Употреба речи лудовати у књижевним делима


Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Та и ја сам већ, фала богу, седамдесет, и ја нећу навек живети, ал’ док живим, хоћу да сам весео. Та немојте лудовати. Обојица мало тргну се. — Сад ћу донети руски теј, тај ће вас разгалити. Чамча оде по теј.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Ту шалу ја нећу да пробам. ЕВИЦА: Зар се ти сумњаш о мени? ВАСИЛИЈЕ: Ја се не сумњам, али... ЕВИЦА: Немој лудовати, молим те, ко би на оног бивола погледао. Ево га гди иде, баш добро. Иди се уклони, док ја с њим свршим.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Код Поповаца девојка се боцне иглом и пусти кап крви у смокву коју шаље момку, и верује да ће он за њом лудовати ако такву с. поједе (СЕЗ, 65, 1952, 250). С.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

За њим трчи Мијат харамбаша: „Побратиме, Даничићу Виде, врат’ се амо, немој лудовати! Ти се прођи бијела Лијевна, не оста ми бољи у дружини!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности