Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ниже школе, баш преко Турскога Потока, кад се мине кућа Николе Белића, усред зеленог луга, подизала се једна мала кућица. Она се разликовала од осталих тиме што је била окречена, бела као снег!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И од ове горе ухвати га страх. Од горе у коју је побегао!... Ухвати га страх усред луга где, можда, није никад крочила нога човечја... Он се осети сам, остављен и од бога и од луди.
Окретао се више пута и видео је како стоји и гледа за њим. Кад се већ дохватио луга, он се окрете још једанпут, али ње не беше тамо... Само уздахну па саже главу... Ноћ је била тиха.
Он свакад зна где смо ми. Збогом!... Рукова се с њима, па полако и опрезно као мачка дохвати се луга. Поп Милоје и кмет Јова седеше оборених глава. — Е, ово то је чудо! — рече поп после дужег ћутања. — Чудо!
Кроз главу му прође мисао, и он је гласно изговори: — Не вала. И осети најпре неку хладноћу од оног густог луга... Затим га спопаде страх. „Зар онај пас не може бити овде гдегод у заседи?” — помисли.
Зној му се слеваше низ лице... Издалека је чуо потмули жубор Дрине и ишао му ближе. Одједном стаде и загракта. Из луга му се одазваше. Он пође неколико корака кад искрсну човек преда њ. — Ти си Дево? — Ја, Јоване. Је ли ту харамбаша?
Ноћ се спусти на земљу. Беше то тиха, летња ноћ без месечине. Из луга се чула песмица птичија; ветрић је шушкао по лишћу као мали лопов... Око Станка се земља окретала. Већ му прекипе.
Он се поуздао у брзину свога зеленка и није се преварио: коњ га је пронео испод оштре сабље. Докопао се луга, па је одмицао. Повио се по коњу да га која грана не би закачила и свалила... А коњ га је носио...
— Хоћемо ли, људи? — Хајде, бива. — Само лагано... Ако се дочепамо обале и луга, није нам ни бриге... И Турци се приближаваху обали.
И почеше улазити у шајке. — Овако је боле — говораше онај што је ђеду корео. — Ако пресалдумимо ноћас и докопамо се луга — онда ми ич бриге није! А прећи ћемо. Нигде живе душе!... Нико нам се, бива, и не нада!...
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
ШТА ЈЕДЕ МАЛА АЛА Мала ала може да смаже из цуга малтене пола Малог Мокрог Луга. Није реткост видети алиног клињу како се прикрада Малом Лошињу.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
лака Небу дићи тамо под облака, Под небо се дигô тић и сада, Ал' весео није кô некада, Гледа доле, реку, врело, луга, Дрва, жбуне, горе и врлети, Па му с' чине до толико друга, До толико успомена свети, С кима дане прелепо
јаду, А ономе црном Београду, Па удари на неку ритину, Па отуда на неку лужину, Па лужином пођо унапреда, И сред луга намастир угледа, Леп ли беше сред лужине ове, Ал' сад не знам какôно се зове.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Небо славонско. Спуштено под брда, у жита и шумарке, са топлотом луга и плаветнилом шљивика. Небо, што се појављује иза шума, као вода.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Пепео истресе, Потом, Иза куће. Скоро ће пролеће, И крај мразних ноћи; Блеснуће, ко тањир, сунце изнад луга; У мају ћемо Она и ја поћи Тамо куд иду ласте, У правцу топлог југа.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Вјеран је друг најбољи брат. — Чувај друга као брата. — Тешко другу без друга и славују без луга. — С добријем другом прико свијета, а са злијем ни на пир. — Боље је имати рђаву годину него рђава сусједа.
Тешко дому у ком слоге нема! Тешко другу без својега друга И славују без зелена луга. Тешко земљи куда војска прође, И ђевојци која сама дође!
6. Све једно друго поједе Ја посијах бјелицу шеницу Далек’ села, близу пута, Крај луга зелена, Крај луга зелена; Наврани се кока с пилићима Те поједе бјелицу шеницу, Далек’ села, близу пута, Крај луга
6. Све једно друго поједе Ја посијах бјелицу шеницу Далек’ села, близу пута, Крај луга зелена, Крај луга зелена; Наврани се кока с пилићима Те поједе бјелицу шеницу, Далек’ села, близу пута, Крај луга зелена, Крај луга
луга зелена, Крај луга зелена; Наврани се кока с пилићима Те поједе бјелицу шеницу, Далек’ села, близу пута, Крај луга зелена, Крај луга зелена.
луга зелена; Наврани се кока с пилићима Те поједе бјелицу шеницу, Далек’ села, близу пута, Крај луга зелена, Крај луга зелена.
Ја посијах бјелицу шеницу Далек’ села, близу пута, Крај луга зелена, Крај луга зелена; Наврани се лија с лисичићим’, Те поједе коку с пилићима, Кока поједе бјелицу шеницу
Ја посијах бјелицу шеницу Далек’ села, близу пута, Крај луга зелена, Крај луга зелена; Наврани се лија с лисичићим’, Те поједе коку с пилићима, Кока поједе бјелицу шеницу Далек’ села, близу
Наврани се лија с лисичићим’, Те поједе коку с пилићима, Кока поједе бјелицу шеницу Далек’ села, близу пута, Крај луга зелена, Крај луга зелена.
лисичићим’, Те поједе коку с пилићима, Кока поједе бјелицу шеницу Далек’ села, близу пута, Крај луга зелена, Крај луга зелена.
Ја посијах бјелицу шеницу Далек’ села, близу пута, Крај луга зелена, Крај луга зелена; Наврани се вујо с вучићима.
Ја посијах бјелицу шеницу Далек’ села, близу пута, Крај луга зелена, Крај луга зелена; Наврани се вујо с вучићима.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
крвари, а жиће је то, распрскава се, ломи, разваљује, то је рука што ће нож, кантар, плуг да држи, женским недрима да луга, жеравицу да сипа, то су ноге којима су све вароши близу и све зверке споре, То је глава што ће умети да скраја лажи и
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Под небо се диг’о тић и сада; Ал’ весео није к’о некада! Гледа доле, реку, врело, луга, Дрва, жбуне, горе и врлети, Па му с’ чине до толико друга, До толико успомена свети’, С киме дане прелепо пробави, Па
И дишућ' мирис расцветаних љубичица, Што свежи дах гоњаше из оближњег луга, С осмехом блаженства огледали смо лица На тихој површини воденога круга.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
То Далматинцу није било нимало право, па чим потури Турчин гусле, дохвати их он, па запјева: Пуче пушка из зелена луга, И погоди хиљаду Турака. — Ма, болан не био, како ће из једне пушке убити хиљаду Турака?
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Није било што се иште Да заигра срце живо, Није било брсна луга, Где би славуј прижељкивô. Нико није довиривô Како дрхћу груди двоје; Нико није прислушкивô: „Ја те љубим, злато
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
РАДАК: Ту, богме, беше мука одиста! ИСАК: Те каква, Раде! ВУК: Док се луга не докопасмо!... А, вере ми, и ту нас гонише све до мокролушких баруштина... А после престаше...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Док се мени зелени Српског луга стан, У туђинском презирем Рају љубве сан: Српству верно служити, Крв за српство пролити Завет свети остаје Срба
Ћипико, Иво - Пауци
Оперушаше нас до бога!... Порубај ме! — Не бој се, наћи ћу ја што да одведем! А нећу ти оставити луга на огњишту. .. А чије су овце, а? — Ха, овце! Фук је мени за њих! ...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ти, Ехо, носи широм, С мирисом и зефиром, Са орошена луга Адонидово име И сваки цветни кутак Испуни само њиме. Вече се спушта благо С мирисом И милином.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Музо, из овога круга, Из луде вреве и хуке и праске; Жељан сам лица без лажи и маске, Жељан сам пола, дубрава и луга.
Што ли из биљке бије цветне Кô задах лешине које? Што тако хладно изнад луга Сунчана светли трака? Што ли је земља сва кô туга, И пуста, кô гробна рака?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
У томе није голема чуда ко се у прси груха за изгледање умакнућа густа луга. Што је отето, оно је и проклето. Многи се дичи што има много земље, а не сећа се томе, да његово више није кроме
У винограду је вашем отпрво чинио штету дивљи вепар и озобљивао га је излазећи му на њега из луга. Овце су вам клали и јели вуци. Ама, којино благосивља годину, то ће нам зло на добро обрнути.