Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ако ли се пак плаше да што у мраку не виде, лудо мисле: шта ће видити кад се у помрчини не види? Али старе баке кажу то и то, и друго.
| 10 Лав и дивји вепар Оба ова, у један жарки дан летњи, жедни дођу на један извор прохладити се и жеђ yгасити. Но лудо високоумије с луђим својим породом инатом свуда свој нос увлаче, дођу и к овом чистом и изобиљном извору, и заваде ова
Који се између себе не љубе и не почитују, лудо се уздају да ћеду их други или љубити или почитовати. Злаје птица која своје гњиздо скврнави!
” Али, вели тај и онај: то! и то! и то! Браћо моја, лажима су кратке ноге. Све што није паметно, оно је лудо; све што није од бога, оно је од врага.
Свет је просвештеније душе и разума, а помрчина је глупост, навјеженство и без сваке науке лудо варварство. Ко не уме разумно мислити, како ће што разумно и паметно делати?
Глупост, варварство и лудо невјежество могу за неко доба на високи престоли седети, круне златне на главам носити и добродјетељ удручавати; но
Знати законе и обичаје других на свету народа, то је знати шта је при њима добро и паметно, шта ли је зло, лудо и смешно; кад туђе познамо, онда ћемо моћи и о нашима судити како иду: управ, или наребарке, или сасвим настрашке; пак
” Ово су многи хвалили и до неба дизали. Али сад сви паметни људи находе да је у том Александер сасвим лудо поступао.
Александер је сву Азију разграбио и толике народе одерао, а другима без разлога и лудо давао. Како дошло наопако, тако и прошло! Педесет штапа по туђи бутина, шта је то?
Ово се говори за оне који за показати се само да су храбри јунаци не маре на који ће начин погинути, а ово је сасвим лудо и бесловесно.
Предивно сверх овога говори Италијанац: Фолле, ту ванти нобилтà ин вано, Се туои цастуми соно да виллано! Лудо, ти се с благородством поносиш залуду, Кад нарав имаш орјатску и худу!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
У том терању сустигну једног старца, салете и повичу: „Предај се, предај се, Турчине, не гини лудо”. А Турчин повиче: „Коме да се предам, које вам је старешина?
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Удри, бре! — дере се трећи на оно пијано момче; — кад му не ваља ћемане, опали барем ти! А оно лудо једва дочека, па удри као помамно. — Их! та полако, море!... — цичи Среја кроза зубе — проби бубањ, бог те убио!
Баци ту маљицу!... Опали сад! Докопа ти оно чаканац, па онако лудо и пијано — све поскочи и удри што може више у бубањ. — Не, несрећо! — дичи Среја и туче га гудалом по леђима.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он је погледа, па се насмеја: — Шта је, бабо?!... Шта ти је, лудо једна?... Што ћу ти оваки?... Видиш, болан, да ова јадна кожа једва ово костију стеже!... Она је ћутала.
Их, ала је ово окршај!... И заиста, беше грдан окршај. Турци не могоше лако прежалити што им Мујага тако лудо погибе, а Срби мишљаху да Турке треба казнити за рану Станкову. Озлојеђење на обе стране...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Метни ми доста босиока. Загризи и једну јабуку, па тури у сандук! Нико ме више не воли до тебе! — Ћути, лудо моја, како те не воли? Сви те воле! — Јок, јок, знам ја!
Кмет оде с њиме. — Какво је ово чудо? — рече Остоја Пурешевић. Јал' је нешто превећ мудро, јал' је сасвим лудо! Сељаци слегоше раменима и, сами не знајући зашто, дадоше се у некаку тамну слутњу.
— А има ли у вас клавира? — питаше ме. — Наравно да има — рекох ја, без икаке воље за даљи разговор. — Опет лудо питање — рече она — Свирате ли ви у што, ако смем питати? Ђаво га знао шта ми би!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Луди коњи и још луђи кочијаши, па настаде једно бесно и лудо српско утркивање и подвикивање. Коњи се згрануше па све упропнице скачу, а женскадија цичи и подвикује од силна беса
Стари сват нареди да се крећу. Запуцаше бичеви, и кола полетеше једна за другим и једна поред других. Лудо и бесно полетеше, тако да се све живо склањало са сокака, и кокошке и гуске све полете украј кад прођоше сила и
— Певај, лудо, кад ти стари сват заповеда!... Еј, пусто, што нисам ја на твоме месту, та певала би’ и да пустосват жели — а камол’
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Сви су бежали. Сем неких, обично суманутих, који су нарочито, лудо, страсно се завлачили по испуцаним, трулим гробовима. Али од тих и ови други просјаци бежали су, бојали се.
Стеван, Марко, Цопа и други — почели у гомилама ноћу да се вуку, тумарају и целе ноћи иду по турским маалама дерући се лудо, крештаво, из свег гласа: — А, Турци! А, вуци! а, а! ...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
” А тамо у другом шатору очајно и лудо кидао се Христић. Раније, у прошлим ратовима, он није познавао ове борбе, па није чак ни слутио могућност таквог
Дођи, ох што пре дођи! О дођи у помоћ, драги, твојој драгој Јелени.” И све док је тако читао, Христић је лудо живо осећао како румено месо оног витког тела, што је тамо далеко горело у страсној ватри чежње, дрхти у његовим
И тако задихан, суманут, сав у зноју, обузет оним страхом животиње коју бесно гоне, бежао је лудо, измичући зрнима што су пребацивала и са чудним осећањем да око њега звоне, звоне, звоне неЦРВЕНЕ МАГЛЕ 33 прекидно и
Она сачека да замакну официри и са оном мирноћом живаца што леди крв, одговори просто: — Шта ти је, шта ти је, лудо? — Одвратна, необуздана животињо... једнога... једнога забушанта... поред мене, преда мном.
И у овом часу, у овом тренутку кад ме својим слатким речима бацаш у најлепши занос, ја бих ти могао рећи да сам лудо срећан. Ето ја те сад волим безумно.
Шчепана оним узбурканим валима, мутним И лудо брзим, подижући се и спуштајући као лопта, она се глава на једном високо изви и усред оног пенушавог и бурног вртлога,
Па у оном болном и збрканом елану и у оној жеђи и безумљу он лудо брзо дође до коња, узјаха и појури И док су копите бесно прскале блато, за њим је све више остајао онај мутан црн И
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈАЊА: Кир Димо, ви сте једно паметно човеку. Оћим да вам дам Катица, да го воспитавате. Она иј младо лудо. Има мати што го воспитава за шешир, за свилена аљина, за младо официр, а не за кујна и кецеља, да крпи издрту џаку,
Црњански, Милош - Сеобе 2
Сем тога, оно је дошло тако топло, да су се багремови расцветали пре времена, лудо, као што младе букну, од ракије, кад су сватови у тим крајевима.
Чачкао је нешто у свом чибуку, који му се често гасио, па би се осмехнуо, и он, лудо. „Сам!“ прошапута. Сам! Као да је то могуће. Оцу који има шесторо! А који ће имати, идућих десет година, још толико.
Говори, кад хоће, лепо, разборито, а ћути, упорно, и, што каже, испада лудо и неразумљиво. Све неки мученици, све неки царе Лазо. Као да је умом пореметио!
А не на коњу, кришом, лудо, са пиштољима у пасу. Није вероватно да је до војених постова, до Беча, глас из Темишвара већ стигао – да је из локота
што је, целог свог живота, продавао свеће, украшене ликом, цара Лазара, од воска, том се официру, то, чинило не само лудо, него и срамота.
Каткад су се и сударали. Павле помисли, како је то лудо, да је и он дошао то да види, иако то он више никад неће видети.
Госпожа Евдокија признаде Павлу да се прибојава, да је капетан занео, уз пут, њену ћерку, па да ће то лудо девојче, које ни отац не може да савлада, пре него што у Беч стигну, сасвим изгубити главу.
Она је том свећенику шокачком рекла да би са човеком кога би заволела, искрено, лудо, онако, како само жене умеју, отишла на крај света, и невенчано, да му чисти чизму свако јутро.
Пред Махалом, код ђерма, Павле онда примети да се, у Махали, нешто лудо, око Гарсулија, догађа. Инџилири и геометри, који су радили на ушоравању Махале, према плану грофа Мерци, потрчаше, и
Окренувши се Волкову, упита да се и њему, из извештаја баруна Аша, није чинило толико лудо, све то, као сад? Горе је него што је мислио.
Зар не види да га воли лудо? Шта гледа? Шта тражи у њеним очима? На шта мисли? Исакович јој тада пребаци што је дошла.
Без њега, каже, не би више могла да живи. Њена је младост прошла улудо, са Божичем, кога се гади. Младост јој и сад лудо пролази. Хоће да ужива још мало у својој младости. Ћерка јој је дорасла, ускоро ће је морати удати.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Хоћеш ли да га неко други дигне! Нисам имао неко одређено мишљење о том питању, и то је било лудо. Неизмерно сам желео да одем, пружа ми се прилика, и шта? Не знам хоћу ли је? Не знам ни нећу ли је.
Као и онда када ми је било три године, закорачих уназад при првом откуцају, а мама се насмеши. - Ти, лудо дете! Обећах јој да нећу више завитлати ниједну књигу, али је израз неверице споро ишчезавао с њеног лица.
у рад пирамидалних ћелија мама то зна и отуда њено лагано одмахивање главом, израз страха у кутовима усана и оно „Ти лудо, лудо дете!” Ту нико никоме није у стању да помогне!
пирамидалних ћелија мама то зна и отуда њено лагано одмахивање главом, израз страха у кутовима усана и оно „Ти лудо, лудо дете!” Ту нико никоме није у стању да помогне!
Мала црвенкаста, лудо храбра тачкица која се упутила некамо. Боже драги, да није то усамљено и очајно човеково срце које бежи?
Пређох шаком преко чела, а онда одмахнух главом: не сме се мислити на тај начин, идиоте, лудо је што мислиш на тај начин!
- рече окренувши ми леђа. У том питању било је толико усамљености да за тренутак осетих како губим дах. - Ти, мала лудо! - приђох јој и загрлих је с леђа. Рамена су јој се тресла кад сам јој прислонио усне на образ. - Ти, мала лудо!
- приђох јој и загрлих је с леђа. Рамена су јој се тресла кад сам јој прислонио усне на образ. - Ти, мала лудо! - љубио сам је по очима, образима, и свуда.
да сам стигао до Погаче, јер је то чворна тачка коју човек мора да пресече да би стигао на Тису, или већ неко друго лудо место. Атаман је седео на једној од клупа загледан у прозоре наше гимназије и грицкао семенке сунцокрета.
Тај кликер био је нешто лудо преко сваке мере и сасвим налик на ну. - Јеси ли икад звонио? - упитала је и притиснула електрично звонце на
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Почну се разговарати: — Мој Јово, шта сам дочекао, да морам умрети, а кога после себе остављам? Шамика је добар, лудо добар, ал’ се не жени; досад се још није оженио. Пера је лопов. Благо теби.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Тешка и пуна, лудо весела у тим месецима, она је после порођаја слабила и ружњала, постајала тиха, а окрутна према слугама и слушкињама.
Некако чудно обухвати га та веза са мртвим оцем; био је то мир, спокојство, а све што око њега беше, на свету, шарено, лудо, безумно и бесмислено.
му мостова, заноћивши више пута крај бунара, невидљивих у мраку, пук никако није могао да схвати како је тако, лудо, уопште могао и поћи. У околини Печуја још су га стизали кумови из напуштених села, носећи за њим хлебове.
Праснуше пушке и отпоче једно лудо гроктање пиштоља, пушака, страховита дрека и урликање. Исаковичеви војници почеше да ускачу у шанац, са ножем у
Тако да му се све што је досад чинио, не чини лудо и узалудно, а будућност да му буде схватљива и у њој да се ово празно, грозно чекање на мир једнако не продужава.
Обешени о стабла воћака, близу земље, где су се рачвале гране, висили су непомично, заврнутих глава, као да лудо поскочише са дрвећем на леђима, изнад тог јарка, пуног устајале воде, дуж бостана.
да је оставља, није хтео ни да залази више на Југ, по стоку, него је решио да тргује искључиво сребром, али исто тако лудо, храбро, неизвесно и пљачкашки, као што је трговао и стоком и храном.
зашто је очекивао да ће му ти попови моћи нешто помоћи, кад је, пре, био уверен да је исповедати се бесмислено и лудо, ни сам није знао. Јасно му беше само да јој треба учинити све што тражи, да јој треба дати све што иште.
устукну у колима, не схватајући шта то може тај човек, на зеленој пољани, у припеци и жега, да непрекидно и тако лудо ради.
падинама и широком реком, са једне стране, а са друге, крововима од трске, жбуњем и дрвеним звоницима, загледан у то лудо биће што се непрестано нагињало на колац, превијајући се од бола, не марећи ни за шта око себе, не марећи за врућ,
У истини, то што је Стана видела, било је само њено лудо привиђење и одблесак биља и месечине те ноћи, на води, у којој је чучала, запала дубоко, дречећи и вичући.
Да се враћа, чинило му се тако лудо. Излазећи са опроштајног банкета, из куће маркиза Гвадањи, око поноћи, беше се по обичају, због болова у стомаку,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Овај обичај обележава прелазак извесне границе у развоју која раздваја мало, неразумно, „лудо“ дете од одраслог, паметног детета (дечака, девојчице).
Значајно је напоменути да је од синтагми у којима се јавља реч дете, једна од најстаријих и најчешћих — „лудо дете“. Овај окамењени израз представља стални епитет у многим народним песмама (нпр.
млада Гојковица каже: „Ја сам тебе рада послушати, но ми лудо чедо неокупато“, а у другој: „Остало је двоје дјеце лудо“), причама, али се среће и у свакодневном говору.
млада Гојковица каже: „Ја сам тебе рада послушати, но ми лудо чедо неокупато“, а у другој: „Остало је двоје дјеце лудо“), причама, али се среће и у свакодневном говору. Под овим изразом подразумева се мало, младо, „зелено“, дете.
). За мало дете на Косову се „од старина“ поред речи „одојче“ користи и реч „лудо“. (2) Мало дете (од прве до треће године, за децу оба пола).
(Уобичајене синтагме у нашем језику јесу: „лудо дете“, „нејако дете“, а пословице гласе: „Ђеца су као роса“; „Деца су као шуљци“.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Срце му је лупало као лудо кад у мрачној улици угледа њено бледонаранџасто светло; некада је сваке ноћи свраћао да се ту нађе са друштвом.
Срце јој је ударало као лудо, у ушима јој зујало; повраћало јој се од могућности да читав овај дуги пут, сви сати чекања да га сусретне и види,
Матавуљ, Симо - УСКОК
); вјеровао је да нема смрти без суђена дана, те да је лудо бојати се смрти; вјеровао је да добри јунаци и за живота бивају здухачи, који се бију са здухачима других народâ;
А онда стара прихвати: Куху, Миле, мој соколе, куку мајци! Ђе остави удовицу, жалосницу! Да подиже лудо д’јете, само сама! Ал’ ће Јоке дић’ Милуна, ако бог дâ! Да оружја и мејдана, ја се надам!
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
КУМАЧА: Море, је ли млад, је ли леп? ДЕВОЈКА: Мани га врагу, велики је. КУМАЧА: Ћути, лудо, шта ће ти прапорац. ДЕВОЈКА: Ђаво га знао, нисам нимало задовољна. КУМАЧА: Бре, благо теби, кад се удајеш!
Та ако вам није гриота, да вам је срамота од људи. МАТИ: Ћути, лудо, теби се друга срећа појавила. Марић оће да те узме. ДЕВОЈКА (радосно): Марић, мамо? МАТИ: Марић, дакако.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Мислећи, који је онда дан, и гледајући на ђецу моју, плакао сам као лудо дијете. Све, што се могло продати или заложити, заложио сам или продао; сад не знам шта ћу чинити са женом и троје
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
(1844, на Ускрс) ЖЕЉА Кад сам лудо дете био Жеља ми је била: Кад би Боже уделио Мени једна крила, Кад би Бога дао око Мене тако јасно Да по свету
9. Ох, красно ли оно беше, Кад заори: „Устај, роде!“ Кад се срца поотеше... срцу моме доће лудо Ал' какво је оно чудо? 10.
50. Де јунака ја остави? Ко зна, брже, гле и јако! Брже, лудо да с' не бави... Па баш нико и никако? Е па добро, ајд' од ока Унапредак лака скока! 51.
Проби тмине те маглене, Ето, сину дивно, мило, Кâ некада што је било, Ког са неба свога трже, Па под ноге лудо врже; Он га трже, сунце паде, Разби свет му на комаде.
Но да л' зрно то запишта? Ветар, ветар, опет ништа. Али можда какво чудо... Ох мани се, срце лудо, За те да се Вишњи брине, За боље се чуда чине, Давно т' звезда потавнела, Ајд' са света, ајде, дела.
“ Тако она тужи, рида млада, Срце пуца од голема јада. Он је теши, овако је кори: „Мучи, злато, лудо не говори, Та и досад у бој сам одио, Па ти свагда здраво доодио, Сан је, веруј, сан је лажа стара, Мозгом крене,
Миле с' сети куле и чардака, Плану срце, маче с' нога лака, Он се вину кули уза стубе — Несу часи да се лудо губе...
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Као да је пањ оставио, а не ђеда, мој друже Душане. — Младо лудо, драги Едо. Дозваће се то памети док мало протабана по свијету.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Толико је била вредна, готово лудо, сва унесена у посао, спремање, да је и њему, мужу, већ било више него што треба. — Де, де...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
неуморна плетисанко што плетиво плетеш танко међу јавом и мед сном. Срце моје, срце лудо, шта ти мислиш с плетивом? кô плетиља она стара, дан што плете, ноћ опара, међу јавом и мед сном.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Дијете, како је, штоно ријек, лудо младо отишло, није јадно ни знало шта је с њим било, па је од своје тетке мислило да му је мајка и тако је и звало.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: О, убио је часни крст, како зна паметно говорити! СОФИЈА: Мислим, да баш тако лудо и не радим. На прилику, ти мрзиш на белило, па се зато и не белим.
СОФИЈА: Е опет ти сваку шалу узимаш за готове новце. Како год што се том приликом понајвише лацну, тако би лудо било рећи да је свака набељена. СВЕТОЗАР: Ја сам се заговорио, а морам да носим известије.
ПУТНИК (да му његову књигу): Ево, нек вас ова обавести. ДОКТОР: (преврће): Шта? Шта? Ко је мого овако што лудо написати? ПУТНИК: Погледајте наслов. ДОКТОР: Је л’ могуће? Моје име носи ова нагрда!
