Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Их, бруко моја! — узвикну поп и пљесну се руком по колену, па љутито привикну: — Пусти узду том коњу, лудаче! Зар не видиш да ћеш се претурити у ту јаругу? То рече, па љутито ошину коња. Стигоше и до клиначког друма.
Теодосије - ЖИТИЈА
Дођосмо да те коначно убијемо. Шта ћеш сад, лудаче? Опамети се бар, и послушај нас: Устани, иди, да мачем заклан зло не умреш.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Будало блесава! Лудаче! — виче. Сваљен међу греде, гледао је одоздо, кротко као мало теле. — Иду ли? — упита. — Иду. А деца?
Сваљен међу греде, гледао је одоздо, кротко као мало теле. — Иду ли? — упита. — Иду. А деца? Четири сина имаш, лудаче!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Кажи право, па иди куд те очи воде. — Зар ме нећеш убити, кад ти све кажем? — Што да те убијам, лудаче, кад ми ти ниси крив! — Ама, среће ти хајдучке, кажи ми право! — Пустићу те, ако ми све право кажеш...