Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ко је самом себи на свету пријатељ, никад неће верна пријатеља стећи. И ко самом себи угађа и служи, луда сасвим има гооподара.
Лав се окрене, стане, пак рикне. Пас се уплаши и по6егне натраг. Лисица то видећи, рече псу, посмевајући му се: „Е, луда главо, лава ли се усуђујеш гонити, којем ни самом гласа не можемо поднети!” — „Ко би се надао да он тако риче?
Кажу за некаква ђака самоука да га нико није могао надговорити. То се ласно може веровати, јер ко ће луда надговорити! Рекли су једном философу при пићу: што ћути, рећи ћеду да ништа не зна. „Баш сте погодили!
Замота се конац око гане, и тако остане висећи. Тада се почне она тужити на се говорећи: „Ала сам сасвим луда чавка! Прво, што се упуштам у тело преко силе моје и снаге, а друго: што не хотећи трпити децу, морам, овде погинути.
” — „Не верујете? Стан'те мало.” Надме се колико игда може, пак пита: „Јесам ли?” |— „Јеси луда! Та ниси слепа, погледај на се, пак на јуне!” Ова се стане још више надимати, док пукне и изиђу јој црева.
Чесна и благоразумна жена не тражи славу своју у многоцјеним одјејанијам. Луда и неразумна с хаљинама се поноси, и крадом се обгледа гледа ли је ко.
врло добро знаду колико је мука, и да се на стотине година време изискује, за искоренити из једнога целога народа нека луда сујеверна и человеческому роду вредителна мудрованија, којима су се материним млеком задојили и напунили, и која су им
добро, ван да је сасвим скот; а зато она која је паметна гледа за кога ће поћи, и мужа себи жели и верна друга, а не луда ветрењака и цифраша.
“ Узме чини-луда пијастру, пак опраши, мислећи у себи: „Не замочи! Хитар си ти, али је ови још хитрији.” Добро се је мало у књизи и
Худа и луда мњенија они људи о храбрости и јуначеству имаду који мисле да се то само у том состоји за живот свој не марити, и с
А пуштати се всегда варати и за нос потезати, то је сасвим луда простота, за такога се ужа рећи: Прост као магаре, гди га ко привеже ту стоји, нити мисли би ли се како могао одрешити.
Онда се она почне поносити и хвалити с медом у себи. „Неразумна и луда гордости!” — рече јој ружа —„Што се с туђом сладостију поносиш?
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Нагрдио онаку главу! — Не мари ништа... Моћи ће проћи. Шта велиш, Ђуко? — О те још како, господине! Ова луда светина... шта ти она зна? Права марва! — Само, Ђуко, паметно!... Нећу ником да си словца проглавио.
! — продера се Симица још оштрије. Јулка тек учини: »О, бог с нама — луда човека!« па притвори врата и нешто још прогунђа... Они замакоше за воћњак и нестаде их у помрчини.
Што рекну, одело на њему — не би имао чим ни кишницу поткадити. Може бити узрок је томе била и нека његова луда навика: волео је спавати ноћу онако обучен; ретко би се кад свукао, као остали свет, кад леже увече.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Она је ћутала. Он пружи руку и ухвати је за њену руку. Гледаше, па се окрете смејати. — Богами, јеси луда! Па ја нећу умрети!... Ухватила ме мало зима, а она у плач, те ми плаши децу!... Ћути, срамота је!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Задњи прам магле негде пуши, Кроз мочвар вриште луда јата; Жут поток с брега песак руши, Сунчево злато сја из блата.
Бићеш силник свему кад и жртва свачем; Живеће у теби исти час, — знај чуда, — Пророк, лакрдијаш, краљ и његов луда, Роб с ланцем о врату, и осветник с мачем.
ПРОРОЦИ Пред селом се јавио пророк из неке друге земље. Око њега су се окупила деца, пси и кокоши. Сеоска луда био је при томе дочеку, и потрчао у село да јави долазак пророка.
Пророци су и даље говорили на раскршћу пред селом, али су обадва брзо остали сами. Први је одатле побегао луда, отрчавши у село, најкраћом стазом, јурећи једно куче. Цео народ се брзо кренуо за будалом.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Шта велиш, куме? — рече Нинко попу. — Нијесам — вели поп — никад на то мислио. Да видиш, није луда ова учитељева. — А како ће то ићи? — запита Аксентије Смиљанић учитеља.
)15 Ну нашто све то? Игра, луда игра! Ја све мање радим и све се више заносим њоме. Пошло је све будибокснама. Но још нисам толико загазио да се не
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
»Хе, ваљда је луд да дође, кад га тако дочекујем. Тако ми и треба кад сам била луда! Ал’ канда ће заборавити!« тешила се Јула, ал’ Шаце никако нема, тако да се Јули учини ово неколико дана читав век.
једна врло плитка лаж, приметила им је фрау Габриела, јер је она лепо видела како јој се Цвечкенмајерка смејала к’о луда, кад је њој (Габриели) пасирао тај малер. Тако се засмејала да је формално пала госп.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Била је толико чиста, примамљива да чак и неки варошани почели око ње да обилазе. Али она од њих је бежала као луда. Ни новац, ништа није хтела да прими.
Причињало јој се: како увек иду за њом Турци да је грабе, како их чује, види... И тад би, пиштећи од страха, готово луда, заклањајући главу рукама, трчала, бежала, крила се... — Нане, слатка нане, Турци!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
дрском наступу, стала подизати главу, па осети како га та гомила све више и чудно дражи и како га спопаде једна сасвим луда жеља: да као луд скочи и попне се на један од оних сандука онде, испред неког дућана, па да сву ону светину растури
Дођи, ох дођи, они те чекају, твоји дивни црвени цветићи. Па кидам и цепам све са себе, гледам своје голо тело и као луда тражим, вриштим, хоћу твоје пољупце, твоја густа. Ох, дај ми твоја уста! Боже смилуј ми се!
тупи шумови бајонета у месу и костима, шикљање крви, кундак, рвање, јауци, избезумљене, крваве очи, најзад она луда животињска забуна и комешање и иста умукла оруђа наставише да бљују картеч у леђа малочашњем нападачу за којим се она
Кажу јој да је луда и да се она вара.. ако мисли да су мужеви тамо на фронту свеци. Па прелази у напад: — У место да ме вређаш боле кажи
Куку мени ојађеној! Појурим као луда, идем тамо амо, отварам врата и затварам их, гледам на прозор, не знам ни сама шта радим и где ми је глава.
а љубав према овој груди, љубав према овом великом гробу домовине... Али нова, махнита., безумна, луда експлозија радости угуши последње његове речи. — Живео, живео, живео!
Африка
Било их је који су осећали црне демоне око себе, и који као да су рукама шибали по звездама; али у свима њима жеља, луда жеља, да буду у исти мах и на небу и на земљи, вукла их је овим дивним женама.
круг опкољен старцима, децом, старијим женама, оне тапшу и певају, и сваки час по једна улети у средину, распевана, луда, баца се полеђушке, час једној, час другој у наручје.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
КАТИЦА: Немојте, слатка мамице! Видите, откад нисам и ја аљину променула, пак не протестирам. ЈУЦА: Кад си луда. И одономад мије кума Перса у цркви преговорила да смо већ последње готово у вароши. Гледим друге, боже мој, накићене!
Скини штримфли и ципели, кукавицо, и прави тамо блато да крпимо шупа. ЈУЦА (погледи у Мишића): Кад би била Јуца луда. ЈАЊА: Луда? Ко ради, онај луд? Ко си кити, паметно? О, проклето немарљиво свет, мораш да пропадниш!
ЈУЦА (погледи у Мишића): Кад би била Јуца луда. ЈАЊА: Луда? Ко ради, онај луд? Ко си кити, паметно? О, проклето немарљиво свет, мораш да пропадниш!
Црњански, Милош - Сеобе 2
то црномањаста, млада жена, истих година као и њена јетрва, али већ пете године у браку, удата са седамнаест, још увек луда за мужем. Њени црни курјуци падали су јој испод колена, а имала је неку бујну, црну, косу, која је мирисала.
Вриснувши, најзад, притрча и она и пољуби га, али не како сестре љубе. Гледала га је као да је луда и понављала: „Немамо сриће! Немамо сриће!
Напротив, он је узе за руке и одведе да седне мало даље. „Што си луда, Шокице? Та неће га мушкетати овде, пред тобом. Седи овде. Утри сузе. Ви сте жене праве, задушне, бабе.
А та мисао, да треба сад отићи некуд, далеко, у неку хладну, завејану земљу, чинила се госпожи Кумри сасвим луда. Док су те селидбе биле дозвољене, док су биле као нека грозница, која је обузела била сав диштрикт у Поморишју и
„Можеш, у ту, твоју Росију, али сам!“ Па је чак почела и да се кикоће, као луда. При помену да би он у Росију могао отићи сам, самцит, Трифун је само сагињао главу.
Све што се збило, између њега и његове жене, Трифуну се још увек чинило нека луда, несхватљива, али обична, свађа у браку. А која ће проћи, као што пролази, у летној ноћи, непогода.
Папежници и православни, истог народа, нису се слагали, у то доба, ни у мученицима. Била су то, тада, у Европи, свуд, луда времена.
Господин Георгије се смејао свакоме ко би био тужан, или брижан. Он, каже, никад не јаше коња. Коњ је луда животиња. Али зато хода у чизмицама и слуша звецкање својих мамузица. Све се може кад се хоће. И кад се има пара.
Исакович се на то згражао. Њему се и сама помисао да у Беч путује, безбрижно, јавно, у друштву, чинила луда. А још више да путује са човеком кога дотле никад није био видео.
Дунава, са брдом које се плавело и које је, после, нестало, у вечерњој тмини, Исаковичу се чинила само као нека луда игра зракова Сунца, светлости вечерње, облака, небеса – нека омама људских очију.
А Павлова се млада појави као право чудо. Та, дотле тако тиха, повучена, тужна, девојка, заигра као луда, не скидајући ока са мужа, а заче већ прве недеље, у браку. Посматрала је Павла упаљеним погледом, смртно бледа.
И Текла хоће то да види. А свему је томе крива она луда Ракичка, у Вуковару, рођака његове жене, која је проста, али богата, па ће све његовој ћери оставити.
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
У стањује за ситницу да те спљешти ко нитницу! Сећање ме често косне: дошла је из братске Босне! Луда ала, пуна таме, хтеде да се уда за ме. Али сам одолео, јер сам другу волео.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
је ли сличан? СПАСОЈЕ: Као пљунут. ЂАКОВИЋ: Дакле, огласите га за луда и упутите га на посматрање. Удесите затим што треба – томе не треба да вас учим – и он ће бити проглашен за лудака.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Ти си луд! - викнуо је, али ту није могло бити изненађења: то да сам луд, и да је добра трећина моје породице луда, слушам бар трипут дневно. Шта ти је било потребно да бациш ту књигу?
Бароница је тада била још дете. Данас је луда жена којој ништа није потребно сем сунца. Злато без нарочите гриже савести можемо да јој покупимо!
Тамо је због зечева. Нисам вам ништа рекао о зечевима? Чудно! Весна је луда за зечевима. Она не само да их ваја, већ и гаји, размножава, храни и лечи.
Певала је опет песме о бродићу, а мени су струкови поигравали на води. Риба је као луда налетала на мамац. Тако сам уловио два шарана и штуку, а онда их опет бацио у реку.
Кад га узех у руке, учини ми се да се миче. Сигурно неки зец или мачка! Она је довољно луда да човеку поклони тако нешто. - Да није можда јеж, Рашида?
сам се као лудирао са читавом том ствари, а нешто због тога што сам био сигуран да она копча ситуацију али се прави луда. Негде на дну свега, ипак је био страх. Атаман није имао шта да изгуби: њега су већ избацили из школе. А ти?
Помислих да ћемо за три дана и ми прећи преко моста, и осмехнух се. Већ сам осећао мирис путовања и видео сва она луда места кроз која ћемо проћи.
Требало ми је пет минута док нисам схватио да плаче. Та мала луда! Кроз пола сата, кроз сат, у реду, све ово ће се завршити и ми ћемо се наћи на скели. А онда, а онда?
Видео сам само златно прамење њене косе, али и то је било довољно да осетим како ми крв постаје густа, и топла, и луда као најлуђи коњи у галопу. Свечаност се убрзано завршавала, јер је био већ један сат.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Она је међутим дрхћући сва, као луда, кидала са себе сребрне плетенице, дугмад, свилене пришивене цветове и чипке, вичући и понављајући, кроз плач, све
Кад се у граду дознало како је пук кажњен, обузе све живо нека луда стрепња. Затворише се то вече рано и замандалише врата, јаче још но иначе.
док беше дете, јер је био јачи од њега и јер је знао да говори цигански, био му је мио и после, као аманет очев и као луда, пуста војничина која се само њега бојала.
Тако су врућине мозга и страх, празнине и обмане вечерње, мрак и луда привиђења госпоже Дафине, упропастили мир куће Аранђела Исаковича, у том пролећу што је, после тих задоцнелих и чудних
што су биле разбацане по сандуку, био сав раздељен ћудима и пожудама њеног мужа и девера, међ којима се она нашла, као луда.
намере и јаде, Исакович, навикнут да се препадне пред старешинама, заузда коња тако јако, да се животиња пропе као луда и поче поигравати. Урликну пуку заповест да потрчи.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Опет твоји нерви... – Ха! Сада господин хоће и да ме прогласи лудом! – Нисам рекао да си луда. Казао сам само . . . – Знам ја добро шта си ти казао!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Лабуд, Грубан и Јоле, са исуканијем јатаганима, потекоше да ће преко утрине али их вођ заустави, викнув: — Натраг, луда дјецо! Паднимо за коње и пуцајмо!
Кад се момци с Јанком упутише, он сједе крај Крцуна, затвори му очи, помилова га и рече: — Еј, соколе, Крцуне! Еј, луда, млада главо, што не послуша! Крило наше, лијепа младости, црна ти мајка и ми с њом довијека, не одоље срцу огњеном!..
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Уз то је јошт и богат, па куд ћеш више? ДЕВОЈКА (наслони главу на руку, па се замисли). МАТИ: Ајде шта си луда. Познајем ја, ти ћеш бити срећна с њим.
ДЕВОЈКА (плаче): Ја знам да сам несрећна. МАТИ: Ајде, немој бити луда! Тако сам и ја лудовала кад сам се прстеновала, пак после, красно задовољна. ДЕВОЈКА: Дабом’!, кад нисте били лепи!
ДЕВОЈКА (устане): Да га ђаво носи и с прстеном и удајом! (Одлази.) МАТИ: Луда девојка! Али тако свака мора мало да прозанати. Ја сам јошт горе чинила. УГЛЕД 10.
МАТИ: Али забога, кад је боља прилика. ОТАЦ: Ти си луда жена, па мир! ТЕТКА: Немој тако, Јово. ОТАЦ: Ајде, ћути ми ти.
МУЖ: Па си опет волила мене. ЖЕНА: Дабоме да сам те волила. Тако ми треба, кад сам била луда, те сам пробирала. МУЖ: Од тешкога пробирања најпосле спаде да те ја узмем. ЖЕНА: Ко те је звао?
МУЖ: Знаш ли ти да сам ја муж у кући? ЖЕНА: А знаш ли ти да сам ја жена у кући, а не слушкиња? МУЖ: Ти си, ти си - луда! ЖЕНА: Знам да сам луда. Друга би ти се уплела за то у косе. МУЖ: Оћемо ли и даље овако? ЖЕНА: Шта даље!
ЖЕНА: А знаш ли ти да сам ја жена у кући, а не слушкиња? МУЖ: Ти си, ти си - луда! ЖЕНА: Знам да сам луда. Друга би ти се уплела за то у косе. МУЖ: Оћемо ли и даље овако? ЖЕНА: Шта даље!
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
НАНЧИКА: Дали сто форинти сребра. ЖУТИЛОВ: Не може да буде. НАНЧИКА: Ја сам новце примила. ЖУТИЛОВ: Јеси ли ти луда? НАНЧИКА: Ти си ми казао да све примам. ЖУТИЛОВ: За Гринентала сто форинти? Хиљада је мало.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
и ратарство, и у старости написао цео један низ поучних прича за народ (као Први лонац, Зле очи, Нека је срећа ма и луда била).
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Шчекасмо се на ноге и руке, Па за часак ето браћа луда Догрцаше до брега и пруда. Млого ли се тако кадикада У се глава поуздала млада, Тело чило, а умешна рука, Сретно
Тако с' моја мирила љутина, И прва се враћала тишина, Зачас оде цела луда врева, Брат на брата опет се осмева, Па што било, то и битисало, Ни на ум нам више није пало, Обојица дивно
пада, Јоште мало, неколика часа, Па им нема ни трага ни гласа, А језана и другога чуда, Да се сећа свак кô санка луда. Де је тебе она Србадија Пред којоме дркта Турадија, Де огњани онизи синови, Де су твоји сиви соколови?
брже, А момак је од мене отрже, Он не знаде шта је ни како је, Само виде бесно лице моје, Па помисли, какова сам луда, Може ода њ триста бити чуда, Те ме дивно ушицом довати, И о земљу пола мртва спрати.
ухо, оде ослушкиват, И чу говор, а женски бијаше, Једна, брате, вако говораше: „Јао Фато, јао јадно злато, Да луда си јоште, кукавицо, Та у бега свакога је блага: На хиљаде лаганих коњица, На хиљаде крава и волова, Овцама се ни
Баш Васа они, ког м'љаше у гори Да онда ноћом самртно обори. Ма удеси и нека срећа луда Те неке људе тад проведе туда, Те пушке чуше, тамо потекоше, Те скоро мртва њега подигоше; А лекар вешти навали
124. „Па зар тако, моје лане? Мислиш да је мати луда? То л' је ћерка та без мане? Така од теб' видим чуда? То л' је мајка дочекала? То л' је, кучко, мени фала?“ 125.
поита; Ја млидија, дошли су за мноме, Да се јаду подсмевају моме; И би ти се покрвили туда, Да ме с' они не мануше луда. Сви су мене они били криви, Та Бог нека опрости ми живи, Тога часа људи свиколици Чињаху се менека крвници...
Гле и сада, ох, погледај туда, Према њима Турци јањад луда; Кад год у грм јање се занело, Никад јоште руна не изнело. У чете се војска поделила, С брда сишла, у грм загазила.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
ДОГАЂАЈ У МИЛИЦИЈИ У канцеларију командира милиције упаде црна Савка, сеоска луда, носи на рукама једногодишње дијете и још с врата, без поздрава и увода, надаје вику: — Ево вам га, џаба вам га, ја
— Па што га не тужиш? — Тужите га ви. Ето вам дјетета па тужите. Зар он чизме на ноге . . . Луда се залијепила за Јошанове нове чизме, од њих више ништа даље не види и не разумије, у огорчењу заборавља да је то и
— Нема је, Видаче, побјегла. Остави ми луда Савка дијете и некуд маче док сам ја само у ходник завирио. Каже да је Јошаново.
Васкрсије је твој ћаћа — виче цура. — Зар нам однесе дјечака? — чуди се командир. — Не би ви знали! — галами луда. — Ово је мој син, а вама ако треба дјеце, направите себи, докони сте.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ах! И место радости, среће, страсти, мене луда и бедна, обузе бескрајна велика, тешка, туга... Сузе ми навреше. — Да ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?!
Расипа се по поље... Мати се диже дотерујући шамију. — Хајдемо — рече јој — чекај ја њу да... Што она луда и бесна мисли? И одоше. Моја мајка Високо, лако, поносито а твоја згрчено и заносећи се...
Зна она да је тада не бих погледао и да бих је тако увредљиво пецкао, да би ишла као луда. И онда час, у инат мени, раскалашна, бесна, час „умилна“, као да су јој сви по кући помрли.
Мајка отишла, али се на по пута вратила. Руком се ударила по челу од једа на саму себе: — Луда је! Што ја ћутим? Што ја њу слушам? И вратила се, да је пита зашто неће.
Мајка јој дотрчи. дете се пробуди. Поче оно да цвили, оби грава око ње. А она ништа не зна. У кошуљи, готово луда од страха, само цима за решетке, а опет зна да нема где, не сме никуда. дете цвили, цвили, да чак и комшије чују.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда се жена стане молити спрам сабље богу. Баш-Челик кад то види, удари у смијех па рече: — О, луда жено! није моје јунаштво у сабљи, него је у мојој стријели.
Онда баба притисне грлити и љубити огњиште, а аждаја кад то види, удари у смех па јој рече: — Луда жено, није ту моја снага. Моја је снага у оном дрвету пред кућом.
Онда баба опет притисне грлити и љубити дрво, а аждаја опет у смех па јој рече: — Прођи се, луда жено, није ту моја снага. Онда баба запита: — Да где је?
— Не будали, луда женска главо, — вели јој човјек. — Како бих ја клао онаку краву, а при том и једину музару, па да онда сувотујемо као
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: То би заиста. Тешко би слагао. СОФИЈА: Више се од мужа не може захтевати. МАКСИМ: Оће ли се јошт каква луда наћи да определи награду, који је најбољи муж? СВЕТОЗАР: А зашто то?
МАКСИМ: Каква је то луда пресуда? СВЕТОЗАР: Четврто: ни она није добра жена, која непрестано гледа да се кити, да се бели, да обрве навлачи,
СТАНИЈА: Да те је био, а не само псово. Како би се ти здрава. читава градила луда? Побогу, имаш ли памет? Еј, Београде, оћеш да поцрниш, какве се џгадије улегоше у тебе. (Опет удара сат.
СТАНИЈА: Е, моја кјерко, старији су паметнији, па знаду шта је за девојку; а она је млада, луда. ЉУБА: Али ако се родбини момак допадне, а њојзи не?
ЉУБА: Е, моја мајка, то су времена луда. СТАНИЈА: Дабогме, што је стидљиво, то је лудо, него што је безобразно, то је код вас лепо.
станија: Уха! Како је то лепо. љуба: Ах учини, да с’ на мене У сну мила сажали. станија: Кад би била луда. љуба: Да ме с топлим љубве чувством У мечтању загрли.
ЉУБА: Зар је тебе деда туко? СТАНИЈА: Јес’ ја, и бог да прости! Млого пута оће луда жена ово, оно; ама муж господар у кућн, па не да. ПИЈАДА: Али кад је зена паметнија од муза?
Ајде да ми тражиш кола. НЕША: Немој, побогу, што ћу рећи кад ме запитају људи? СТАНИЈА: Кажи: моја је мајка проста, луда; не уме моду, неће да седи гологлава, па је отишла, да не срамоти свадбу.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Како би сваки погледао, како би се чудили и дивили! „Ко је то? То је нека страна.“ О, луда Пело! Токорсе милостива госпођа, а нисам се ни на каруца возала.
СРЕТА: Ајде да видимо. СУЛТАНА: Ах, први пут у мом животу да клечим. СРЕТА: Први пут и јеси луда. док си била паметна, тога није требало, а сад оћеш мужа са шанови. (Прети јој песницом).
ТРИФИЋ: Она ми се види као да није при себи. СРЕТА: Шта није при себи? Бесна је она, напуштена, а не луда. две године чинило ми се нисам имао жену у кући него јагње, али откад се милостива госпођа довела, побесни.
Поганијо женска, вуци се кући. СУЛТАНА: Ово је моја кућа. СРЕТА: Море, јеси ли ти луда или пијана? ТРИФИЋ: Мајстор Срето, твоја је жена у опасности, него гледај те зови доктора да јој пусти крв.
ТРИФИЋ: Иди, луда жено, ја немам с тобом ништа! (На страни.) добар лек. СУЛТАНА: Слатки Трифићу, само ми сад опрости, пак ако се одсада
(Извади каиш.) Кући! СУЛТАНА: Слатки Срето, буди барем ти паметан. СРЕТА: Ја сам паметан, али ти си луда. Кући! СУЛТАНА: Окани се, Срето, мене, молим те, као мог брата! СРЕТА: Ни речи више, него кући!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Свет нас, наравски, посматра као прворазредну сензацију. „Само данас у вашем граду — луда фамилија са Алијом и бебом на трициклу!
диск-џокеје, па да после лепо пада киша и да се она Светлана онесвети на спроводу, док се ја будем церекала као луда у облику дима с роштиља. Али то ничему не води! — А чему би, као, требало уопште да води?
„Нека се то више не понавља!“ Неће, обећавам! И шта сад? Треба да као луда учим да бих што пре стигла у један од оних дивних, озбиљних затвора — у канцеларију, у брак, у пензију, на летовање?
Хоћеш пола, а? Знам,казаћете да није пристојно, али навалила сам као луда на ту омалтерисану руску салату. Претпостављам, наиме, да ако неко база улицама без крова над главом и ако напољу уз
Заборавио га летос неки Швеђанин. Па, ако ти одговара док се не снађеш ... Почех да се смејем као луда на брашно: — На часну реч, нисам никакав сексуални манијак! — рече он, извињавајући се. — Мислио сам само, ако ти ...
саму себе како трчим по стази на десет хиљада метара са животним препрекама, па када иде добро, онда навијам као луда, али кад почнем да обарам све оне црно-беле летве, богами, тада сам у стању да на питање неког малмаза са седишта
за онај кампари који ми је већ ионако био пресео, и изашла напоље, у врт, а мало касније сам почела да скачем као луда од радости, мислим, онако без везе, осећајући некако да и сам стари Маркс, а с њим и веома озбиљни Енгелс, навијају
Плива женска! Да знате, луда сам за змијама! Ухватим је тако и, као, мало осушим, па стрпам у најлон-кесу и понесем у варош за зезање.
Немојте само да ме провалите! Смејаће ми се цео разред. Њих непрестано фолирам да путујем као луда, а у ствари шта, отфурам једној тетки у Обреновац на пет дана, а вратим се као из Париза. Провалишка!
Где да се брише? Чарли, нећу да кажем да сам баш скроз-наскроз луда за Бахом, Чарли, могла бих да живим на Сави и да Дебиси није компоновао своје Одблеске на води, али Чарли, па ми
Читава кућа се тресе као луда. Вештице зину од чуда, јер наравно не знају у чему је штос! Шта је било, наша стара машина за прање веша жели да се
Тра-ла-ла-ла, Ла-ла-ла-ла-ла! Луда кућа! Око пола пет по подне налетимо на албум са фотографијама и ту по осми пут — ја опет у кујну по кофијановић.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Жути лишће по брдима: стара кућа крај Будима. Заиграла луда карта: двапут Олга - трипут Марта. Не множи се него дели. Са Урала снег се бели. У три круга једна тачка.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Удари Мјесец у громки смијех. „Погледај вука шта луда ради, хоће из воде мјесец да вади, ја се огледах у модар вир, а Вујо мисли: Оно је сир!
Легоше на под од пусте страве Жућа и Тоша, глава до главе. Од луда страха промуца Жућа: „Ти си ми, Тошо, брат! Громове чујмо, па савез кујмо, нек ђаво носи рат!
На једној се скија нози и са собом кућу вози, на челу стрше рози. Луда срећо, дај помози! БАКА, ОН, ЂАК И СЛОН ОГЛАСИ „КУПУСНОГ ЛИСТА“ Ево новина „Купусног листа“, овде се
“ „Три војника, па шта онда, што се дереш, луда главо?“ „Ето бако, од радости, сва три су ми рекла: здраво! Један рече: — Здраво, момче! — Здраво, брко!
“ Побеже вујо, ал гледај чуда, сада се медо јави: „Каква је ово поноћна луда, неки будалаш прави? Ко ноћу тражи по шуми мечку, уместо мозга тај има звечку.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Затим пчела излеће, изгледа занесена, луда, јури право напред на нови бокор биља, у нови цвет. Онај претходни остаје сав болан, празан, отворен небу.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
довели стране од безверја пијане, од снаге зелене, да мрамору гриземо бедра, да батинама кваримо планине, да стада луда по мору терамо. Дивље сред плавети играмо коло, с вечери голи спавамо крај премлаћених кипова.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Не знам зашто сам се и ја оцрнила, ваљда за његових тричавих 3.000 динара. Нисам ваљда луда...(Скида црну мараму коју је носила око врата и вади један цвет из вазе па га задева у косу.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Гојко скочи. — Ехе, братићу мој, кажем ја њој: даћеш ти мени, Смиљка! Јок, вели она. Море даћеш ми, луда жено, па макар се сву ноћ вукли по кући. Не дам ти, каже она, па да си још толики...
И ти је опет молиш, кучку једну... А она те не чује, неће ни да те види... но оде низ потес кâ луда, право у Брезовац. Тамо ће, бој се, и ноћити... Ја како, братићу!... А ти опет иди те праштај и моли.
— Шта сте се, море, ви учитељи, данас проскитали! Што ниси са женом отишао у Брезовац, него она пројури сама кâ луда, а сад ти за њом ?...
— Море, паметна си ти женица и красна домаћица, само те то не држи за дуго, него наиђе нека луда, јогунаста даска, па човек да бежи у свет.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Данас ми је Спасов данак: Све ђевојке ружу беру, Ружу беру, в’јенце вију, А ја јадна луда, млада, Нити берем, нити вијем.“ Ту се змају ражалило, И пушти је ружу брати, Ружу брати, в’јенце вити.
Сама ми је госпођа код двора, Неће знати да је силна моба, Већ ће мислит’ да је турска војска Млада, луда, поплашиће ми се, Танка, витка, преломиће ми се.“ 103. Преле су преље с вечера. Која је више напрела?
Ђевојке јој тихо говорише: “Ој Милице, наша другарице, Ил’ си луда, ил’ одвише мудра, Те све гледаш у зелену траву, А не гледаш с нама у облаке, Ђе се муње вију по облаку?
“ Ал’ говори Милица ђевојка: “Нит’ сам луда, нит’ одвише мудра, Нит’ сам вила — да збијам облаке, Већ ђевојка — да гледам преда се.“ 128.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
БЛАГОЈЕ: Гино, јеси побеснела? ГИНА: Јесам! Додај ми нешто да убијем курву! СИМКА: Гино, не буди луда! ГИНА: Додај ми нешто тешко, тако да не морам да је ударам двапут!
ТОМАНИЈА: Сад је он сигурно Дропцу допао шака! ГИНА: Боље да си ми рекла да су га убили! СИМКА: Јеси ти луда? ГИНА: Да су га убили, па да се Богу захвалим! БЛАГОЈЕ: Знаш ти шта говориш?
Филип му притрчи.) ФИЛИП: Дођи, оче, да видиш како се мајка сина јединца одриче! БЛАГОЈЕ: Јеси ти луда? Да га се одричеш сада, кад му је најтеже? ГИНА: Ама кога се одричем?
ЈЕЛИСАВЕТА: Плашим се да јесте, обукла је купаћи костим! ВАСИЛИЈЕ: Надајмо се да није луда да иде далеко! Хоћемо ли да наставимо са паковањем?
Ни гроб, ни лобању! ЈЕЛИСАВЕТА: Како онда да му се испуни последња жеља? ВАСИЛИЈЕ: Његова ће луда глава и мртва пронаћи пут од те масовне гробнице до руке неког Фалстафа који игра Хамлета! СИМКА: А ви?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
САМОЋА Све док си страсна и блудна, ма луда и гадна и чудна, са телом старм и седим, ил пуповима завијеним белим: ја те грлим осмехом бледим и браним.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Шта ти је, јеси ли ти луда жена? — Може неки 'ајдук да искочи из шуме, па тек, само крк ножем! — вели стрина, запињући из све снаге кад говори,
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
У чланку проклиње час, кад му је први пут дошла у главу луда мисао: да буде министар. По целој вароши необична живост: трговци избацују из дућана трулеж; глумци и управник
се одмакне куд год, он стане зрело размишљати о том, па се најзад сам од себе застиди и онако у ветар промрмља: »Еј луда Јуло, нема од тога ништа, но гледајдер ти овога калфа Васу код Перића, тај је скуцкао подоста у свој џеп, па данас
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Не знам баш која беше, од Јаше или од Петефија, али једна »Луда« тек знам да је била. Има једно петнаест и више година како се ништа друго и не декламује него »Луда« па »Луда«, — а
Има једно петнаест и више година како се ништа друго и не декламује него »Луда« па »Луда«, — а код нас све луђе иду ствари. Знам јој само почетак.
Има једно петнаест и више година како се ништа друго и не декламује него »Луда« па »Луда«, — а код нас све луђе иду ствари. Знам јој само почетак.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ту спава, у хрпи новина, док ноћу, испод стреје Мећава луда дува, и снег у кланцу веје. То ти је прави живот: у каквој старој појати Спавати и грицкати; грицкати и постојати.
Ко нас, ко просо, у простору просу?” Понекад, кад ветар свој вечни припев загуди, Луда ми нада за трен испуни груди; Помислим: можда он срећне проводи дневи У подрумима, уз топле, кућне цеви, Можда је,
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И тада би, готово као луда, почела да разговара са цвећем. У сваком би цвету налазила по једну своју жељу, у сваком цвркуту тица по који
Она се трже. Брзо се покри и као опаса. Али одједном јој дође луда мисао од које се сва озноји. Што да не? Пијан је — и неће знати; полунем је — и неће умети казати!
Ко зна зашта долази! Па бојећи се да, каква је Магда луда, не измакне, не оде, раструби, готово је угура у кујну и тамо затвори.
куће, а сва срећна што је он, газда јој, дошао и час са њом говорио, једнако гунђала, себе грдила и корила: како то, луда она, да се не сети да ће газда доћи, кад уочи суботе она онај и онакав сан снила и по њему могла да зна да ће он доћи.
да ли што је отац био одозго видео како се к њему пење, или што Магда, спремајући код њега у соби, заиста, каква је луда, са сузама и јецајући радила, и он те њене сузе видео, тек Софку пресече његов страшан глас и псовка према Магди: | —
И што би толико луда, те пре но што пође горе, к њему, оцу, не застану, не размисли се? И када се увери да се то мора, онда што се бар не
И јавно, на сав глас, склањајући се иза Софке, готово луда од среће, церекала се и молила Софку: — Не дај ме, снашкице! Не дај ме, слатка била. Не дај ме, јер ови ме наши сву...
Виде како јој ашчика строгим погледом поче да даје знак, да бар она, Софка, не буде луда, бар она зна шта сада треба да се ради и онда нека се сама диже, одлази, када он, свекар, сељак, не зна и неће да зна..
А и за саму њу било је лакше, што она, после сваког његовог одласка, готово луда од болова а највише од раздражености, | сасвим је тада остајала сама и не имала да стрепи да ће је ко онакву гледати.
Доцније, како се причало, толико је то ишло далеко, толико је после Томчиног одласка бивала луда, не знала за себе, да би, онако пијана, ноћу падала и онда звала себи слуге.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
свима, свуда: Смеши се нада, одрицање, туга; Смеши се младост, старост, љубав, руга, Смеши се философ и смеши се луда.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Добра памет готово господство. — Људи се по одјелу сретају, а по памети прате. — Клони се луда као и света. — Више луд мисли, него што гора листа има. — Зао ум, готов суд. — Луда памет, готова погибија.
— Клони се луда као и света. — Више луд мисли, него што гора листа има. — Зао ум, готов суд. — Луда памет, готова погибија. — Будалу ће и пас на ланцу ујести. — Да будала зна да је будала, двије би памети имао.
— Сиротињо, и селу си тешка, а камоли кући у којој си. — Не тражи смока где није оброка. — Празна кућа, — луда газдарица. — Празна кеса, — готова гробница. — Празан тарчуг, — зла прилика. — Празна је торба тежа од пуне.
— С голим прсима град се не узима. — Тешко је шуту с рогатим бости се. — Кад је морање, није питање. — Луда сила брза погибија. — Јакој мишици свак’ стријеле додава. — Чија бусија (засједа) онога и даворија (побједа).
Ласно ти је рану позледити, Самохрану мајку уцвелити! Ласно ти је сјетовати мудра, А још лакше преварити луда. Ласно ти је силну запредати, Старом свату сести у зачеље, Мртвом вуку бројити зубове.
Тешко мени и Омеру моме, Кад ја немам у тобоцу своме. Тешко овци с вуком путујући И паметну луда слушајући. Тешко оном кога воде жива, И још горе кога носе мртва!
9 Питала жаба корњачу, кад се превалила преко једног камена: — Што ти би, бона? — Ево моја луда глава, јер се нијесам научила полако, па све у хитњи, а враг узео и прешу!
(Споља уђе Губа, обучен као луда, или пајац, или ђаво). Друга сцена Губа и пређашњи ГУБА: Добар вечер, драги моји господари који јесте у овај дом
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Онда баба притисне грлити и љубити огњиште, а аждаја кад то види, удари у смех па јој рече: „Луда жено! није ту моја снага. Моја је снага у оном дрвету пред кућом.
” Онда баба опет притисне грлити и љубити дрво, а аждаја опет у смех па јој рече: | „Прођи се луда жено, није ту моја снага.” Онда баба запита: „Да где је?
” Шћер му се стане чудити шта збори, и као за луда и несвијесна чоека цијенити га, али наком дугога препирања виђе већ да није куђ камо, те она шта ће, да је отац не
“ Онда се жена стане молити спрам сабље Богу. Баш-Челик кад то види, удари у смјех па | рече: „О луда жено! није моје јунаштво у сабљи, него је у мојој стријели“ а она се онда окрене Богу молити спрам стријеле, а
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
размажено ласно бива ћудовито, из шта се рађа самовољство, тврдоглавство, упорност, непокорност, сујетно високоумије и луда гордост И проче злобе које узрокују сву несрећу човекову чрез све време живота његова; од који[х] зли[х] обикновења
— каткад, понекад другољубан — пријатељски дузина — дванаест, туце думати — мислити, судити дурак — будала, луда дурати — трајати Еврипид — грчки писац трагедијâ егзамен — испит едемски, еденски — рајски елчијски — посланички
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
И не знам ко сам, не знам шта сам, А хитам као да знам куда. Последњом снагом скривам да сам Постао, можда, најзад луда. Мотре ме здесна, мотре слева, Оком што чезне или сева И мисле да сам горд ил моћан.
Све су се мисли скриле којекуда: Ко кад у градић где се већ сви знају Бане у стари сокак нова луда И нагна народ у бег (док пси лају).
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Не тиче ме се. — А Тола? — Знаш и сам, није као ти. Ђорђе клону. — Пијаног те чувам и кријем... Кад сам луда. Лези ту и ћути! — Као да хоће да га угуши, брзо набаца сено на отвор и сјури се низ стубе.
Тако сам ти ја био први рудар Србијице, али благо не нађох. Манух се луда посла и потражих друго занимање. Младост мину. Остадох сиромах. Од бруке се више никад у село не вратих.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Зна шта ће му, у пролазу, рећи та млада луда: да је њему, сада, лако да одмахује главом, јер имао је цео век и неку деценију више да размишља о свему што се
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Посрне л' ми каткад нога, Дружина се луда смије Ал' се брзо смеха трза К'о од једа љуте змије. А ја пијем, јоште пијем У том ми се срце пара Ћутећи се само
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
То је последње средство и она више неће да буде луда. Па страстан плач и одмах затим осмех какав никада нисам видео на неном смерном лицу, нешто чудно нестално,
Сећате ли се? Мајка, скрушена, луда, као застаде, окрете се, али не остаде. А отац, он је давно већ измицао клисуром.
је, и они то никад нису спорили, да се с оне стране зида, у тајанственом селамлику Авди-беговом, истински налазила луда лепотица заједно са једном својом чуварком. А они још кажу да сам сањао! Замислите ниткова! И збиља као да сам сањао.
И прошле ноћи и колико пута... Чују се топови? И ти увек верујеш и остављаш ме да луда од стра’ дрхтим целе ноћи док се не вратиш. Ја слутим... Најпосле ће те ухватити, па шта ћу после и како ме остављаш?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И њено се држање сваког доимало однекуд чудачки, неодговорно. Чинила им се луда: гле: син јој тамо лежи мртав — а она база по мјесту, завирује у рибарницу, разговара о којечему с дућанџиницом на
Одатле, свака је носталгија неутажива. Кад бисмо то на вријеме спознали, била би нам уштеђена многа луда ходочашћа. Ходочашћа која се зову разочарања. А од разочарањâ треба се спасавати.
непресушно из себе црвоточни прашуљак вјечности и посипљући њиме све ствари које оно у себи носи и собом овија. Луда нада! У ствари кад престаре уђе нека сувоћа осјећаја и шкртост емоција. Оне некако ружно окрезубе.
У стварима је једна луда збрка и једна мудра хармонија: један пијани беспоредак и један дубљи смисао. Коме је дано да то спозна, добро је
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Право рече нама Вујо да су то луда посла — проговори Пантовац, љутито, кад изиђоше ван дворишта. — Који нас ђаво вуче у цркву! ...
А Станка, где ли ће она ? И она ће са мном... Истина, ко зна где ли ће она ?... Можда ће и у рај ?... А јесте луда, пôс јој њен, У мало не кидиса на човека! ...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Онда баба притисне грлити и љубити огњиште, а аждаја, кад то види, удари у смех, па јој рече: — Луда жено, није ту моја снага. Моја је снага у оном дрвету пред кућом.
Онда баба опет притисне грлити и љубити дрво, а аждаја опет у смех, па јој рече: — Прођи се, луда жено, није ту моја снага. Онда баба запита: — Да где је?
Онда се жена стане молити спрам сабље богу. БашЧелик, кад то види, удари у смијех па рече: — О луда жено, није моје јунаштво у сабљи, него у мојој стријели.
— Не будали, луда женска главо, — вели јој човјек. — Како бих ја клао онаку краву, а при том и једину музару, па да онда сувотујемо као
Одоше орачи весели к себика, а хоџа се насмије, поглади браду и рече жени: — Да не има луда, како би мудри живили? НАСРАДИН ХОЏА И ФРАНЦУЗ Дошао некакав Француз у Стамбол и пријавио се у царски двор.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
За лице твоје огледала није. Живи међ људма у музици блуда. Живи! И нек ти влага срце пије. Живи у земљи срамоте и луда. РАЗУМЉИВА ПЕСМА И на овој земљи живот ме опија.
Ћипико, Иво - Приповетке
Жури као луда. Отвори врата и уљегне у кућу. Самотан и празан простор зевну јој пред очима и ужасом је потресе. Мека месечева
— Гледајте како вјетар мота једром.... Растргнуће их! — опази млади рибар из друштва. — Луда, што их не спусти!..... Што ће му једро? рече као за себе стари рибар што је ходио одмах иза Антице. — Марко, Марко!
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ВАСА: Кад би Дара била луда па да иде: отац јој министар, а она да иде у Ивањицу. ЧЕДА: Слушајте ви, господине! Идите зовите овамо вашу
ДАРА: Решила сам. Право да ти кажем, не могу више да поднесем ово министровање; ово је постала луда кућа откако је отац министар. ЧЕДА: Откад ја то говорим. ДАРА: А не могу да поднесем ни ову срамоту.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ А рузмарин усуди се, Шапће — учи је: „У сватови ја миришем Мало друкчије. То ти не знаш, луда млада, Сад ти рекох, знај! Ако мислиш да те варам’, А ти покушај.
Врати се драган раздраган, Заборави се све, И луда с лудом лудује Поново, кâ и пре. ЗИМА Слава теби, убаво пролеће! Теби венци, јер је твоје цвеће!
Дођу л’ деца да ме виде У последњи дан, Нећу да им мрка слика Протрзава сан. Омакне л’ се која суза Луда, дечија, Ти пољуби голубане Кад не могу ја. Жалим што ме неће спалит’!... „Ју, Господе мој!
»Јавор« 1886. ЧУДНОВАТО! „Пéсницом удри, брате, Ударај макар куда,“ Рекла ми једна луда. „Јер где год видиш кога, Сви су ти на зло брзи, Свакò те братски мрзи.
Праља пере кошуље Па пева кô луда; Калуђер се Богу моли Па стење од труда. Копач млата мотиком Па сади кромпире, А госпође зноје се Око
ИЗ КЊИГЕ ПРАКТИЧНЕ МУДРОСТИ (По М.) Кад сви ћуте, и ти ћути; Кад сви зборе, збори и ти; Међ’ мудрима немој луда, Међ’ лудама мудар бити.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
у...у! Сад те опет не могу узети. ЕВИЦА: Ја ћу скочити у бунар. ВАСИЛИЈЕ: Ја ћу се убити. ЕВИЦА: Ја луда, што сам је тамо оставила? ВАСИЛИЈЕ: Гди си је, до триста врага, оставила? ЕВИЦА: У бурмутици.
МИТАР: Да, само која добар глас има, да се издалека чује да је Фема луда. Поганије женске, шта мислите ви шта је то мода?
ФЕМА: Лес ноблес, лес модес. МИТАР: Опет почињеш? Кажи ти нама, остајеш ли ти и даље тако покондирена и луда, или ћеш бити као ми? ФЕМА: Ноблес кон нит бити паор. МИТАР: Е, кад кон нит, а оно збогом!
Краков, Станислав - КРИЛА
Мека бескрајна туга за нечим што је изгубљено разли се кроз тело. Би готов да заплаче. — Матора луда. — Трже се и затресе незадовољно својим рашчупаним брком.
— Луда, и онако ће умрети... — додао је добродушно. После су на њега и заборавили. Седи мајор је играо санса са Душком и потп
Петровић, Растко - АФРИКА
Било их је који су осећали црне демоне око себе, и који као да су рукама шибали по звездама; али у свима њима жеља, луда жеља, да буду у исти мах и на небу и на земљи, вукла их је овим дивним женама.
круг опкољен старцима, децом, старијим женама, оне тапшу и певају, и сваки час по једна улети у средину, распевана, луда, баца се полеђушке, час једној, час другој у наручје.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ТРЕЋИ ТУРЧИН (збуњено): Ев’, ова жена дође, те направи читаву бруку... А, вјере ми, махнита је! ДРУГИ ТУРЧИН: Луда је, честити пашо, те од нас тражи јединца свог. СУЛЕЈМАН (види Стану): Дошла си зар?... А шта ћеш ту? (У себи.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
А човек луда!... Храни копилад! Љуби их, тепа, мази, милује, У пуној болти свог супарника Купујућ сигре деци љубљеној: Медене
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
и била је јара, И густ задах вина и знојавих уда Био је уз луду игру пјаног цара: Звонио је бакар и музика луда. Вртом игра пламен, дршћу стабла гола. А просуто вино из стотине суда Кључа, ври кô врела, расточена смола.
дан суда, А ја ћу му рећи: ''У најцрњем мраку Твоју реч сам чуо гвоздену и јаку И због њих починих своја дела луда. Ја сам хтео разлог живота да решим И чух глас твој да ме земној сласти вуче, Јер земаљских тајни да ми даде кључе.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Посрне л’ ми каткад нога, Дружина се луда смије — Ал’ се брзо смеха трза, Кô од једа љуте змије... А ја пијем, јоште пијем — У том ми се срце пара —
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Она, долазећи, спотичући се од трчања, као улагујући се, говорила би: — Ето, таква сам, бре, синко! Луда! За никуда ја нисам...
Младен се осмехну. — Зашто? Зато што си луда. Што мислиш да се све једе што лети. Шта му фали? Идеш у пуну кућу, кућу богату.
— Која побегла? Која дошла? — поче Младен, а већ је знао која је то, да је то она, Јованка. Луда, као што је бог дао, па ето дунула и оставила свекра, мужа и дошла оцу. Само још то је требало! — Она, синко!
Младен је чак морао сам о томе да почне: — Шта је она луда учинила? Баба, притворно, чинећи се ожалошћена, одговори: — Не знам, синко. Видим: дошла и седи код куће.
Иде, ради, а ништа не види. Толики дарови, везови, стоје, а она само се смеје, трчи и пева као луда. Тако и она. Сина, ако затекне њих две, још са капије, срећна, подетињала, почне да дира: — А бре, младожењо, па
Баба би је дочекивала: — Луда ли си, синко? Она, изненађена том њеном добротом, чисто полети и пада јој у крило, бризнув у плач.
Затим диже се и, као луда, да надокнади све што је до тада изгубила, ради, распрема, не да баби ништа да подигне, ништа такне, ништа јој помогне.
— Ех — и даље упорно, љутито, наставља — па ја, што оволико живим, сигурно луда, пуста сам била?! Гледарица је једнако, мучаљиво нагнута над зделом воде у којој се црнио тај »обајани« камен,
За њом брат му са свећом, да она где у мраку не натрапа, спотакне се. Она је била чисто луда, без свести. Ишла је, обилазила је око куће, као да би хтела да побегне.
[Матери вели:] — Хајде ти! Доста. Не можеш све да понесеш. Али она није носила ништа. Само, као луда, чисто изгубљена, не знајући где ће од тешке муке, ишла је из кујне у собу, из собе у подрум, и једнако, једнако
Ћипико, Иво - Пауци
— Почеја си опет јадат', — скоро осорно јави се жена му. — Ко је узрочан? Твоја луда памет! —Ча вам је! — одазва се за оца Марија. Иво погледа на дјевојку.
— Немојте ме чекати! — одговори дјевојка и гледа га у очи, а глас јој јеца. — Немојте, сриће вам! — Зашто? Не буди луда! — наговара је он, очито је немиран. — Видиће нас. — Не бој се! Приближи се к њој и ухвати је за руку.
— Сам си крив! — Пустите да вам укратко прављам! Остара сам у радњи, а сада ништа немам. А све моја луда памет и рђави људи... — Знам, дао си другоме у руке своје труде, — пресјече Иво.
А пишу ми да луда младост све више бижи од тамо... Је, ваља рећи по души, лашје се овди добије солдо, ма нима ни овди обисени колачи, а
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Зар му је тешко да прескочи тих неколико степеница до њене одаје. Неће му очи извадити. Зар би била толико луда да га не прими, онако рутавог и темељног. Ноћима дежурају да виде како се кришом шуљам уз господаричине степенице.
и, ма како то изгледало страшно и мени и Никанору кад гледамо својим уморним старачким очима, она, та кожа (о, опојна, луда младости) загушила је речи које говоре о смерности и уздржљивости. Јер, шта могу речи пред обамрлошћу чула?
Моја луда природа ми није дала мира. Да сам се притајио и снуждио, можда би Никаноров напад отишао у празно. Мене су, упркос свем
не трепнувши, говорећи како ће то бити дан страшнога коњаника Димитрија под којим ће сагорети у крвавој пени два луда ђогата.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
је бурна младост моја, дивља, као игра вала; Бунтовничка, раскалашна Права смеса разних чуда, Полу—умна, полу-луда, Као игра карневала. Али је протекла младост, и сумња опака више Не потреса ми душу.
дише, У зноју лица свога што своје стихове пише, Већ ми је постао мрзак са овога плачевног вида, Јер ова жалосна луда ни бога нема, ни стида: Где год ме увреба само, а он се жалосно смеје, Па мирно из џепа вади дактиле и хореје.
„О крива Дрино! Ти си красна река (Ниси ни бурна ни луда, да речеш). Ал' какав бол те гони издалека, Те тако криво са тутњавом течеш?
Станковић, Борисав - ТАШАНА
КАТА (у чуду): Луда ли си? ТАШАНА (горко, с насладом): Јест луда, да! Ох, камо да сам сасвим луда, сасвим мртва, те бар онда да ништа не
КАТА (у чуду): Луда ли си? ТАШАНА (горко, с насладом): Јест луда, да! Ох, камо да сам сасвим луда, сасвим мртва, те бар онда да ништа не видим, ништа не знам...
КАТА (у чуду): Луда ли си? ТАШАНА (горко, с насладом): Јест луда, да! Ох, камо да сам сасвим луда, сасвим мртва, те бар онда да ништа не видим, ништа не знам...
КАТА (прилази уплашено): Ама како: »луда, мртва«, »да ништа не видиш?« Шта ти имаш да гледаш овде, и од чега да страхујеш?! Шта је то, кћери?
КАТА (уплашено одскочи од ње): Ама, јеси ли луда? Какав страх? (Решено намешта шамију око главе.) Идем ја, идем ја сама да зовем деду калуђера, да видим што је то,
(Одлази.) ТАШАНА (усплахирена, унезверена. Хвата се за главу. Одједном одбацује руке, сва престрашена): Луда! Луда! Ја сам луда! (Виче): Стано! Стано! Улази Стана.
(Одлази.) ТАШАНА (усплахирена, унезверена. Хвата се за главу. Одједном одбацује руке, сва престрашена): Луда! Луда! Ја сам луда! (Виче): Стано! Стано! Улази Стана. ТАШАНА (показујући Стани на варош, улицу, капију): Стано, затварај!
) ТАШАНА (усплахирена, унезверена. Хвата се за главу. Одједном одбацује руке, сва престрашена): Луда! Луда! Ја сам луда! (Виче): Стано! Стано! Улази Стана. ТАШАНА (показујући Стани на варош, улицу, капију): Стано, затварај!
Него баба нека ми да пара. Ти јој кажи да сам ја долазио и тражио пара, и она ће ти дати. СЛУШКИЊА Па кад је луда нека вам даје. Нико неће да од ње иште, да јој само не би долазио.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Морам говорити с њеном мајком, узећу је на бригу као своје дете, не могу пустити да добра и лепа девојка остане луда, и вуче батине од мужа целог века. Јачи део живота госпа Нолиног био је живот удовице.
Ту се госпа Нолин живот, сав из једног комада, преломио, обузела је нека манијачка решеност и нека луда журба. Не слуша никога и ништа, води само званичне разговоре, да би средила оно што оставља.
Болешљива је, кажу, њега једног има, обожава она њега, и он њу. — Доста тог обожавања! и та луда реч се пре фрау Розе никад није чула у нашој варошици. Чудовиште од жене, и она баш измислила „обожавање”.
Па да, јесте, Павле одједаред купио кера, и кер се зове Наполеон, а ја се, луда, не сећам! Мислим, мучи се младић с часовима и са оним главоњом госпа Мањиним, кад тамо... Како-тако Павле иде у Париз.
Очи Бранкове су мало посукнуле, стакло пред очима јаче но раније. Само коса она стара, матурантска, луда, детињска и песничка. Павле га посматра и каже: — Ја сам крај тебе некако стари господин...
Пошто то прође, онда, што би рекла слушкиња Ержа, „луда као и увек”. Мушка страна у паланци, наравно, пронашла је давно какво се биће крије тамо код газда-Гавре, и говорили
Питате да ли ко обилази те гробове? Обилазим их само ја. Право рећи: шљива роди сваке године као луда, и, ако нећемо ми, други ће, дођемо сви из куће да шљиву оберемо. Шта ћете. Жив човек је жив човек. — Како?
ђаво ће знати шта мије... матора, луда..” Сиротиња је жилава; а како и да не буде, кад на њој свет стоји. Пантелија је почео писати по Горњој Вароши писма и
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
неверност и неблагодарност Романову, и као на нос придевајући му да су момци сви такови да је свака девојка луда која се за њима поводи, да би она, кад би власт имала, другу уредбу за овакове учинила, и проче.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
и ону веру у бескрајност света и ову бајку на један мах заменити тиме да је Земља округла као лопта, да се врти као луда, премећући се акробатски на све могуће начине.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— омаче се Старцу с усана, а Сребрно девојче се насмеја и рече: — Наша будућа кућа. Ту ћеш ми бити женик! Луда мала! Какав младожења? Зар не види да је стар и да му око сувих цеваница ветар игра? — Погледај се!
Зачуди се и Смрт толикој снази, за тренутак изгуби дах, па с гневом рече: — Мораћеш ми га дати, луда мајко! За њега нема лека, јер нема човека који би с извора живота донео... гутљајчић твоме сину.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У Солуну не има јунака да изиђе њему на мејдана: Дојчин био, па се разболео; био Дука, па га боли рука; јест Илија, луда аџамија: оно боја није ни биђело, а камоли с киме учинило; та ако би оно и изишло, ал' му не да остарила мајка: „Не,
боја није ни биђело, а камоли с киме учинило; та ако би оно и изишло, ал' му не да остарила мајка: „Не, Илија, луда аџамијо! Тебе хоће Арап преварити, те ће ми те луда погубити, оставити саморану мајку“.
Тебе хоће Арап преварити, те ће ми те луда погубити, оставити саморану мајку“. Кад то виђе црни Арапине, ђе јунака у Солуну нема да изиђе њему на мејдана, на
Ал' беседи војвода сибињска: „Мили боже, да луда каура! Што би снаге, камену предаде“. Кад Кајица разумео речи, он отима камен од Маџара да белегу своју посведочи; кад
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
« А кад поче Макарије на то духа зла навраћати, подруга му се ђаво те му рече: »Охо, луда старчино! Ми ли да се Богу покоримо, који но нисмо ни мало ништа њему скривили, а стурио нас је доле с неба?
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
! Да се зовеш, ете, мајстор-Маниница!... И она луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!... „Тија вода брег рони; као камен дубе“, вели стара, искуством освештана
ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА У њој су нека страшна и луда привиђења и снови, што су били природна последица испричана у прошлој глави, а што ће опет исто тако (унеколико,
Па како је цела та ствар била и дрска и луда, то је Мане држао да је сасвим природно да је сме слободно поверити тетка-Доки, која је, уосталом, и дужна да му
— викну Ташана. — Што је било, збори! — Мори, брука по чаршију и по ма’але! — поче шапћући тетка Таска. — Она луда Дока зар је пуштила тај реч! Пипка гу изела, треска гу фатила, па гу не пуштила оди Митров па све до Ђурђовдан, ете!...
Срето’ се ја и с њума, — вели Таска — ама не смешем да гу питујем ништо зашто је луда.. Ама она си мене питује: „Живо-здраво, Таске!“ виче преко сокак. „Што се, мори“, рече, „напрајило тој при вас?