Црњански, Милош - Сеобе 2
Петар му намигну, на пиштољ кирасира: „У памет се, дугоњо! Ајд, одлази, бедо! Јеси лудаија. Што ми жену расплака?“ Кад велики, тешки, кирасирски, коњи повукоше кола, и почеше да смрде, од напрезања, кирасир
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
призренске ђевојке, беријаху цвијет по планини, вјешаху га за моје оруже; и сам би се, пашо, преварио, а некмоли ова лудаија!