Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Пита их: далеко ли мисле. Кажу му ове све што су чуле. „Видиш да сте луде, праве кокошке без мома! Које икада до данас чуо да ће лисица што добпо казати кокошкама?
Дође му један лукав дервиш, који се чињаше луд, знајући да Турци луде као свеце почитују, и запита га верује ли он у алкоран. „Јао, јао, каково је то питање?” — рече му султан.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Сад су њих два путници Симичини. Симица весео, боже, весео што вози тако ваљане луде, измахне некаким патрљком, за који је привезао мало узице те начинио бајаги бич, ошине свог мркова, па затегне што
— настави Миона. — Гле, гле! Како је то красна браздица, па како је дубока!... О, мене луде! Говорим којешта, а ти си уморан, работниче мој!... Дела, ево... ево, сеја ти спремила и ручак...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Дођоше кући. Алекса је ишао напред. Негова Петра изиде пред луде и смешкаше се, као добра домаћица, кад види госте на своме прагу.
Оставише болесника... Њему почеше падати на памет некакве луде мисли... Он изиде напоље и поче лутати по воћу... Његову црну душу сад већ више пико и не може разведрити.
— Истина је. — Па кога то? — Палалију и Станоја из Зеока. — А што? — Ђаво их знао. Зовну лепо луде на веру, па кад им ови дођу, они их посеку. — Па што им иду? — Кнежеви су, брате.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
видим дело, И слух сав твог гласа да напојен буде; Но да целог века одричем те смело, Примих дух мудраца, детета и луде.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Је л’ те да ћете доћи? — Доћи ћемо — уверава путник расплакану децу. — Дабоме да ћемо доћи. — Ето видите, луде једне, а ви плачете. Дабоме да ће доћи. То су наши добри пријатељи, је л’ те, господин-попо...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
силама, како свом оном неупоредљиво снажном и дрхтавом страшћу расте, шири се, избија у пуном бесу ове необичне, ове луде звездане ноћи кад је пена и крв узбуњивала ослепљену машту до помрачења свести и кад је атмосфера, чудна, пуна неке
Африка
Њаму је стално под маском. Када се појави међ луде он корача на високим штулама. Страх и трепет и поштовање које он улива црноме народу беспримерни су.
Тако оне заборављају на мене и слободније су, луде, веселе и дивље. Тако се и слободније прислања на мене тело, чија чврстина, топлота и дах испуњују ме срећом.
Доста је погледати у луде па да се види чему води ова ритмика коју научњаци зову „там–там–коит Банфоре“. Требаће им још три-четири сата игре док
Африке, бескрајне прина Комои; Африке, чедне и чисте, наге, око Банфоре; Африке, дивље и луде око Мана; Африке мистерија у Куликору и Африке ропства на Гореу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Сва је та лађа била исфарбана сликама Осека. Одмицала је, низ воду, брзо, кроз оне дубоке, и луде, баруштине Тамиша и Бегеја, уз вику полуголих веслача, али је ноћу пристајала код контумаца.
Божичева кћи слушала га је са неверицом. То су, каже, заиста луде мисли: да човек, жив, млад, хоће да остане удов, навеки. Да неће да се жени.
Је ли видео капетан како кучићи луде и покушавају да своје узе прекину? Нико не воли да га везују. Она се, као мати, нада више од капетана, него од ћерке.
Све што се са њим било у Вијени догодило, чинило му се тако лудо. Нису биле луде само та Божичка и њена кћи, из великог света, него је цео свет тамо био луд.
Своје познанице је упозорила, какве очи та Славонка има – крупне, тамне, луде! Тако крупне! Тако тамне! Кад би била мушкарац, рече, задавила би ту жену, у постељи, пољупцима, и загрљајем око
И тамо је било, често, тако, топло, и у септембру месецу. А кад се дешавало да изненада ударе – рано у јесен – неке луде кише, то је било неочекивано. Каткад је било и снега, изненада.
уз јауке, које више нико, сем Ђурђа, није могао да слуша, она је, кад би болови само мало уминули, понављала своје луде реченице Павлу, да је живот исувише кратак, и да су, у браку, исувише кратко, заједно били.
Његове благе, хладне, плаве очи, биле су, сад, луде. Почетком марта године 1753, у Кијеву отпочело је и насељавање оних који су били стигли у Росију, из Темишварског
то доба за децу, која су се родила при пуном Месецу, веровало се да ће бити, или славни ђенерали, или принцезе – или луде. Те недеље, Исаковичима је било наређено да рано ујутру буду у штапсквартери Витковича. Костјурин је желео да их види.
Виткович је хтео да га одведе, али се ђенерал још једном обрати Павлу. Капетан, каже, има луде мисли, али, пошто је странац, треба да га саслушају, мирно.
После толике немаштине, забуне, све се свршило, као да су дошли у неке луде сватове, у сроднике, који не штеде. Који не броје.
Варвара му рече како јој је било тешко, кад би Петар и он гледали се као вуци, и срамотили, као луде, и њу, и њену фамилију, а како јој је мило, кад види, сад, да је Петар све то, опет, заборавио, и да се обраћа њему,
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
АЖДАЈА СВОМ ЧЕДУ ТЕПА Наказице моја лепа! Оставићеш своју мајку, и отић’ у неку бајку, Јешћеш луде као репе, најмилији мој акрепе, Шта ће с’ тобом бити, ко зна, лепотице моја грозна?
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Рашида и ја стајали смо у гомили иза луде Драге, све док Рашида није рекла да је урађено све што се могло урадити и зевнула.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Погнуте главе по цео дан, он је чак имао луде мисли при томе, да после обавести брата, па да је отерају, па да се помире, да опросте, та браћа су.
Гризло га је што је све своје послове удешавао, а овај није могао да удеси. Цело пролеће имао је луде среће у продаји стоке, и беше опљачкао пола Влашке, па је, по одласку братовљевом, очекивао да ће са својом снахом
Сутрадан, док је Стана, Аркадијева жена, пренета сва избезумљена од ужаса и привиђења те луде ноћи у своју кућу, Аркадије је већ ходао далеко, око обора и штала Исаковичевих, гучући и тепајући милим речима, које
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Луки Ристину није било јасно шта се то тако велико очекује последње ноћи децембра? Мада је осећао да је изван те луде градске игре.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
зидине Као отпре од веље милине, Већ се ето мимо тебе журе Да што пре те јаднога прејуре, Да не гледе твоје луде муке, Твоји јада, твоје веље бруке Ох не бели са мунара вити, Ни с мечета они поносити, Крвца дивна ту се
“ Ту вас, ту вас стаде веља дрека, Као жаба на славује крека, — Жабе луде деру се и труде Да славуји зоре не пробуде, Слављи поју, зорица се бели, Данак јасни од нојце се дели, Сунце
— Ма што јој је те се не одзивље?“ Спава, мисле, па да је пробуде; Иду, буде, ма им муке луде: Срце њојзи у недрима стало — Она оде за својиме драгим.
“ 3. Свет се стрча, слушат стаде, Сви се диве, сви се чуде, Јер не знаше то до саде, Али ето једне луде, Међу лонце штапом наже, Да и здруцка, да и смаже. 4.
! Згрозише се и згледаше. Тад се к њојзи слуге даше Да је дигну и пробуде. Ох маните муке луде! Шта гледате, земља ј' ладна, Излетела душа јадна, Опростила с' ови зала, Па се за њим тамо дала.
Руке њему што немило Наопако узаптило, Па од гњева и од срама Маче силним мишицама: Пуцају му беле руке, Ма су луде све те муке, Пусто уже не успреже, У месо се дубље реже. Сам се себи сад осмену, Па с' унапред даље крену.
А ти, Босно, што с' не крећеш туде? Да задуго ти мртва лежаше! Зар не видиш: ритине су луде Чим се чворци по градини плаше! Гледај само те шалваре уде, Зар не видиш да се подераше?...
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ал ту не вреди само ја да пристанем! Како да кам кадији, како да приволим Хасанагу? Луде ли жене, боже мој! Сад ми је јасно зашто је ага најурио! Видиш ли да је ставила образ пода се?
