Костић, Лаза - ПЕСМЕ
са златна краја празне петељке: Та још ни репа ниси расплела од умиљаја цар-нападачу, траг му је још на скрхану мачу луба ти врела: А већ се старе машаш слободе, јабуку тражиш у божју врту, сујетом славе твоје надрту, евински роде!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ишао је брзо, грозничаво, док не дође до позната му изворца, из кога се слеваше хладна планинска вода преко липова луба. Напи се бистре воде, уми се, и то га поврати. Стаде да мисли хладније и одмереније. Куд ће сад ?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Ал’ говори луба Радулова: „О, бога ми, моја јетрвице, ја не знадем биља од омразе, а и да знам, не бих ти казала: и мене су браћа
бијели украј Саве двори моме брату Змајогњеном Вуку; моје благо мојој старој мајци, нек се рани и ода зла брани; моја луба, ал̓ је рода туђа, она ме је често опадала моме брату Максиму владици: „Деспот Јован ходи по Сријему, те он љуби младе
“ Кад се хајдук бјеше загледао: „Ја познајем, но ми је залуду; но откуд је тебе допаднуло?“ „Твоја ми га луба донијела, узô сам је за вјерну љубовцу“.