Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Прасету одрежи реп и уши у лубеница; нек оно сутра само место нађе куд ће се провући, опет ћеш га ти онде наћи. Но птичице и прасе без разума су, није им
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Кипри натарошу, који испушио беше лулу И кренуо се да прилегне мало, наредивши да се она лубеница не вади из бунара пре него што се он пробуди.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Ал’ вас давно нисам видео! Видим, хвала богу, сваки дан сте све лепша и лепша — изгледате као лубеница. — И вама ништа не фали; изгледате као ’раст, па какав сте у образу леп и румен! — Ви ђаволите!
Црњански, Милош - Сеобе 2
старији свет је, у Хунгарији, био уверен да је то, можда, последња кришка Месеца, који се светлео на небу, као жута лубеница. Да ће доћи, да је дошао, смак света. Петар је, крај свега тога, полазио, пресрећан, из Токаја.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Зар ћеш ти сву сам појести?! ЗАПАЛИО КУЋУ ДА ИЗГОРЕ МИШИ Имао чојек тикава (лубеница) и дрењина у кући о јесени, те је хранио за пријатеља, кад би му у кућу дошао, па од некуда навру миши и једну му
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Они управо деле свет. Лепо се види како стари свет лежи пред њима на столу, као лубеница у којој три старца повремено гасе своје цигаре, или отресају пепео по континентима.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Лук) 197 — Пуна џамија црнијех Арапа? (Чокот и вино) 198 — Пуна школа ђака, ниоткуда врата? (Лубеница и семенке) 199 — Пун дô људи, свакоме кубура за пасом? (Кукуруз) 200 — Сви синови у капи, отац без капе?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Ватра. 32. Кандило. 33. Овце и јагањци. 34. Главица бијелога лука. 35. Кокош, кад снесе јаје. 36. Грмљава. 37. Лубеница. 38. Саонице. 39. Узда. 40. Перо. 41. Чобани кад зову жене, да понесу музлице, да музу овце. 42.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Или му се то само у сну приснило? Гледао је како Риболика отвара врећу, а из ње нешто блешти. — Па, то је златна лубеница! — Дечак-капљица појури према њој. Али лубеница, наједном, подскочи и поче се котрљати низ брдо.
— Па, то је златна лубеница! — Дечак-капљица појури према њој. Али лубеница, наједном, подскочи и поче се котрљати низ брдо.
Пећина се, наједном, отвори и он полете. Високо! Више! Летео је све више, док не опази како се низ брег котрља златна лубеница са старицом. — Стигни ме ако можеш! — закикота се Рибља Глава, угледавши га. — Па, и стићи ћу те!
Била је већ велика као чамац. Дечак јој скочи на леђа, а риба појури. Док би трепнуо, била је пред њима златна лубеница, а на њој Рибља Глава. Дечак испружи руку да дохвати лубеницу, али златне лубенице, наједном, нестаде.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
‘ Драги куме, господине Мијо, мене ево Бог обдари ђететом као лубеница, немам кога другог, а ми смо се окумили, па сад немаш куд: обећ’о си.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
негдје дубоко у сиву масу мозга, плутају у поплави мјесечине, њишу се у ритму баркароле попут одбачених нагљилих лубеница у прљаво-опалским лучким водама напуљског заљева.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
песме, збирка Н. Кашиковића, ркп. СКА, кут. ИИ). БОСТАН Мелоне (цуцуміѕ мело). Бостан. 1. Wаѕѕермелоне. Лубеница; пипун. У околини Ђевђелије л. не сме изостати са бадњиданске софре (СЕЗ, 40, 82). Та л.
На крају, поједу по парченце од печене лубенице или диње« (ГЕМ, 37, 1974, 223). У источној Херцеговини лубеница »издубљена, напуњена шећером па испечена, узима се као лек против астме« (ГЗМ, н. с., 23, 1968, 61). Бреза.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Златило се у њој жито и бостаниште с мирисним брежуљцима лубеница и диња, а сред бостаништа живео Старац и од птица и дечака га бранио, не одбранио. Како и да одбрани?
Кружила му је главом једна давна свађа са Софронијем. Било је то око риба и лубеница, око чега би другог? Намршти се Старац: има ли иког лукавијег од Софронија? Сигурно ће му, опет, понудити размену!
Сигурно ће му, опет, понудити размену! Колико му је пута узео најлепшу лубеницу за шарана још неуловљеног? Па после: лубеница поједена, шаран весело плива, а Софроније се смеје. — То си ми ти рибарску срећу урекао! — каже.
— топну Старац љутито ногом, али се Софроније и не помаче с места. — Украо си ми најлепшу лубеницу! — Није то твоја лубеница! — одврати Софроније мирно. — Погледај! — Па, и погледаћу!
Тек га у пољу лубеница нађе! Ветар му је њихао празне рукаве: био је опет Страшило! Али, кад Старац приђе ближе — Страшило мигну оком и рече:
— Софроније се шеретски насмеја, а ветар луталица донесе глас последњих зрикаваца. На врежама и брежуљцима лубеница, као ниска бисера, треперила је роса на првим зрацима сунца. Старац седе и ослони се о довратак колибице.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
и непозвана, ишла за дјечацима, посматрала шта раде и како се играју, проналазила их у рибарење око ријеке, у крађи лубеница, у потрази за птичијим гнијездима.