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Журите момци, нека се сија! и мени је зима! грејô б'ж се и ја!” Намигну паша на своје луде, и што рече, тако се збуде.
било, да никог за То не криви свет: Јер, што је души ломило крило, те јој у јеку душило лет, све је То с ове главе са луде, Ѕанта Мариа делла Ѕалуте!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад лисица то виђе, нађе се на чудо, па гледајући кокошке навише рече им: — Што бежите, јесте ли луде? А зар нијесте чуле како је данас учињен тврди и вјечни мир између свију животиња?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Јалта -Јалта, фифти-фифти и ти фазони. Те луде осамдесете године Анине бакуте. Понекад ми пада на памет суманута идеја да напишем мемоаре! Зашто да не?
Пре тога, наше маме обично вриште, као луде, па им они орангутани од медицинских сестара опаљују шљаге, док доктори урлају: „Шта се дерњаш — ниси прва жена која
Избија дипломатски сукоб, а ноте су као луде фурале с једне на другу страну, све док сиротог чувара црте не преместише за дежурног ватрогасца у Струмицу.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
“ Боље да си певала ону стару песму: „Друге моје, не будите луде!“ Тако ја мислим. А совет мога пријатеља?... Е, њему је место овде. (Савије писмо и мешне га у џеп.) Али сад куд ћу?
ЈЕЛИЦА: Готт! Господин барон! БАТИЋ: Леп барон! МАРКО (пљесне се по челу): О, луде моје главе! У какве сам руке хотео себе и своје добро предати! МАРИЈА: Господична, сад сте довољно извештени.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
О махни се, момче, тако луде жеље, Тужна су ми поља и дворане веље, Кад се у њих сами уселио јад; Тек што зора сину са истока рана, И запева славуј
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Сунце се рађа последњи пут га шаљеш да се под њим луде скупе нула се отвара ствар беше тако кратка ускоро све ће бити бездан и блаженство Није ли сусрет с тобом
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
па роси по мокрој, раскаљаној земљи, по дрвећу и зградама, цеди се са лишћа и кровова у ситним капљицама и навлачи на луде онај тешки сумор и зловољу, од кога се највеселије лице намршти.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
је ткана, нит’ је исплетена, Већ од сувог саливена Дочуо их јунак Асан-ага, Па је њима вако говорио: “Ал’ сте луде, ужичке девојке! Што с’ чудите мом дивном оделу. Ја га носим, ал’ се женит’ нећу! 136.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И ја им говорим: „Да, снажни сте, снажни.“ И ти исти људи, одједном, почињу да прете, да тупаве, да лажу, да луде. Гони их, неко их гони. Неки стари германски бог, можда изостао из Вагнерових опера. И бес, неки сулуди, глупи бес.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Видео сам много градова, много села, много земаља, многе луде и народе, али ме ништа толико није зачудило као једно мало племе, у једном дивном, питомом пределу.
Али, тражећи домовину моју, наиђем на интересантну земљу и луде, о чему ћу вам, ево, причати. Дан летњи. Сунце припекло да мозак проври, од силне запаре чисто осећам вртоглавицу;
— Ја веома ценим историју и луде који цео свој живот посвете тој заиста важној науци — рекох учтиво да бих, колико-толико, оправдао свој малопређашњи
— А не, нема никакве опасности. — Али ја држим, господине министре, да је то већ опасност када они убијају луде и пљачкају свакодневно по читавом једном крају ваше земље.
— Министри ће на то рећи да су унапређивали преко реда само своје најближе рођаке и луде за које су се заузимали њихови присни пријатељи, и никог више. — Шта ћеш ти на то рећи?
— Коме се, браћо, не иде, — опет ће говорник — нека се врати, а не да кука и буни друге луде. Што се мене тиче, ја ћу за овим мудрим вођом ићи док ме траје. — Сви ћемо, сви за њим док нас траје. Вођ је ћутао.
— Опозиција! — одговори опет не гледајући ни ко га пита. — Па зар власт сазива опозицију на збор, и још луде силом доводи? — упитам. — Власт! — Па зар против себе? — Сигурно! — одговори ми с досадом, као у некој недоумици.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
) То већ знаш, него чуј само како свршава. (Чита.) „Нити ја могу више припадати партији која кандидује за посланике луде који су шверцовали шпиритус”. ЈЕВРЕМ (плане): Ама, кој' шпиритус? СРЕТА: Та онај, де!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
— заиста Крава јесте чист идеалиста: Она даје, и лети и зими, Више нег што теле зна да прими, Од сувишка љубави те луде Буде млека за децу и људе — То што теле посисало није Човечанство за доручак пије.
јутра наташте Попију кристалну росу Што дрхти у Космосу; Белице и плавице, Црвене, и како већ које, Купусне луде главице Мразева се не боје. У магли, недогледно, Све је исто и једно.
ОДЧЕГА ЈЕ САСТАВЉЕН ВЕТАР Гле ветра, луде машине За производњу прашине! Каква машина? — Збрка Клипова и чекрка, Канапа, даски, ковчега, Уопште: којечега..
Звече ту, у бесцење, Тикве жуте, јесење, Ко главни трг Крушедола Кад се распусти школа. Гле ветра, луде машине За подизање прашине.
Могао би побећи, али га нешто Изнутра, у самој утроби кочи. На каквом то се нашао дну? У глави му се луде мисли замећу... Све је невероватно, као у сну У којем не владамо својом памећу!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
главом у трбух, грлећи је по куковима кидао јој месо и као кљештима је вукао к себи, да је обори, пуштајући запенушене луде крике. — Ба... ба!... ба!
Као да ће ове ноћи бити са другима, а не са својим мужевима, тако ће бити луде. Триста ће чуда од беса и страсти чинити.
што им се наде испуниле, пошле за онога којега су волеле и желеле, сада се као кају, што су онда биле тако луде, стидљиве и уздржљиве; неке ваљда од бола и туге што им се никад оне наде нису испуниле, не пошле за драгога, нити ће
им се никад оне наде нису испуниле, не пошле за драгога, нити ће икада осетити шта је драго и мило — постају толико луде и бесне.
Није истина, није истина да заиста, истински, ти волиш све нас. И њу обузе нека врста лудила, луде раздражености, гледајући толику његову љубав.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
је верно чув’о та имена, Дочекив’о тице, облаке и људе, У срећне часе и бурна времена; Ломио је храбро све ветрове луде, Трпео жегу, громове и туче, Да увек миран, сутра к’о и јуче, Дочекује сунце ил’ олују злу.
А ако би рука зликовца ил’ луде Покоја нам вечног скровиште пронашла – Најстрашнија казна преступнике снашла! Одмаздом Изиде нека грех свој плате!..
лаж света образину збаци И час свечан твог присуства буде, Страше те се ситни себичњаци, Куну грешни, слабићи, и луде.
Хоће ли се, најзад, све свршити? пасти Ове ноћи, усред луде теревенке, Када оркан витла, и облаци тмасти Јуре испод неба — исполинске сенке — А наде клону к’о богаљи кљасти?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
„Жâ ми је, вели, оне луде дице, јер ће најпослин заглавити.“ Ја је нисам тија послушати, знајући да је забрањено воће млого слађе, кад се до
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
УСПАВАНКА САМО ЈЕ БУДИЛА МИР О проста ружо говора Зашто те пролећа буде Заспалу међу два мора На усни плаве луде? О сви смо ломни ко штап На првом рубу греха Кад падне прегорка кап У плави зумбул смеха. Тешко је: дрхтиш ко бор.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Кад си на збору, пусти реч да се вала по главама, а ти је слушај и гледај. Ти причаш као да шамараш луде. Наш народ воли тешку и спору реч.
— Још донеси! Дај свима овим окламишима нек пију! — Викну и показа руком на луде у кафани. — Нек пију док могу! — Мисли: могао би за трице да купи све те чаршијске ситне дућанџије, бојаџије, опанчаре
настрешнице висили су конопци и улари, истегнути, опуштени, као да су мало пре његовог доласка поскидали с њих обешене луде. Тада је јарџији бацио дизгине и брзо ушао у кафану, тискајући се кроз кафеџијине поздраве, питања и приче.
Нека из моје буне пепелиште остане, и багрем, и багрем! — Иди, скупљај луде, Стево! Аћим зове! Брзо иде јабучаром да нареди Толи: — Звони на узбуну! Војска иде. Звони док имаш руке.
Звона луде и за тренутак ломе сећања. Ово је моја буна. Биће жешћа од Тимочке. Лепо, слатко да погине, онако како су гинули стари
Кад год се сретну, љубе се. Својим очима сам То гледао.“ Морао је да каже да му верује. „Кад некад сретнеш луде који су мене оставили на киши, ти ћеш знати да су они. Немој да им кажеш да си од мене. Ништа. Ни за мене.
— Ко ће наше сирочиће хлебом да храни? — Твој Аћим пратио сина у чаршију да лумпује, а наше луде отера у гроб! — Где ти је човек? Скрила си Ђорђа, а ја... а мој, а мој... — Удри је вилама!
Те године се ти роди. Србија изгуби слободу, а Аћим доби унука... Ристић, тај намесник што је гледао на луде као на опанке, он лично скидао му је шешир на педесет корака и памет му признавао.
сам зажелео моја да буде, те сам остао ралица рђом изједена и бачена уз плот Аћима Катића, није ми у нарави да ружим луде. Ако сам досад нешто ружно о лудима рекао, нисам то учинио што ми је за њих љубав у мањку.
Ноћас му је ишчилела она бесмислена, инаџијска храброст којом је мучио луде, сина и себе. И мене. Јер он је дошао у Србију не да би умро у апсу или на вешалима, невино, осумњичен да је
Причам да не бих баш сасвим умро. Хоћу да чикам луде. Гроба нема, а још збори. Не могу да се науживам милине кад чујем како људи, и кад теби буду моје године, слушају шта
Такав ми је живот био да сам једино ћутањем и ножем могао луде да кажњавам. Ја и причам да ми и глас не би појели мрави и жутоглави црвићи. А тебе, Адаме, именујем наследником.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Кад више ни мајка ђаволица није могла да издржи враголије најмлађег сина, решено би да га пошаље у Горњи свет, међу луде. Нека мало њима загорчава живот док се не уозбиљи. Зар је мало у паклу ђаволисао?
— Јесте ли видели Сребрну ружу? — питао је и ветрове и птице, и луде и облаке, без успеха. Нико није знао ништа да каже о њој. Али он није престај ао да пита и да хода.
— Нисам ти потребна, Златоусти! — Сребрна ружа нежно дотаче дечаков образ. — Врати се међу луде! Сребрне руже нестаде, а мали чистач се осмехну.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
О, како те жалим! - Гле, сузе ме гуше, Оличена судбо свих живота редом! Тебе, браћу луде, и све живе душе, Једнаке пред општом, неминовном бедом... Подне. Ти би воде. Ко ће ти је дати?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А све из оне луде бојазни да субесједник у себи не рекне: „Види! Увијек је остао исти!“: из оне инфантилне скрби за озбиљност, из оног
Бесповратније чак него у самом животу. Јер у животу, на концу конца, остаје увијек бар мало, мало наде, луде наде. У представи нема ни те луде наде. И зато, представа је озбиљна, веома озбиљна ствар.
Јер у животу, на концу конца, остаје увијек бар мало, мало наде, луде наде. У представи нема ни те луде наде. И зато, представа је озбиљна, веома озбиљна ствар. На неки начин озбиљнија него сам живот.
Зар смо сви ми дорасли за тако исполинске мјере наивности, за те луде апостолате?... Одмахну руком. — Не, то никад не бива!
Немојте се смјешкати. Та се наивност мора опростити. Људима је потребан бар трачак, бар сновиђење наде. Луде, слијепе, наде!... — Даље!... — ... Све су очи човјечанства биле упрте у ново наддржавно тијело.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Једна баба између њих почела на сву прешу да вретеном окреће предиво, и у вас грохот почне се смијати па рече: — Луде ли сте, кукала ви мајка!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
То сам му и казао, на што је он додао још једну пословичну примедбу да, ако не избацим из главе све оне луде европске појмове, и тако начиним места новим идејама на које ћу наићи у Новом свету, онда ме овај долазак у Америку
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
болници, и чује како га прекорева: „Ала ви немирно спавате, плачете и вичете, мора да сте опет дуго читали те ваше луде књиге. Сутра ћу вас издати лекару. Зар не видите како сте се већ осушили?
