Костић, Лаза - ПЕСМЕ
свет: светлине зрак у ноћни врже мрак, висине кршне одби од мора, славуја ружи, гуји даде зуб, магарцу уши а голубу луб, и стварајући све без одмора, кад шесту зору рад му дочека, и своју слику створи, човека, створења цвет.
Зар није лепше носит' лепоту, сводова твојих постати стуб, него грејући светску грехоту у пепô спалит' срце и луб; тонут' о броду, трунут' у плоту, ђаволу јелу а врагу дуб? Зар није лепше вековат' у те, Ѕанта Маріа делла Ѕалуте?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Кааажи! С-с-ссс! и ту лупи Мића ногом у земљу, лубом о луб а руком о груди, па стаде. Срета му приђе и честита, а тако и Ђорђе. — Од данас да смо побратими! — рече Срета.
Свет их гледа. Многи завиде Мићи. Ал’ је жестоко играо! Све лупа сару о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађарски. Љубица пада све више у ватру.
Свет их гледа. Многи завиде Мићи. Ал’ је жестоко играо! Све лупа сару о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађарски. Љубица пада све више у ватру.