мене је доста, ако будете увидили шта је погрешно и ако се будете исправљали и увек учили не поносећи се високоумно и лудо да све знате, и да су они неваљали који вас исправљају. ДОКТОР: То су речи златне, које ћу сваки дан повторавати.
ЉУБА: Е, моја мајка, то су времена луда. СТАНИЈА: Дабогме, што је стидљиво, то је лудо, него што је безобразно, то је код вас лепо. Ајде, нека проси девојка момка. ЉУБА: И то може бити. СТАНИЈА: Што, што?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Можете да мислите како се добро проводе кад имају времена да обавештавају свет по ноћи колико им је лудо! Као: овде је фамозно! Јел' чујеш музику! Лудо се забављамо!
Као: овде је фамозно! Јел' чујеш музику! Лудо се забављамо! Као, сад ћете ви начисто да пошизите што нисте тамо с њима, па врше директан пренос журке и зову неке
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ИИ Долом, гором, Крушедолом, Мрклом ноћи и оловом, бело вече док се свлачи, једно буде - Друго значи. Лудо коло под орахом. Витлају се вране зраком. Одзвањају зумбул-дојке: о осмици снују тројке. Нити стојим ни путујем.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МАРКО: Ако то није лудо, онда не знам шта је. ЈЕЛИЦА: Ју, татице, немојте тако говорити, јер ће вам се у Бечу смејати сви као највећем
Како би то могло бити лудо што прве даме у Бечу раде? Камо среће да се и ми тако уредимо! МАРКО: А зар би ти хтела тако живити?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
А рибица на зло наслутила и дјечаку воду замутила. ПУТНИК Прољеће је, зелено и лудо, блиста, зуји, подигла се буна, а ја сједим над школским задатком, и рјешавам нешто из рачуна: за колико, покажи
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ТАНАСИЈЕ: Најбоље би било кад би покојног Мату огласио за лудог. Јер, молим те, зар то није лудо да он мени остави 5.000 динара. Замисли 5.000 динара! ВИДА: Као да смо ми просјаци. ТАНАСИЈЕ: Пет хиљада динара.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Еј мој кукавче, не помаже ти сад ни Америка, кад си растурио своје гнездо!.. узвикну он, уздахнувши... А лудо си га, вала, и свијао!... Љубица се диже, па лагано изиђе из собе; не би је целе ноћи...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 3. Осу се небо звездама, И равно поље овцама. Овцама нема чобана, До једно дете Радоје, И оно лудо заспало. Буди га Јања сестрица: “Устани горе, Радоје, Овце ти за луг зађоше!
да праха нејмаде, Ложи ватру, да дима нејмаде, Носи воду, да труња нејмаде, Јер ја нејмам сина нег’ једнога, Немој лудо изгубити главу.“ Врло мудра Латинка дјевојка Поручује загоркињи вили: “Свекрвице, загоркињо вило!
И говори Јагодина мајка: “Лакше хајде, Радоња на коњу, На води је нејака Јагода, Нејака је полупаће суде, Лудо, младо, препаднуће ми се.
Мајка ми је драга, Сису ми је дала, Другу рекла дати, Кад пођемо спати. 245. Нани, нани, Митре, лудо дете, Нани, Митре, нани да пораснеш, Да пораснеш и сабљу да носиш, Да пораснеш цару да царујеш, И на сабљу царство
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Лепше се вама по небу шета, по земљи има блата. Чвршће грлите но невеста заклета око млада врата. Па кад је срце лудо тако да више воли поштење и све за чим је свет толико плако но помије и корење.
Плаче. Вели, дошао је крај за Аустрију. Ни Беч више није весео, ни осветљен, угља нема, а скупоћа расте, лудо. Зна се да је цар Карло цврцнут, већ ујутру. Ми, међутим, играмо валс, као да смо на Марсу.
У тренутку кад је наша победа сигурна, и мене обухвата то гађење, од победе, несхватљиво и лудо. Не иде ми се из Беча у Загреб, где је почело крвопролиће. На Јелачићевом тргу има мртвих.
Очи њиних старих жена зуре, као да су слепе. Звонце трамваја звони кроз овај крш тако лудо. Поћи ћемо кроз неку неизмерну пустош. Сва је земља као преорана. Тек понегде понека кућа.
Мени се то, тада, чинило јако комично. И лудо. Данас ми се чини сасвим разборито. Ми смо, у Паризу, били жељни Париза, као Париза.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ДОГАЂАЈ НА УЛИЦИ Одједном, тролејбус је подскочио Високо, лудо — чак до крова! А као муња дотле је ишао. Наједном, тролејбус се укочио, Троле се извиле ко крива слова, — А онда
В Саобраћај стао, насред сквера Два кондуктера играју кликера! Није сан, а лудо ко сан — Чудан дан. ВИ У пола дана Све се смрачило И изопачило Фино, без плана.
О главо, ман се почела и начела! Треба те дати на хемијско чишћење! — Ал глава, ни да чује! Лудо запела Куд не треба, у наопако мишљење!
А Руднап, кад се чита одостраг, постаје бркати пандур ... Ко да се супротстави времену кад се лудо захукти? Њему нису по вољи производи, него продукти.
Ал и у хрпи за живу главу грозд не да боју лудо плаву. Боју: тај нежни, плавкасти дашак, траг магле и креде, онај прашак што се, потајно, целога века преноси међу
у зелено и у црвено, на стабљици — таква се ствар десила — нашло се по два, по три кила, те домаћин (ко да је уснуо лудо) неразумљиво продаје чудо.
Онде, где у пањ туче секира, Ни звер не залази, да не рескира Живот, већ бежи лудо, насумице, Водећ за собом своје младунце!
Извади ме из ове беде! Дотакао сам ногом у дно Понижености... Покаж се, куме, деде! Срце ми закуца као лудо Кад помислим да си ту негде...” „Ђоко Ђорђевићу, севап учини! Доста си уживао у обиљу...
— Љубим те у чело, измеђ два ока, Ти ћеш исправити све што је криво. Ђока прекиде лудо маштање И рече, са смислом за праштање: „Ми сви грешимо, јер смо смртници, И сваког љубав грдно извара”, Па онда
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ере су их нагрдили, невјерници! Куд ће твоја млада љуба, куку њојзи! двоје ђеце твоје лудо, сирочади? Што ће јадни ђед ти Бајко, мој Батрићу, који те је одњивио? тешко њему!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— И Софка | Осети неки његов други глас, у коме није било: ни „кћери“, ни „чедо“, већ само: Софке. И то тако страсно, лудо, да се Софки врат, вратне жиле од таквога његовога гласа укочише и сва она поче да трне.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ко зна има ли кога дома, и хоће ли већ икад свог дома видјети! А видите, млад је као капља, лудо дијете!“ „Ма видите, није он прости солдат!
„Станите, куд сте нагли тако! Хоћете да испогибате лудо, без икакве вајде!“ Уставише се. Оташ се примицао дугим кораком али без хитње, ка’но ти човјек који је сигуро ономе
„Радоје и ти Крцуне, са то двоје момчади запаните тамо; чувајте их, вјере ви! не грабите се лудо око глава да не платите својим главама; ајте!“ нареди Оташ.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
5 Питао Приморац Црногорца: — Зашто ти отац онако лудо лани погибе? — А зашто твој прољетос опако женски умрије? 6 Питали Црногорца: — Од шта се може најприје застиђети
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
И свему овоме сведок је ваистину божаствени и велики апостол Павле, који овако веома вапије: „Што је лудо за свет и немоћно и изгнано, то изабра Бог да премудре и силне и високе посрами, и да ништавно истреби оно што јесте“.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
не ваља ни да бежимо; а од пожара, велике воде, куге и други[х] многи[х] зала, могући се сачувати и не хотећи, врло лудо послујемо.
Ти си сад лудо дете, зато гладујеш као сиромашки пас; мирски будући, нећеш меса да једеш, а кад будеш калуђер, нећеш имати кад чекати
читао да је благочини и светонаравни апостол наг по сокаку трчао, како су они чинили који су апостолске речи накриво и лудо толковали? Но, шта не чини глупо и нерасудно сујеверије!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Добра ноћ, Грго!... Ајдемо, ајдемо! Кад су били на дну стуба Срдар га ухвати за рамена и поче шапатом: — Лудо дите, како не помишљаш само једну ствар, како не видиш да ти је стриц кратка вика, да ти данас-сутра може сванути...
као да ће га шчепати за гушу, а кад Бакоња устукну, Срдар удари у грохотан смијех и загрли га говорећи: — Еј, лудо дите, зар да се фра-Јаков за таке ствари љути! И мислиш ли ти збиља да ја за то нисам одавна знâ?
Они се једно другом добро загледаше у очи. Машине очи говораху: „Лудо дите! Ти си се на први поглед у Цвиту смртно заљубија, ти си се све до сад отимâ, ти си јутрос дошâ да ми кажеш да си
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Нешто се у мени прену, ко од треска: Буде се шакали из моје пустиње И гоне ме, лудо, преко свога песка. УМОРНА ПЕСМА Где неста страх пред светом ту и песма преста.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Баш којешта! — старац се ухвати за ухо. — Сад си већ децу у орасима почео да привиђаш, лудо матора! Те вечери леже у кревет пун питања. Месечина је као сребрна водица треперила по соби.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И док ја нисам у селу још био, Да л' те је, реци, мој супарник срећни Путањом оном горе изводио?“ „Ах, лудо моја“ - зачух прекор нежни „Том вечном сумњом што жалостиш мене?
И пред вече бесмо Под кршним Ртњем, сликом исполина. Па напред!... Возар лудо узмахује, И бичем шиба, знојну кљусад гони. Стражари ћуте... Ах! да л' се то чује... Како однекуд звони... звони...
О жалости општа, - жртво, сестро, друго, О крином венчана кнегињо, опрости! И дај да у крило то положим уско Ово лудо срце што престаје бити, Што га вихор страсти вековима пљуск'о, Ал' што оста часно, наивно к'о и ти. В.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Будалама кад би вјеровали, поете су покољење лудо. Нашу сферу да ноћ не полази, би л' овако лице неба сјало? Без остријех зубах ледне зиме, би л' топлоте благост
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Некад је, то добро знаш, пламен наше љубави лизао до неба. Волели смо се искрено, топло, лудо, али, наивно. У годинама у којима смо ми били, уосталом, никад и није друкчије, никад се и не мисли на онај живот што
И тек се, после тога, сасвим утишао павиљон и официри згрчили под ћебад да дремају, а врата се отварају и опет лудо куљне унутра студен, заједно с пешачким капетаном званим Фикусом, чувеним забушантом што сваки дан бежи у варош, а
Зар си ти слеп кад си у питану ти?... Видиш, ти си веровао да ће те она схватити, ценити, заволети лудо, као ти њу. Ти си мислио да је то нека душа, нека дубина; ти си се варао.
или ужасом него просто да виде у чему је ствар, или онако као кад се гледа у замку запала дивља звер која се лудо отима, а нема никакве наде да ће се истргнути.
Спаси ме! Спаси ме! Спаси ме!“ Осећам: уста ми се осушила, у слепим очима, у билима, под грлом, под грудима, свуда, лудо брзо бије, куца нешто као чекић; полудећу, умрећу, шта ће бити са мном!
Они ми умакоше. Али ја за њих нисам ни марио. Ја сам бежао од витла. Ја сам трчао, ја сам радосно трчао, ја сам лудо радосно трчао, јер су моје груди у тој складној, племенитој, умиљатој усамљености, у том чистом миру, у тој дубокој
“ А она у заблуди о њему, а он је воли, кажем ти, лудо је воли, и после, најзад, она, разумеш ли, сазна све. Може ли се том човеку опростити? — Опростити таком човеку?
“ Може ли му се опростити? — Не, не, не може. — Лепо, ти то кажеш, али то је лудо. Онда добро, узми трећу категорију овако: до брака рђав, покварен, свакојак живот, а у браку светао.
И доста с твојим категоријама, него гледај тамо, ено, гледај тамо. — Да, али ја не разумем, ја никако не разумем, лудо је то, нечовечно, то је лудо — упао је он брзо, бледећи. Она га погледа зачуђено. — Шалиш се. Шта ти је?
— Да, али ја не разумем, ја никако не разумем, лудо је то, нечовечно, то је лудо — упао је он брзо, бледећи. Она га погледа зачуђено. — Шалиш се. Шта ти је?
И тако у искиданим сликама, лудо брзо, пролазиле су поред њега све прошле несреће, све болести, сви сукоби; и сва одвратна досада паланке у којој се
и као никад пре тога зажелех да се он најзад сврши па да пронађем оваке исте фине мале ципелице које бих знао да љубим лудо, са нежношћу коју никад ни према чему у животу нисам осетио, са љубављу која се, чинило ми се, никад не би могла
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
у напону моћи, кад човјек вјерује да је у пуном посједу себе, а кад стварно посједује све друго више него себе сама, лудо сам понекад држао да је стално присуство смрти у нама прћија слабих, знамен незнатности људске јединке.
У први час затајили су је од мајке: нису знали како да јој кажу. Била је удовица, лудо заљубљена у јединца. Бојали су се: свиснут ће, сићи ће с ума. Тајили су јој читаво то поподне.
Кад ми кажу да је све оно што говорим лудо, апсурдно, пуко булажњење — то ми толико не импонира. Али ако ми кажу да је то булажњење само са собом у протусловљу,
У младости, душа и оличење завјереничког превратничког покрета, ђаво у људској кожи. Осуђен на смрт, једним лудо смионим сценским ударом успео се избавити и умачи готово испод самих вјешала. Аутор познатог пуча од петог новембра.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Како је онда лудо срљао у пропаст, како је лакомислено ступао на кобну стазу, која га доведе до овога стања !... А како се могло лепо
Истога тренутка нешто груну на онај други прозор са дворишта, рам се скрха и паде на под... — Предај се, не гини лудо! — викну неко са другога прозора. Ђурица окрете револвер и на тај прозор, па окиде...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Види сад син да то није баш тако лудо, па ће онда оцу: — Знате што, оче, дајте ви мени тај вишњовац да ја одем у свит тражит правду, јел овако ми можемо и
Двоје паметни, кад се не слажу, дају једно лудо, а једно паметно и једно лудо три фртаља паметног, кад лудо слуша паметно. А сад да ниси јаукô!
Двоје паметни, кад се не слажу, дају једно лудо, а једно паметно и једно лудо три фртаља паметног, кад лудо слуша паметно. А сад да ниси јаукô! — па он њег, ал̓ поштено, опармачи и оде.
Двоје паметни, кад се не слажу, дају једно лудо, а једно паметно и једно лудо три фртаља паметног, кад лудо слуша паметно. А сад да ниси јаукô! — па он њег, ал̓ поштено, опармачи и оде. Удри и опет тражи.
— Ако — вели — буде дијете лудо, оно ће потрчати с рукама и за угљевље; ако ли не буде, оно ће за дукате. Кад донесу пред дијете угљевље и дукате, а
— Е лудо моја, па то је ласно, — рече му девојка. — Ти имаш толики мал, а не умеш да се помогнеш. Ја ћу да те научим.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ја не знам где су моје ноћи суре И старе страсти, ма'овина стара; И не знам где су моје авантуре, И срце лудо, да л' се већ одмара. Ја не знам где су моје ноћи суре.
Ћипико, Иво - Приповетке
брат Спасоје све је узбуђенији што више размишља; жао му је што је доље силазио и брата собом повео да обојица лудо настрадају.
Како би сада полетјела за њим! И каје се што га јуче није дуже код себе задржала, што се Марку лудо обећала и што се бојала да је Марко с њим не види!
ради тога изиједала и силила се да буде мирна, али с временом увиди да је све залуду, па јој се погдјекад учини да је лудо силом хтјети у себи сатрти своју бесвјесну просту вољу, — па напокон она је на тај начин од непознате јој чељади и на
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: Па добро, нек узме ако хоће и зрелу женску, али што ви мени све то казујете? ЧЕДА: Госпођо, он је лудо заљубљен у вас. ЖИВКА: Шта кажете?... ЧЕДА: Он верује да сте ви зрели. ЖИВКА (скочи): Чедо!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Тако је Вуков слуга Аркадије приказан као пуст и својеглав војник, који је пред сам јуриш преко Рајне лудо погинуо у пијаном стању.
игре ради, почела га је заводити лаким кокетовањем, све док једног дана, када је већ морала напустити Београд, није лудо пожелела да бар на тренутак осети моћно тело „младог дивљака”.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Свећа гори, перо спремно, Хартија је ту; Е, сад седи па напиши Лепу песмицу. Ал’ у то се неки лептир Лудо наврзао, Па на свећу, па на свећу — А мени га жао.
А бабушка, радује л’ се? — А баш ни мало: „Лудо моја, да би лудо и сакалудо, Ти би хтео са коритом да ме усрећиш! Зашто ниси заискао лепу кућицу, А корито сваки
А бабушка, радује л’ се? — А баш ни мало: „Лудо моја, да би лудо и сакалудо, Ти би хтео са коритом да ме усрећиш! Зашто ниси заискао лепу кућицу, А корито сваки Циган уме направит’!
Не будите деца, која лудо дубе Кад им когод медом премазује зубе; Не верујте брзо свачем загрљају — Са медом се често и жаоке дају.
Прође л’ и Март лудо, а срећица твоја Још се не појавља, оста где и била, Тада, брате драги, — оно чудно јесте, Али шта ћеш — тад’ се
и збиљом виде Да ствари друкче стоје, Немојте један другом Лупати главе худо: Удрите мене што сам Сневао тако лудо. »Стармали« 1889. ПОЛИТИКА Политика, она има За свак’ случај своја врата, Политика, она уме Различних заната.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Добро само пази кад те викнем Ханц. ЈОВАН: Ја нећу да будем коњ, макар ме убили. ФЕМА: То је најлепше име, лудо! Гледај како је суптилно Ханц, боље него гурбијанско Јован.
ФЕМА: Оћеш ли да будеш Жан? ЈОВАН: Џан! Сад да ме правите Циганином. ФЕМА: Лудо, лудо! То сви Французи имаду. ЈОВАН: Шта Французи, оне поганије што жабе једу! ФЕМА: То је нобл, Жан.
ФЕМА: Оћеш ли да будеш Жан? ЈОВАН: Џан! Сад да ме правите Циганином. ФЕМА: Лудо, лудо! То сви Французи имаду. ЈОВАН: Шта Французи, оне поганије што жабе једу! ФЕМА: То је нобл, Жан.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Нек траје лепота сунца до последњег сна, горе према врховима који загубише нам траг. Ал лудо не веруј томе мору које нас вреба и мами.
Краков, Станислав - КРИЛА
Можда се бојали да говор не привуче гранате. То је као затварање прозора и врата кад громови ударају. А све је било лудо и пијано, и у оној страшној граји људи нису знали кад умиру.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Реци јој да сам болестан. Уосталом, она је нашла једнога Француза, у кога је лудо заљубљена. Јест, јест, заљубљена је! — говорио сам пркосно, као да терам инат самом себи.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Празно у свјету живит опако, свак скажет лудо за мене тако: ето, учил се, к чему годил се с науком он, с науком он. Ето наука: богатим бити, свак мудар таков, и
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
буди бог с нама... Радоша он да прогони!... (Вуксан одлази.) РАДОШ: Е срам те било, седа старости! Кад те овако лудо дериште Овако грозно може мучити. Да ме прогони?... Да ме мушкета?... Је ли то Иван-бегов син... тај Ђурђе?...
венецијанскоме — Прстима меким шарен-луткове, Што ће се на миг ока њезиног Вешто окретат — и кô пајацо — Љубимче лудо земље њезине — Служит за шалу подлој госпођи?... БОШКО: Наћемо, оче, Па ма се знали турчити!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЈЕРОТИЈЕ (ставља му шаку на уста): Ама, чекај, брате! Е, јест ово лудо, за цео срез је лудо. ВИЋА: Почни оданде кад сам те ја послао у варош да процуњаш. ЈЕРОТИЈЕ: Одатле, дабоме!
ЈЕРОТИЈЕ (ставља му шаку на уста): Ама, чекај, брате! Е, јест ово лудо, за цео срез је лудо. ВИЋА: Почни оданде кад сам те ја послао у варош да процуњаш. ЈЕРОТИЈЕ: Одатле, дабоме!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
ИВ Долази Лазарица. Цветна недеља пре Ускрса. и она, Јованка, пева: Што се, лудо, млад не жениш? Што се, лудо, млад не жениш? И то по цео дан. Од јутра до мрака.
ИВ Долази Лазарица. Цветна недеља пре Ускрса. и она, Јованка, пева: Што се, лудо, млад не жениш? Што се, лудо, млад не жениш? И то по цео дан. Од јутра до мрака. Радећи, било по кући, било по дворишту.
И то по цео дан. Од јутра до мрака. Радећи, било по кући, било по дворишту. Али у оном »што се, лудо, млад не жениш?« он осети сву њену љубав, молбу, слатко позивање, миловање, да се жени, њоме да се жени...
« он осети сву њену љубав, молбу, слатко позивање, миловање, да се жени, њоме да се жени... Што је лудо, што се не жени, што је не узима, љуби, грли, кад ето већ Ускрс и пролеће!
— Па тако, лудо! И оде. Оде сухо, круто, полако, да њој дође да се не за себе, већ за њ, гледајући га таквог, заплаче и падне, обгрли
— Остави ме, бре!... — плакала је она и даље лудо, бесвесно, са рукама под пазухама ишла и нарицала, плакала: — Куку, куку, сине! Куку, чедо! Куку, мртво дете моје!
Ћипико, Иво - Пауци
Сада, када је Нико у кући, било би лудо пустити овако лијепу згоду. Наговара сина Раду да му спомене како би од часа на час могао умријети, па би добро било
Ћуте, а види се, жена би разговарала. Али како започети? Одбјегла га док је Раде лудо дијете био. Била је прћијашица, па је његов отац, Илија, договорно са њеним оцем, довео своме Ради, кад му је тек
Удараш у образ мени и Ради .... Куд си накастила? — Својој кући... Не могу даље издржати... Што ће ми лудо дијете. —Не будали, жено! ... Раде примиче свакога дана... Оно је моје дијете! — хтједе Илија да Машу наведе на шалу.
— Машо — вели јој, — што ме оно осрамоти?... Сагријешила си се што одбјеже лудо дијете ... Чујеш, би ли сада бјежала? — Не бих! — одговори жена и насмија се јако, разуздано.... — Не бих! — понови.
— одговори жена и насмија се јако, разуздано.... — Не бих! — понови. — Жељна сам знати што би сад урадило оно лудо дијете: бих ли се око њега кињила као негда? . . И, говорећи, гуши се од смијеха.
Други дан кад дође, није је дирнуо, већ јој вели: —Лудо, што јуче побјеже?... Ја се с тобом шалим јер си ми мила, као да си ми моје дијете... и ти си господарица у кући...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
сунца на лишћу, мирис шуме, опор и голицав мирис сатрулог лишћа, промукло гугутање дивљих голубова, распамећено, лудо гргољење вуге, лепет крила чешљугара и сеница, шум мрава по сувом шушкору, дуго тајновито далеко појање кукавице, да
Одједном осетим и сам неко голицаво лудо струјање жмараца дуж кичме. Нестаде тескобе, живнем. Одем до Мртваја вира.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Остави играчке своје. Лутке и лýтка нека, Не забављај се тиме. Ах, зашто црвениш, лудо? Та лутак лепши те чека... Но, ти му знаш већ име. 1888.
Кô древни раскошних што је, И ја сам расипô лудо све благо духа свог; На градски, прљави базар срце сам бацао своје, Јер дневне истине људске биле су мени бог.
Из мрака, из неба, земље, извиру чудесне приче, Гласова све јаче бива и ваздух чисто ври... Један се церека лудо, а један очајно кличе, Као духови зли. Но ја их разумем лепо.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
” Хоће да свира с бандом по погребима и каванама. Мајка закука. Мајстор Коста се савлада: „Па како ћеш, лудо дете, у свираче, кад ни свирати ни певати не знаш. Шта ћеш међ њима. Хоћеш тањир у шаке па од стола до стола у прошњу.
” Одједаред, нека граја у авлији, и неко лудо гурање уз степенице, и лудо смејање. Госпа Нола устаде да види, кад се врата њене собе отворише и упадне чудно друштво.
” Одједаред, нека граја у авлији, и неко лудо гурање уз степенице, и лудо смејање. Госпа Нола устаде да види, кад се врата њене собе отворише и упадне чудно друштво.