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
су они по мало хајдуци, по мало безверци; за Штавичанина дивље Козе као и Арнаути, а Пећанци им ћутке више цене прве луде но пушку. Јер су очигледно показни и омашују на Црногорце и Арнауте кад им је широко око врата.
готово безнадно али још упорно, ми углавном свођасмо свој посао на то, да крепимо заосталу снагу једне управо луде расе на безуман отпор према завојевачу, и да јој уливамо веру да је Косово њено, иако стварно од свега тога беше још
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ударих силно, снажно... Рука ми сва у крви; Огледало се смрви. Ха, неста луде! — али Ко ни се смеје, ко? — Гле! ја се смејем то! 1891.
Пију мудри, пију луде, — та пије се на све стране. Један пије јер га нуде, други пије јер му бране. Мирски људи, оци свети, свако нађе
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал вешто Твој костур празно препозна сазвежђе. Ко ће преживети Плод, ако га буде, Сићушан испод дрвета, ког луде Покушаше трести у зоре све блеђе.
Краков, Станислав - КРИЛА
Бора сав румен, нагињао се ка Ивони, хватао јој руку, и шапутао неке тако луде речи, да је она заваљене главе врискала од задовољства. Њени плави праменови били су пијани од вина и лудовали су.
Обоје се смејало. Женине су косе биле пуштене и луде, а њена су уста била развратнија од трбуха. Бацали су све са себе, сплели се сред чупавих јастука, и тада се зачуло
Петровић, Растко - АФРИКА
Њаму је стално под маском. Када се појави међ луде он корача на високим штулама. Страх и трепет и поштовање које он улива црноме народу беспримерни су.
Тако оне заборављају на мене и слободније су, луде, веселе и дивље. Тако се и слободније прислања на мене тело, чија чврстина, топлота и дах испуњују ме срећом.
Доста је погледати у луде па да се види чему води ова ритмика коју научњаци зову „там–там–коит Банфоре“. Требаће им још три-четири сата игре док
Африке, бескрајне прина Комои; Африке, чедне и чисте, наге, око Банфоре; Африке, дивље и луде око Мана; Африке мистерија у Куликору и Африке ропства на Гореу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Њихова некадања леност је сада богато награђена. Ем није на фронту, ем још прима и стипендију. За такве се луде може с правом рећи: „Мајко, роди ме срећног, па ме баци на ђубре.“ — Тако је, тако.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Не пази свето! Само луде слепе и жеље Роб крвави, не чује тужеће човечество, Гази његова права! Нит’ пиштећу чује децу, Мати је са кћерима
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
хтео, Бежао бих у свет, тражио самоћу И, кад бих могао, на небо се пео; Свирао, певао, без реда и везе Мелодије луде, очајне и дрске, Како пламти небо, како плачу брезе, Како свира ветар и вапију трске.
Ћипико, Иво - Пауци
— Тако је! — насмија се доброћудно Иво. —Оставиуо луде разговоре, —, озбиљно рече отац. Ово је четврта година да си тамо, а знам да се у четири године свршује. — Може се, да.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
му у загрљај, дала му се, похотљиво, страсно, безумно као што приличи вечним бићима, исцедила га за сва времена те луде ноћи. Док се не скине са њега чаролија, никада неће моћи имати смртну жену.
лети, радили свуда, у шуми, у житном полу, јечму особито, јер је висок и дивотан, док се изнад у модрини неба премећу луде шеве. Гледао сам њихове грубе, жестоке загрљаје, ослушкивао густе шумове њихових убрзаних уздисаја и издисаја.
велику да надвишује два човека кад се један попне на рамена оном другом, да је у Константинопољу видео потпуно црне луде, црне, каже, као угарак, и да су такви рођени, и да су им само зуби блиставо бели, и беоњаче, остало је, вели, црно
И најтврђи су морали да побегну одатле при погледу на хрпу меса у усиреној крви. Посматрао сам луде избезумљене од страха, згађене и растројене како посрћу и повраћају, чуо сам лелек жена и вриштање деце.
„Дошао је овде прошле године. Од првог дана радио је једно те исто: сушио траве и лечио њима болесне луде. Сада стоји као кривац пред смркнутим лицима. Његово лице, међутим, није смркнуто, ни уплашено, ни забринуто.
Свет би постао несношљив кад би сви ти суманути подвижници могли да остваре своје луде замисли. Срећом и подвижник мора да спава, да једе и да празни црева.
Болест. Само болестан човек може учинити нешто тако наопако и накарадно. Ко зна какве су се луде мисли сплеле у његовој глави, и шта тражи тамо у тој шугавој рупи, тамо где људи ни у највећој нужди не залазе.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
“ „Не брин'те се, свети оче, Мудрог често луде уче; Мантију ми дајте ту, И дајте ми свиту сву. И свињар ће можда знати Одговора мудрог дати; Буди само на то
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
У Новом завету, жене су избрисане. Јаирова кћи је мртва. Мудре и луде девојке, иако са дубоким смислом, само су мисао и декорација. Марта и Марија су покорне слушкиње.
искључивом и страсном љубављу за живот на селу, за бескрајну слободу коју имају велики поседници на селу, за шарене и луде ћефове газда које само њихово село хоће да трпи, и још се њима и поноси.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Пак ћеду у животу човеческом ређе чувене бити оне речи: Еј, моје луде главе; гди ми је онда ова памет. Протрчидер још једанпут, зече, — и проче, и проче.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Нигде се није видео човек... Опет два пуцња један за другим. — Извиднице — рече неко. Дрхтава језа прожима луде. Настаде мучна тишина.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
« — зажеле Дрвосеча ново лице, од своје страшне жеље као трска у пољу затрепери, кад преко трга ветар зафијука, луде и облаке ускомеша, донесе пред Дрвосечу човека у црном оделу. Сав пометен, диже Дрвосеча поглед к Незнанцу.
Узе га Дрвосеча у руке, премеће, мисли, самоме се себи смеје. Шта сада? Шта с лицем циркуске луде да ради? Није млад, не уме се преметати преко главе. Седе Дрвосеча да размисли.
Је ли чудо што су му буђења била најмучнија? Није имао храбрости да пође својима са лицем циркуске луде. Коначно, сигурно су га већ давно ожалили и уписали у гробљанске књиге. За њих је сада мртав. А за себе?
Тако дође и до Вештичје логе, зграби наказе, једну о другу веза, руком им показа да камење поново претворе у луде. Али, оне то нису могле без марама, а да им их да није смео: скамениле би га.
— Успело ти је, видим! — рече орао, а камење се покрену, у луде створи. Орао ни главу не окрену, узе Вапалицу на крила и суну к облацима. У трен су били изнад облака.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1908. ХАЈДЕМО, МУЗО Хајдемо, Музо, из овога круга, Из луде вреве и хуке и праске; Жељан сам лица без лажи и маске, Жељан сам пола, дубрава и луга.
Хајдемо, Музо, из те луде праске, Жељан сам лица без лажи и маске, Жељан сам топле ријечи и збора. 1908. ВЕЧЕРЊА ЗВОНА Предсутонски је
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
је замишљала и измишљала своје јунаке у сјајном руху, под блиставим оружјем, на бесним коњима, као слободне и пуне луде, и ишла за тим светлим узорима — из окршаја у окршај, кроз огањ свакојаких мука, преко својих и непријатељских лешева,
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Доходећи изнова други људи и жене, опет се шњима примесих; својим лактима око себе луде растискујући, провирем се. И опет узалуд ми би, кад ми се небогој нога дотаче прагу.
Сваку хитрину извођаше трчећи овам-онам по бедену градском и нагоњаше све луде на бој, те им говораше: »Охо, моји људи и добра браћо, није ту курталиша с једним поуздањем!