Употреба речи лорфа у књижевним делима


Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

је тако једном после подне одмах по Божићу, кад је рад око спреме најживље и најжурније отаљаван, — кад ће се она њина лорфа удати за оног гóљу? Је су л’ одредили термин за сватове? — Кажу, гнедиге, тамо чак око Ђурђева дана.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Ту ће му се дакле решити судбина, ових дана? Ту ће дакле умрети, кад га буде пронашла Бургваха? Та лорфа ће, дакле, стајати чело његове главе, док буде лежао мртав на патосу, кад га буду оборили из пушака, кад му понестане

А није хтео да швалерку избаци на улицу. Наговарајући Павла да је узме, он је понављао да је та лорфа, крај свега, створење мило, питомо и добро.

Побеснео, Исакович јој онда рече да му је сад доста. Срамоти свог оца, сумњичи своју матер, као да је нека лорфа. Нека оде сада, иначе ће је избацити. Она га онда остави и погну своју главу.

Он је тој несретници ударио два‑три шамара, али она се и даље деренда, да је то та лорфа, која јој је лавоар разбила. А није платила. Исакович му рече да ће, истог дана, иселити се из Енгела.

Учини јој се само, као да су, Вишњевскови, увек, пијани, и та супруга домаћинова лорфа. Била је скочила, закопчала се и спремала да иде. Мора, каже, кући.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности