Црњански, Милош - Сеобе 2
Била је тако дивна, тако страсна, у тој лудој љубави, у сну, да се Исакович стидео, да је лудео, премирао кад се пробуди ујутру. Седео би са погнутом главом.
њен шапат, испрекидан крицима, да је било мало, да је сувише кратко, толико су се Павлу, после, у мозак зарили, да је лудео, кад би остао сам, у ноћи.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Па ипак, Аранђел Исакович је тим више лудео, што је и тада, у том хладном погледу, назирао њену вољу: да све то тако има да буде.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ни свила, ни страст, ме нису тако увијали, као загрљај болан тих мртвих, телом палим. За тамни јаз лепоте државе сам лудео, у души мирис горак рађања удисао, па и кад бих, смућен, у туђини заблудео, брак, на родном тлу, враћао је свему