Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
услова, било много теже одржати трудноћу и родити здраво дете, а то је трудници уливало велики страх од могућности лошег исхода порођаја, односно страх да ће родити болесно, наказно или дефектно дете.
Мушкарци се петком не шишају нити брију а жене се не чешљају. Овог дана многи не смеју да крену на пут јер се боје лошег исхода или несреће на путу. Трудна жена не сме петком да лужи рубље јер може да се „намери“ и побаци.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Састављачи избора, скоро по правилу, не разликују добро од лошег. Они сами лакше прихватају и боље разумеју оно што је декларативно, површно и уметнички слабашно, па им дечја моћ
У тој врелој, кључалој смеси, доиста има свега и свачега: и доброг и лошег, и нашег и туђег, од лепе, народне, до кратковеке, шатровачке досетке, од уличарске надмудрице до отужног, међуратног,
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Жика не јамчи ни за шта. »Нема елбета, господине Пурко, лоша слуго лошег господара!« свршује се допис, а потписан: »Жика Б. Шљивић — Сељо«.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Шта је читао на том распусту? И рекао је, памти, не, сваки пејзаж презире, узбуђење за лошег сликара и уседелице, не за оног несрећног учитеља, за њега не, а овај његов завичај је беда, сажаљење због кога се
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Тек на земљи, помешан с лишћем брезе, он виде да је постао жут, и осмехну се: »Шта има лошег у томе? Зар и ови око мене нису лагани и жути, сви жути?« Лист јасена подиже поглед увис и постиђено саже главу.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
националну снагу и добробит толико као способност просвећеног народа којеје у стању да разликује стручњака од оног лошег производа са политичком позадином. У светском рату мото савезника је био: створити свет у коме је демократија сигурна.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
видела, него ју је он при изласку кроз капију додирнуо по коси и лицу (у народним веровањима, свим, нарочито додир лошег знамења може бити кобан); и није тек замирисао, него ју је загушљиво задахнуо; још јој се учинило да су јој над главом
Тако, рецимо, чим забринути Вук Исакович - у последњој сцени треће главе - заузда коња због лошег знамења на путу (тада га је код куће жена варала с рођеним му братом), у истоме трену „упија” својим „очима влажно