Употреба речи лубању у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Они не познају милост, не осећају љубави... Тако уздахнусте ви, па после тога наслонисте празну лубању на хладан камен вашега гроба и горко плакасте, а глас вам по немом гробљу немило и тупо хујаше, кâ оно јек од тупе

Сремац, Стеван - ПРОЗА

И јадан и збуњен, мајстор седе, али не зна куд ће с рукама. Гледа само у лубању, па у децу, па у учитеља, па опет у лубању, али му све некако незгодно на седишту.

И јадан и збуњен, мајстор седе, али не зна куд ће с рукама. Гледа само у лубању, па у децу, па у учитеља, па опет у лубању, али му све некако незгодно на седишту.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

вреле, — Крвца врела, а чедо несташно, На весеље свако је попашно, А душа му и ноћу и дању Сваку празну разбити лубању.

благо сиротиње, Да јунаке јадна не проклиње, Дину пусте саломише роге, Сакраше и главу и ноге, А што здраву однесе лубању, Све се сломи амо у пољану, Серашћеру срећу проповеда, Приповеда, за срце уједа.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

свети Јероним („наш земјак“), сиједе браде до појаса, грбаста носа и крупнијех очију, које је избуљио гледајући људску лубању, те се чињаше да се чуди он њој а она њему; најзад, њеки коштуњав и наполак голи светац, клечи у ваздуху, високо поврх

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

ТРЕЋИ ТУРЧИН: Би, Суљо! И данас би се о твоју лубању градске керуше отимале. ДРУГИ ТУРЧИН: А и у твоје зираве очи давно се гавран загледао!... Ну без шале!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности