Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ласта, дакле, у једно пролеће изиђе из града, дође у један луг за нагледати сестрицу своју, и рече јој: „Престани већ тужећи и сјетујући за Итом, сином твојим, и пређи у град к
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
маја 1806., изишла на Врачар, Милоје Петровић начини шанац у Циганској Бари, куд протиче Мокри Луг преко ливада у Саву; на среди намести неколико топова, пуца на варош, и на град, а Турци са ћошка од Варош-капије на
Једну ноћ оду сви с Врачара коњици, и сакрију се у мајдану, у ону рупу, где је сада гробље; а кад Турци изиђу у Мокри Луг и Врачар да траже траве, онда они истрче из мајда-.
У то време, чујући то Милоје Петровић, који је имао шанац код Београда у Циганској Бари, куд протиче Мокри Луг у Саву, да су Турци од Шапца пошли к Београду, и Београци често на њега ударали, врло се био поплашио са оно мало
„Сваки нам је, вели, скок од Лауданова шанца до у Мокри Луг по сто дуката вредио”. И он и сва војска мртва је игумана благосиљала, говорећи: „Жарко погибе, али сву нашу војску од
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Па пољуби оне дрхтаве руке, узе шару по средини, па оде најлак, не осврћући се... Сви гледаше и видеше како замаче у луг, али нико не покуша да га заустави. Кмет Јова се загледа у Алексу. Затим погледа по народу, па рече: — Хајдмо одавде!
Оне су лиле потоком. Од њих једва је назирала његову белу кошуљу како замиче у луг... И широким рукавом својим брисаше очи... Срце је повуче за њим.
Збогом!... Дај боже да се видимо... — Дај боже!... Они се изљубише с њима, докопаше своје шаре, па замакоше у луг. Станко се замислио. Некако му је чудно изгледало да су у оној подметнутој крађи помешани Крушка и Маринко.
Право има, алал му вера!...” Турчин је стојао на прагу и гледао за Иваном све дотле док не замаче у луг. Онда се врати у одају, наручи да му донесу каву, па, пуштајући густе димове, ствараше у оним колутима лепу слику...
Таман он укорачи, а иза хана се појави Дева, осмехну се, допрети прстом па замаче у луг... Дан је освитао леп. Исток се руменио кад се Лазар опрости са Крушком, који изиде да га испрати.
Притегоше упрте, па се одвојише. Густи луг их брзо сакри од њихових другова... Хајдуци уздахнуше дубоко и оборише главе. — Као да ми рођени одоше! — рече Ногић.
Кад вам помоћи затреба — ми смо ту; Дева ће нас наћи!... А сад збогом!... И, пољубивши оца и попу у руку, замаче у луг с дружином. 23. КУКАВИЦА Ноћ се спуштала врло брзо, јер облаци од запада прекри лише небо.
Овај посао ћу ја сам свршити... Збогом! — Збогом пошао! Он журно узе шару, припаса фишеклију, па замаче у луг. Срце му је лупало бурно, нагло; чисто га је само напред погуркивало.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
У својим лирским песмама он је идиличан и пасторалан, опева зелен луг, славује који »прижељкују« цветне ливаде, »свилене јањце«, грлице које гугучу, дивне пастире који »вију песму уз
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Доста веће месец реди Пунио је бледи круг. Брда путник доле гледи, Стране земље, реке, луг. „О дужино путовања, Кад ће доћи теби крај! Звездо мога миловања, Кад ће синут твој ми сјај.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
дани, трепери љето, срећни су Пијевац и његов друг, док једног јутра и Мачак, ето, спреми се у лов у далек луг. Крећући на пут озбиљно рече: „Чувај се Лисца, безбрижни Пијевче!“ Весељак Пијевац!
“ Узалуд Мачка дозива друг, далеко бјеше зелени луг. Стари се Мачак за ловом вије, Пијетлића свога ни чуо није. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Вредне пчеле, миле тице, Остављају цветни луг, И лагане ластавице На далеки беже југ. Када стегну зимске студи, И завеје први снег, Школа нама заклон нуди, Школа
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Буди га Јања сестрица: “Устани горе, Радоје, Овце ти за луг зађоше!“ “Нека и’, сејо, не могу; Вештице су ме изеле; Мајка ми срце вадила, Стрина јој лучем светлила.“ 4.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Прошишај, у авиону, васиону! Тахити ил Хаити тајновити: Није важно где ћеш заноћити! Кроз шуму, траву, шевар, луг Лети на Север, зими на југ, У нечуј, у Печуј, тамо, туј: Дуј-дуј, дуј-дуј, путуј у Птуј!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Јер не може да седи) 397 — Што живо роди мртво, а мртво живо? (Кокош јаје, а јаје пиле) 398 — Што зец бежи у луг? (Што луг неће за њим) 399 — Што зец има колико и длака? (Крајеви од длаке) 400 — Што на репу зубљу носи?
(Кокош јаје, а јаје пиле) 398 — Што зец бежи у луг? (Што луг неће за њим) 399 — Што зец има колико и длака? (Крајеви од длаке) 400 — Што на репу зубљу носи?
или животиње) где су црева и џигерица; ударити по лубину — по леђима, или по ребрима или по трбуху (Вук) лужина — луг љеља — краљица из духовског обичаја магања — мана, недостатак маја — редуша мајдонос — в.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
ону којом је Вукашин четкао зелено, хтео је да гађа старца у огледалу, не, сетио се, видеће по разбијеном да сам луг, па ми више ни новац неће тражити. Само је четку бацио кроз прозор и изашао на калдрму што се шаренела на сунцу.
Колико је времена прошло од те вечери? Без речи су припалили и по другу цигарету, јер је он био луг што га је Аћим из лепог сна пробудио и што није хтео за сутра да одложи разговор. „Одлучио сам, Никола! Морам.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
И цвет ми био цветан, И зелен беше луг, И ја у њему сретан, И друг ми беше друг. Нису ми биле мучне Братинске здравице, И могô сам поднети И мало
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Звезда много, да не забројимо, Пољупцима да их бележимо. XЛИX Славуј пева, прижељкује, Чисто дршће цео луг; А тој песми поиздаље Одзива се цео луг. „Чуј их, чуј их, злато моје!“ — „Чуј их, чуј их, драги мој!
XЛИX Славуј пева, прижељкује, Чисто дршће цео луг; А тој песми поиздаље Одзива се цео луг. „Чуј их, чуј их, злато моје!“ — „Чуј их, чуј их, драги мој!“ — Слушамо их, заноси нас Тај небеско-земски пој.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сад к’о пчелице лете од једног цветића к другом; Сад к’о на крили птице с дола одлећу на брег. Сад се скрију у луг и беру јагоде росне: Сваки им прати корак шала, несташлук и смех.
помрча: Стане л’ земља међ њих, једно с’ увија у мрак; Два девојчета млада једном су беда јунаку Кад кроз гору и луг саме их проводи пут. А кад јошт два срца нејављена жеља привлачи, Онда су треће очи отров за добру вољу.
Нема ту мира за крв, ни благе за главу ведрине Кад те од куће тера бљутка самоћа у луг. Ил’ не носи очи, ил’ води са собом чедо, Сам, са очима, млад, не ид’ у Пратер по мир. 1857.
” — Чује се света клик. Ја, певац, сузе лијућ, Твој рујни кунем лик, И бежим — кула? Не знам! Усамљен тражим луг, Покоја нигде немам, Плач ми је верни друг.
год. има једна строфа више, пета, која гласи: Ах, ја мати жалостна, у темни луг прибегла! Помоћи се лишавам, Грозне сузе проливам овде. Строфа четврта из 1841. год.
2, скоро без икакве измене (у ст. 2. м. у тамни луг, стоји: у пустињу), а без сумње и још другде. Строфа је вероватно познијег перекла, а немам никаква доказа да је
И бјежим - куда? - не знам, Усамљен тражим луг; Рокоја нигђе немам, Плач ми је вјерни друг. Ах срце не мучи ме. Ах, дај ми само мир, Јер љубит ја не смијем Нит
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
4 И немо из твари тугом објави се друг. И тугом зацвркуће тица и зазелени луг. 5 И секира кад љуто засече дуб: и јагњету вук — кости кад млави зуб; немо све свему тугом верни остане друг.
У стаду му јагње ја. Води ме стазом твојом У тихи дол свежих вода. Стена ми је вечни Бог, И луг цветни мој врт, И свежи ми смокве хлад Кад подневни пече жар.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Ц. кора, у вину, лек је од пљускавице (ЖСС, 262); ц. жир од срдобоље (ЖСС, 311); луг од заптивања (ЖСС, 306). Жене које имају много прања пију мусу од ц., или једу његову мезгру (СЕЗ, 13, 392). Ц.
Ћипико, Иво - Пауци
Па настави: — Ти, човјече, већ ништа немаш... Ко зна хоће ли имање и залећи за луг ... Већ, чуј, да ти дадем добар савјет, — умекша бесједу газда — имаћеш још од шта у кући избити коју пару: скупи за
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И вредни ратар облази пола, Припрема семе, оштри плуг; И све је срено - поље и дола, И густи луг. Све слави пролећа дан.
њоме тихи, сањив крас Пролетња нојца шири; Под њоме славуј, мили друг, у сутон пева тавни, И песмом здрави шумни луг И цветне, благе равни.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Ори, плуже, заори: У земљи је злато!... А село је красан друг Свакоме тежаку, К'о тичици зелен луг На сунчаном зраку … Благослов је у зори, То је с неба дато! Ори, плуже, заори: У земљи је злато!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
протрчаше Турци; онда с’ Иван коњма повратио, па одреши два коња витеза, једног јаше, а другога води; кличе Ива кроз луг попевати: „Фала, Турци, два пашина сина, кој’ ми данас коње поклонисте!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
СИОН Сион, кано старо селиште преорати ће се; а Јерусалим запустити ка воћњак обран, а градски високи горњи домови — луг и шума по њима узрасти, те у дубраву зверињу ће се наменити плачући се за пустош управаџија му!