Употреба речи лоја у књижевним делима


Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

и вино, вама, мудра искуства, и теби, домовино великих плодних уста, теби, суморно братство мрака и свеће од лоја, теби, земно богатство, и теби, љубави моја, висећи на брези изнад цвећа и стада, обешен, плазим језик већи од

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

' Аја, не даде мени ђаво! Баш, ако ће... Пре ми закиде три оке вуне, закиде ми једном две оке лоја, једном оку граха, сад четири воска!... Поган Цинцарин!

Црњански, Милош - Сеобе 2

Нашао се у облацима мириса од лоја, зноја, лука, коже, и барута. За тренутак му се учинило као да се та гомила, над њим, склапа.

Црњански, Милош - Сеобе 1

За пук су те вести значиле радост, јер је погађао да ће бити волова на ражњу, лоја, пива и спавања, бар два дана. За Вука Исаковича значиле су те вести страховиту забуну, изненадну и чудну.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

Ако се нешто на лицитацији прода, те новце нико не види; ако се марва закоље, од коже и лоја нигде рачуна. Кога оћете, затварате; који вам што да, онога пуштате.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Од озбиљних ствари: Пучина (1901), Кнез од Семберије (1900), Тако је морало бити (1900), Хаџи Лоја (1908), Љиљан и оморика, Јесења киша, Иза божјих леђа (1910).

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Ствар брањена већма је жуђена. — Слађа смоква преко плота. — Туђа коза пуна лоја. — Туђа кока ћурећа јаја носи. — У туђој руци увек комад већи. — Ласно се вјерује што год се жели.

— Не може једна врана на сто колаца. — Некоме и гвожђа плутају, а неком и плута тону. — Нема лоја у роговима, ни памети у брковима. — Не откини прст при меду! — Не пењи се уз оно дрво уз које се не можеш попети!

— Богме све бубрежна лоја печена и медовине, а зато су и крупни. 16 Питали неслогу: — Ђе си се родила? — Ђе и ви.

Дај ми, Петре, палицу, Да убијем грлицу, Да ми грле соли да, Да ја овну соли дам, Да ми ован лоја да, Да ја лој маци дам, Да ми маца миша да, Да ја миша жуњи дам, Да ми жуња перо да, Да је перо свату дам, Да ми

И то им било дуго и широко: нит могли ни на сунце ни на мјесец! Руке им биле од воска, а ноге од лоја: ако пошли на сунце, они се кравили; ако пошли на мјесец, они се смрзавали!

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Погнут, брзо прође кроз празну и млаку механу заливену жућкастом светлошћу, задахом ужеглог лоја и загашеног огњишта. Лакну му кад уђе у собу која га је увек чекала загрејана, боље осветљена, с топлом водом за каву.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Подбуо је и блед, брада му је замршена, на њој се јасно виде остаци од јела и пића: мрвице хлеба, громуљице лоја на вршковима длака, капљице вина. Пио је непосредно пред наш улазак.

Ја нисам хтео. Радије сам остао поред игумана. Ту у тој тесној одаји испуњеној мирисима ужеглог лоја, босиока, спориша, липовог цвета, крај мртвачки бледог старца разјапљених безубих уста из којих је цурила пљувачка, у

Тамо: здепаста Анчица, аљуша-траљуша у оштром воњу зноја, неопера, ужеглог овчјег лоја и јовових пупољака. Овде: вила, висока, витка, седефасте коже, окупана у светлуцавим млазевима вилинских кладенаца,

тражили помоћ: стотину врећа јечма, педесет врећа зоби, исто толико врећа пшенице, тридесет чаброва свињске масти или лоја и стотину чаброва белога мрса. Ништа више.

Обузело нас је неко житко мртвило, као слуз. Отужни воњ овчјег лоја којим старца свако вече трљају по костоболном телу, пара што се диже из лонца у коме кључа мрка водурина са патрљцима

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

први п'јевци запјевати; а кад први п'јевци запјеваше, скочи млада из мека душека, запалила фењер и свијећу, па узима лоја и катрана, оде право у нове ахаре. Ал' истина, што Момчило каже, Јабучило крила попуштио, попуштио крила до копита.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Пун сам ја свакога дара и приноса; овнова и лоја јагњећега. Ни крви јунче ни козље то узети нећу. Ни пак да ходите преда мном се указивати.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности