Црњански, Милош - Сеобе 2
Било је у Темишвару, оваквих, рано зрелих, упаљеница, али су се, овако, као ова млада девојка, понашале само оне, лорфе, које су кирасири доводили, из Вијене.
Дабогме, све то кошта! Исакович је грмео, при самој помисли да се крије у кући једне лорфе, а молио је само да га одведу до зграде росијског посола. Па нек буде, шта буде.
После толико надежди, после толико патњи, завршиће дакле у царствујушчој Вијени, у кући једне лорфе, као леш. Кад би, тако, устао, и стајао, у мраку, на свом доксату, изнад Вијене, Исаковичу се чинило да га та варош
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Хтела је! И још је хтела и госпојица Савета, и она... она госпа-Мара, и још друге... Лорфе! Све би хтеле да буду маћије... Агница би их ваљда све и волела... Ја, ја..