Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Људи се почеше гнушати лопова, питајући: — Ама, ко ли то уради? Маринко Маринковић истаче се па рече: — Кмете Јово, попо, и ви браћо!...
Сад, да ли му је баш толико нестало — не знам; али знам да је покраден, јер сам својим рођеним очима видео лопова... — Ко је? Ко је? — загрмеше са свију страна. — Чекајте, казаћу!... Ево како је то било!
Узмите кога хоћете! — Ми тебе хоћемо! — Али ја нећу! Зар да ми ви под седу косу пљујете у очи? — Ми ћемо ухватити лопова! — Ми смо га ухватили — рече Маринко Маринковић. Ваљда хоћете да вам га прстом показујем?... Ја...
Па ти још не знаш све!... Онога дана кад је Лаза пуцао на онога лопова па побегао у шуму, он дозва мене па ми рече: „Иди, вели, нађи ми тога дечка.
— Ха-ха-ха!... — насмеја се Маринко. — Боже, ал̓ си дете!... Пре ће они, болан, позвати оног лопова Алексу у своје друштво него тебе. Пре ће се с њим сашаптавати него што би на те и помислили!... Зар их не знаш?...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Немој, оче владико, држати више простих лопова као ја што сам.. што сам био... Ућута и исхракну се, па једва чујно настави: — Ни ви, браћо, узимати попа који није
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Пешаци улазе на врата, а кола на браун-капију са дугачким и честим ексерима са врховима горе поређанима због лопова, а још више због Мађарице слушкиње.
је имао и луксузних ствари, које нису за јело, као на пример Гáгу, једног главатог гаврана, грдну свађалицу и опасног лопова кућевног, чије је: га-га! увек наљутило пáтка).
Једном речи, није украо само оно што је о небо било обешено. Од кућевног лопова — говорила је гђа Перса, — тешко сачувати.
Но ми смо се мало повише удаљили од предмета и заборавили се описујући овога лопова. Али тако је то у свету! Право је речено да добар глас далеко иде, а зао још даље; па зато се о поп-Ћирином мачку више
»супшисле«, без носа и уста, а са очима мастилом поправљеним, и напослетку као последња у албуму слика чувеног лопова Рожа Шандора, бавећег се на поправци у Куфштајну.
То беху кораци сеоског боктера ча-Ниће, који је јављао селу које је доба, и чувао село од лопова, поред све клевете којом су га бедили да је и сам с њима понекад бивао у ортаклуку.
ни вриску и цику под шатрама, ни подврискивање и поскочице у колу, ни како пуца батина по леђима каквог Циганина лопова, ни правдање каквог Неце ни Проке пред комесаром да је продавани коњ, његов, а да пасоша нема зато што су му
— Та баш сам пазио. — Треб’о си сам да држиш риф. Лопови су то; све сам лопов до лопова! Украшће ти из очију. Мени то већ не би могло пасирати. — Е, не би ти могло!
Та чува ноћас село сам светац — свети Ђурађ! Та јес’ вид’о колики миждрак има, к’о уланер какав! Лопова нема, јербо све је то данас пијано отишло одавде из авлије, к’о да је било у сватови кад се женио силни цар Стеван!...
Црњански, Милош - Сеобе 2
изложени, талери, францески златници, и дукати венецијански, све, поређано, на видик пролазника, па и слепаца, и лопова. Ноћу, све је то било, гвожђем, покривено. На вратима, мраморним, Копша је ноћу имао решетку.
Било је, као и другде у Европи, и у њој, лопова, кесароша, проститутки, доста, али су убиства, заседе, злочин, били ретки.
Само је при изласку из Леобена, на тргу, доживео нешто што је, после, целог живота памтио. Вешали су лопова. Неког калфу, неког абаџије. Несретник је крао неку абу.
У Хорватовом транспорту било је много лопова. Срамоте сербски национ. Чека, каже, Петра, и Павла, у вароши Јарослау. Чека их и Ана.
Теодосије - ЖИТИЈА
Петар истинит сиромах који осим себе ништа у пустињи не имађаше, те се ни видљивих лопова не убоја, НИ од мислених не оплени разбојника.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— забрину се Шаров. — Како да неће! — повика Тошо. — Њему баш треба неко ко ће чувати млин од оног лопова Жуће, који му лиже брашно.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
ИГРЕ Зорану Мишићу Зажмури се на једно око Завири се у себе у сваки угао Погледа се да нема ексера да нема лопова Да нема кукавичјих јаја Зажмури се и на друго око Чучне се па се скочи Скочи се високо високо високо До наврх самог
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Узео је Кречарев пиштољ, јер зна да га неће употребити. Сад се закључају. Лопова све више у биртији. Њих дванаест, а тринаести капетан. Гдекоји има пушку, гдекоји пиштољ, али наџак сваки.
Па шта, зар нас толики бојали бисмо се ти’ изгладовани’ неколико лопова? Мој један кочијаш Сава ће сам на тројицу. Напољу ларма, већ се лопови са кочијашима туку, кочијаши се довикују.
Пред полазак, господар Софра и Кречар награде обојицу, сваког са шест дуката, због учињене услуге у хватању лопова и лечења. Сад се опет закључају, легну и заспе. Какве су сне морали имати господар Софра, Кречар и Чамча?
са лоповима, јер је по околностима принуђен био, захвали се господару Софри што му је очистио чарду од тако опасних лопова, и само та још за нешто моли. — Господару, не могу вам довољно захвалити што сте ми те људе с врата скинули.
Но још би’ вас нешто молио. — Шта? — Да ми се дате намалати у мојој чарди, у биртији, да знају ко је три лопова једним наџаком убио.
— Па зар овде још мислиш да ће бити лопова? — Има још једна банда, чуо си за Јанотича? — Зар је и он у овој околини?
Но баш не би’ се бојао ни тог Јанотича, само да ми дође под наџак. Ону тројицу лопова, што су у биртији седели, рукама би их све измрвио. Мој негдашњи занат спасао је и мене и вас.
Приповедао му како сад свет долази у његову биртију само да види његову фигуру, како му због тога добро иде, а лопова ни од корова, тако се од оног доба плаше чарде.
— Та ти си писма послао? — Ја сам послао, али богзна јесу л’ добили? Ко зна нису л’ поробили пошту? — Додуше, лопова свуд има; недавно су у Кошици обесили деветорицу, што су напали три трговца баш из У. Нисте ли баш ви ти трговци?
Нисте ли баш ви ти трговци? — Ми смо ти који смо сами убили четири лопова, — рече Чамча вишим, поузданим гласом. Комесар мери Чамчу, а Чамча тако јуначки поглед баца на комесара, канда је он
— Већ пре тога читали су у новинама! — Па шта? Зар је то у новинама било? — Јест, како сте ви три лопова убили. — Хм, па шта још? — Да су у Кошици девет лопова обесили.
Зар је то у новинама било? — Јест, како сте ви три лопова убили. — Хм, па шта још? — Да су у Кошици девет лопова обесили.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
никада није пријала отужна вода из артерских бунара од које погубише зубе, и поред неродних година, липсавања стоке и лопова — свега што се једном Херцеговцу сручи на главу истог часа када се нађе у негостољубивој равници, на салашу.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
прољећа често је поболијевао, лешкарио у својој соби и овда-онда поручивао по свог рођака и брата Саву, старог личког лопова, да му дође на разговор.
— Јеси, брате Раде, сад и ја видим да јеси, познао сам те ...Па припази и мене, лопова и грешника, погледај и на моју страну, своји смо некад били док си по земљи ходио.
и честито сеоско момче, права бијела врана међу пустопашном и распојасном гомилом својих вршњака, личких спадала и лопова од сваке руке.
Једног јутра протјерана је цестом према граду повелика група повезаних лопова, хајдука и јатака, окружена јаком стражом.
— Шта ћеш, без рада и лопова нема живота — оте се јадном дједу, па се и он сам насмија на ту своју дрвену мудрост и би му нешто драго што, ево,
Пјесма и жандари, хех! Већ одавна је обичај у овим крајевима око личко-босанске границе да сваког лопова пазарним даном јавно протјерају кроз варош.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
НИКОЛА: Шта је, брате, побогу? МАКСИМ: Шта је? Имам жену — не жену, него лопова, пустаију, арамбашу. НИКОЛА: Твоја жена пустаија? МАКСИМ: Не пустаија, то је мало; убица. НИКОЛА: Каква несрећа!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
У томе и јесте фазон! Ту нема никакве логике! Чак и деца пристају да изигравају лопове док се играју жандара и лопова, је ли тако? А читави народи би свакако морали да буду мало паметнији од своје деце!
Матори, не буди лењ, звизне у правцу лопова најлепшу стону лампу из Вршца — музејско ремек-дело, а Суле заузврат гурне према фотељи диван на точковима.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
(Проспе ú по асталу.) МАРКО: Шта? МИТА (тајно Алекси): Ето ти твоја шпекулација! БАТИЋ: Свуда сам лопова тражио, и јошт га једнако моје слуге траже, но бадава.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Доље на земљи стаза се вије и јунак језди, Делија нека, лопова чета уз пут се крије: Небојшу храброг засједа чека. То Мјесец гледа, па пусти зрак, лопове откри, растјера мрак.
Причај по дану, вези по ноћи, не бој се, неће јазавац доћи.“ А ево дотле лопова Ждерка, ђаво му не да мира, по њиви шета попреко-уздуж, клипове зреле бира. „Алај ћу ноћас набити врећу!
Очију сјајних кроз таму мерка, кад ли ће чути лопова Ждерка. ДЕДА ТРИШИН САН Поток се Јапра под селом пени, вирова безброј ствара, увек је нова, несташна, млада и
А једне ноћи потера стиже, пред њом Доситеј с Хопова, старински поклич ори све ближе: „Љубезни держите лопова! Треба га прије восточног зрачка пребити јакоже мачка!“ „Враћај нам песме, приче и бајке!
— машице, чибук и брезов прут. ЧИЧА-ТРИШИН ОГЛАС Јефтино врло, за цену лошу, продајем мачка, лопова Тошу. Поспанци такви ретко се легу, мишеви са њим терају тегу. Има ли неки трговац глупи који ће мог мачка да купи?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
дана, кад је стекла нове, многобројне другаре и другарице и стала се са њима играти мушких игара: ораха, крпигуза, лопова и много других!... После наступа мучно и тешко школовање у Београду.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Па не само то, него учествовао и при демонстрацији социјалиста у позоришту (приликом представе Бернстеновог Лопова). Полиција нас је саслушавала.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
да иду „у ногу“, да окрећу главе „поздрав налево и надесно“ и лупају ногом „на четири кад им детектив звани „краљ лопова командује: један, два, три, четири, изговарајући оно четири са особитим неким одсечним нагласком.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
- Што се плашиш за своје торбе? - рекао је овај високи чиновник. Ниси на дивљем Балкану, земљи лопова. У Бечу си, у престоници његовог величанства цара Аустроугарске.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Шта је теби криво И неправо у овој земљи? Давид: Није ми ништа криво на славни суд, већ на 'вог проклетог лопова, шјеме му се умело! (Туче јазавца по њушци.
Давид: 'Вала ти на таквој ријечи кô старијем и учевнијем! Судац: Што си водио овог лопова пред суд? Што га ниси одма' на њиви убио?
Биће ваљда брат овог лопова. У'вати ме царски шумар и оглоби с пет воринти. Кад метну паре у џеп, оштро ми запријети: „Не смијеш то више чинити,
у једну руку има и право, јер та њивица, како сте чули, није ни моја, ни царска, ни спа'иска, већ овог проклетог лопова и брезаконика.
Болан, болан, ја би' главу своју положио за 'вај суд!... Него, преклињем те, главати господине, да овог лопова што теже осудиш. Свега ме упропастио. Скини ми га с врата, тако ти царске службе!
Ако погодиш, одмах ћемо јазавца осудити, ако не погодиш, губи се! Давид: Погодио ја, не погодио, ви овог лопова по закону морате осудити. Ја само 'оћу да кажем овом дјетету да нијесам ни бена ни будала.
Судац: Е, добро је, Давиде, пристајем и на то. Само ти кажем, ако погодиш како је господину име, теже ћу тог лопова осудити. Дакле, како је име господину?
Не биједи ме код славног суда!... Ето, господине, казô сам све што си ме питô. Сад морете тог лопова по закону осудити. Судац: А име? Давид: Име му је Јолпаз, Давидов.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Некад пуне, сада су те зграде празне. Ту смо, као мала деца, најрадије боравили, сакривали се и играли лопова и жандара или од двоколица, које су се, иначе, запрезале пред плугове, састављали железничке возове.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Митад-паша, као валија нишки, необично је сурово кажњавао крађе и отимачине. Вешао би лопова за пар пилића, а крај обешенога стављао би предмет који је украо, како би свако видео зашто је онај кажњен.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Седне трговац до Варалице. Пију. Братиме се. — Искварио се овај свет! Све лопов до лопова! — лупа шаком трговац по столу, уздише. — Не сме човек пару у џепу да понесе...