— Преживела је Лекса у самој својој породици два тешка сентиментална пораза. Некада је свога касније презираног оца, лудо волела и ценила. Али отац тај ју је извадио из школе, и, затим, очигледно је било да отац Јосифа више воли и цени.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Јер где би иначе?... Истим путем да се врати назад?!... То више није ни издајство, већ лудо самоубиство. И онда, нека му је богом просто!...
Са противником се познајемо. Тешко ће бити... Онако неинтелигентан и жилав, надахнут јарошћу примитиваца, пре ће лудо погинути но што ће узмакнути. А и наши ће изгинути. И то на прагу своје куће.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Сећаш ли се сада ко сам? — загледа му се девојче у лице, а он се трже. — Није могуће! — прође му кроз главу. — Лудо би било поверовати да је ово оно исто девојче које је још пре пола века видео како из мреже вади рибу и баца је у реку?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
ни станка, Него дуге ноћи ја бдијем без санка И стишавам срце и њиме се мучим, Па до зоре тако памети га учим; Али лудо срце не чује шта зборим, Него ме све пати ударима горим, И дршће и стрепи, као лист са прута, И зове ме тамо одмах
Веруј ми, тако И моје срце Хукти и букти, Игра и бесни, Манито, лудо — Не зна шта ради, Сасвим се смело; И ево, ево, изгоре цело, Изгоре цело! А знаш ли зашто Оно полуђе?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ал' говори Гојковица млада: „Чу ли, нано, госпођо краљице! Ја сам рада тебе послушати, но ми лудо чедо некупато, а бијело платно неиспрато“.
Ви нејмате таковијех цркви“. Вели њима војвода Милошу: „Ви сте мудри, господо латинска, јесте мудри, ал' зборите лудо: да ви знате наше намастире, наших славних цара задужбине, какови су и колики ли су!
Страхинићу, — јада допануо! — ће ти дође да погинеш лудо у Косову у војсци царевој?!“ Виђе бане, познаде дервиша, од ђогата коња одсједаше, пак загрли стариша дервиша: „Богом
разапео на Голечу, високој планини; тек ти хоћу, бане, проговорит: јаши ђога, бјежи из Косова, ел ћеш, бане, погинути лудо.
Препаде се Страхинићу бане ђе погибе лудо и безумно, а нешто се бане домислио, викну бане из бијела грла некакога хрта Карамана, што је хрче на лов
Да л' у њему ниђе никог нема? Да л' је како лудо и манито, које јоште за мој страх не знаде?“ Оде Арап пред цареве дворе, и ту тавну ноћцу преноћише.
га дв'је госпође младе: једно љуба Бијелић-војводе, а друго је Златокосић-Павла; носе младе двоје ђеце лудо.
Крсти нама двоје ђеце лудо, па ти иди Смедереву граду, тамо су ни наши господари: Бијелићу и Златокосићу, у таваници госпође Јерине, па их хоће
Ал' говори Облак Радосаве: „Чујете л' ме, двије моје куме! Ви узмите двоје ђеце лудо, па идите двору бијеломе а ја одох Смедереву граду молити се Ђурђу и Јерини нека пусте ваше господаре из тавнице, да
Но иштети Иван на походу: иде мудро, проговори лудо, рече дужду, нову пријатељу: „Пријатељу, дужде од Млетака, чекај мене с хиљаду сватова, — од хиљаде мање бити
Оно није Ђурађ Сенковићу, већ је оно Сенковићу Ива; у зô час га баба оправио, лудо ти ће данас погинути! Ал’ га, браћо, погубити нећу, јер је Ива дете неразумно, већ га оћу жива уватити; а у Ђурђа
ђевојке, већ од коња добрих одсједоше, па он сједе у зелену траву, а ђевојци у криоце главу, заспа Стојан како јагње лудо, ал’ ђевојка спавати не може.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Купи ми га лудо-младо, лудо-младо неженето, на Петраћа — ете, рече — млàт Митанча!... та те, рече, максуз потражи’, чорбаџи-Петраки,
— Купи ми га лудо-младо, лудо-младо неженето, на Петраћа — ете, рече — млàт Митанча!... та те, рече, максуз потражи’, чорбаџи-Петраки, да ти рекнем.
„А да беше тагај туј, рече Петракија, — ћа’ с оно сикирче да га утепам!“ — Ех, ех, аџамија, па лудо... — Виде ли, Јевдо, што ни с напраји оди наш варош?! — Лелеее! — хуче Јевда.
један си је чорбаџи-Замфир у град; море, до Солун и Филибе нема га јоште потакав! А ти — их што си брљива! Младо, лудо, аџамија, — ти искаш да станеш еснафска жена!... Ти да га заб’равиш!... Он си је човек сирома... фукара!
!... Па ти се, мори, у паре не разбираш; не знаваш што је повише: два гроша ели миланче!? Ех, аџамија што је — па лудо!... Ти миришеш на јоргански памук, — зар ти ће па да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!
У њој је испричана једна пропала мисија тетка-Докина, или боље рећи, „Пошљи лудо на војску, па седи те плачи.” Бата-Таско је одржао реч.
— Што, што! — викну запрепашћено Јевда и хукну: — Тугооо! Што гу пуштисмо?! Оће да ни напраји нику муку и резил! А лудо је, лудо — па сто оке је, лудо! — Депо, — викну Јевда — брго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један реч.
— викну запрепашћено Јевда и хукну: — Тугооо! Што гу пуштисмо?! Оће да ни напраји нику муку и резил! А лудо је, лудо — па сто оке је, лудо! — Депо, — викну Јевда — брго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један реч.
Што гу пуштисмо?! Оће да ни напраји нику муку и резил! А лудо је, лудо — па сто оке је, лудо! — Депо, — викну Јевда — брго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један реч.
— Ти не слушај, ете, ону будалу, ону Доку (Тетка ми се пада, ама је лудо!..). Не слушај гу што си је там при вас зборила! Никој гу неје пратија, — сама си, брљива, оде при вас!...
“ А оне га питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлију и по сокак“. Сви се смеју и веле: „Лелее, лудо је, ама па си знаје што си је поубаво!
Сас стихови збори!... Лудо, што да гу прајиш?... А ја што да зборим и да се карам с будалу? Покупи си скути, па брго кроз чаршију како кучка кад