Употреба речи луднице у књижевним делима


Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

ИИ Кад сада мислим на тај дан, волим да га се сећам без луднице која је настала после, кад сам се вратио кући, са замазаним ногавицама, и затекао оца како хода по соби питајући се

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

и стављао га у гомилу српских писаца који чим почну да говоре о језику и књижевности изгледају као да су »избјегли из луднице«.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

за интермезза, да нам поставља питања шта мислимо да постанемо у животу, када се једанпут извучемо из ове наше луднице. Да сте само то видели! Мислим то, како су оне моје афектације одговарале на његова питања!

Кад ухвате неког сиротог студента, одмах зову милицију, уместо да позову болничаре из луднице, јер још само ретки лудаци слушају праву музику.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

ХУКА... ТРЕСКА... Хука... треска... звека... јека... Неко трчи... ко си? стој! „Ја долазим из далека!“ (Из луднице утекô ј’). Куда журиш? — „Пузим дома!“ Зар га имаш? — „Сто и два!“ О сирома’, о сирома’! Теши себе како зна.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Сем тога, из луднице се опирали да приме човека са страховитом болешћу тела. И тако је све остало по старом. Госпа Нола је сад више но

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

шта би момче и они око њега окупљени на то одговорили, али знам да би кмет позвао два пандура да вежу овога бегунца из луднице. А немојте мислити да је то само свирала тако објашњена. Боже сачувај!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности