правити. Орла учити летјети. По мачки шиљати џигерицу. Пијесак у море сипати. Плашити мечку решетом.
— Лака памет — брзе ноге. — Нек’ ти уши чују, што ти уста говоре. — Реч се мери, а не броји. — Не ваља од језика лопату чинити. — Свачију слушај, а своју сматрај. — Реци макар и једну, али вриједну (ријеч).
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
ево ме ћера Брко. Шта ћу сад? како ћу пријећи пре- | ко ове воде?” А један од онијех људи пружи му лопату говорећи: „Сједи на лопату да те пребацим.
Шта ћу сад? како ћу пријећи пре- | ко ове воде?” А један од онијех људи пружи му лопату говорећи: „Сједи на лопату да те пребацим.” Међедовић сједне на лопату, а чоек размахне њоме и пребаци га на другу страну, а он бјежи даље.
” А један од онијех људи пружи му лопату говорећи: „Сједи на лопату да те пребацим.” Међедовић сједне на лопату, а чоек размахне њоме и пребаци га на другу страну, а он бјежи даље.
” Кад буде после подне, ужари баба пећ и изведе дете да га у њу тури, па му рече да седне на лопату. Онда девојчица рече баби: „Мајко! он је још млад и нејак, па не зва како то треба, него седи ти најпре да он види.
он је још млад и нејак, па не зва како то треба, него седи ти најпре да он види.” Баба то учини и седне, а они за лопату те с њом у пећ и баба се испече.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ти узми ону дрвену, па копај макар управо до зоре, не бој се, ископаћеш трс, а дирнеш ли у железну лопату, готов си, ухваћен, и ја ти, побратиме, онда не помогох више.
Шта није радио и радио да откопа трс, али не може. „А што ћу се ја толико мучити? Узећу ову лопату железну, замахнућу два-три пута њом, и трс ће бити мој. Док се стража пробуди, ја ћу дотле побјећи.
Док се стража пробуди, ја ћу дотле побјећи.“ Чим спопаде за гвоздену лопату, стража се диже, скочи, ухвати га и очас одведе пред цара.
Један од људи узе лопату којом је вејао жито, па отиде право јунаку да види шта хоће. Кад виде шта жели јунак, пружи му лопату која достиже чак
Кад виде шта жели јунак, пружи му лопату која достиже чак до друге стране, па рече јунаку да седне на њу. Јунак седе и овај га човек пренесе на лопати на другу
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Целокупна продукција угља на Земљи била би једва довољна да даде две овакве кугле годишње. Замислите сада једну лопату, велику као каква краљевина, која хвата одједаред двадесет милиона оваквих кугала.
Створите сада у мислима једног џина, толико огромног и снажног, да може ту лопату са свим оним куглама одједаред дићи и њен терет сасути у једну фуруну. Претставите сада себи још и ту фуруну.
У њој нека угаљ сагорева тако брзо да наш џин мора свакога секунда да у њу сручи по једну пуну лопату угља да би јој пламен одржао. Таква фуруна имала би топлотну снагу нашег Сунца.