Матавуљ, Симо - УСКОК
Ујак се смијао томе, а будући имућан и неожењен, могло му је бити да живи по вољи. Јан и сестра му Лудмила од првог тренутка завољеше ујака и нађоше начина да се с њим кришом састају.
Раздрага се замишљајући с каквом ће радосном испитљивошћу његова драга Лудмила и ујак Вацлав и зет Андрија, судија, најбољи пријатељ његов од дјетињства, читати његова писма, како ће их хранити да
Руке му дрхтаху. Саво отпусти Бајицу и узе да чита новине, које бјеше онога часа примио. Лудмила писаше као што у таквој прилици може писати онака сестра. Писмо је имало осам страна.
Јоке му стави длан на чело. Он се насмија, весело их погледа и запита: — Јесу ли дошли? — Ко? — рече Јоке. — Па Лудмила, Вацлав, ујак и мали Јанко?... Па сватови наши! Затијем настави чешки. Говораше брзо помињући често Милицу.