Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Надао се утврдо да ће добити Београд, јер већ две године служи у овом срезу, и, богу хвала, није досад још никаке лудорије учинио.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— упита Крушка Алексу. — Није. — А гдје ти је Јелица Милошева? — Која Јелица? — Та немој ми ту твоје лудорије причати! Јелица Милоша Севића. Она је ту. Добјегла је у твоју кућу. — Ја је нисам видео. Турчин му погледа у очи.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Трифун је био искусан официр, који је ишао, у рату, и на Францеза, и на Прајса, године 1744, па је знао да су то лудорије, и да је то несрећа.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
АГНИЈА: Па судбина; бог дели судбину, а шоља ти само унапред каже ту судбину. СПАСОЈЕ: Остави, молим те, лудорије, него кад си већ дошла, учини ми једну услугу, за коју ћу ти рећи хвала.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ОТАЦ: Добро, то је зуб; али нашто тако скупе аљине? Нашто те моде и лудорије? МАТИ: Ја сам мислила да се ко заљуби у њу. ОТАЦ: О, нашла си! Пружи само иљаде, па нека је и ћорава и без носа.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Како сам ја ! А она јок... него са њим тамо амо, па цело јутро. И шта су имали толико да говоре? — Лудорије !... А овамо сад гледај је! иде као убијена... и одмах сам познао да јој није било по вољи. И Стојан тако вели.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
причати ко сам, и откуд сам, и куда идем, док он нешто постаде нервозан, па викну: — Добро, добро, остави те своје лудорије, него, што је главно, кажи ти мени како си смео такав ићи улицом усред бела дана?
Синоћ онај дечко отишао некуд кроза село, а овај сам остао. — Остави, брате, те ситнице и лудорије да не губимо времена.
и име његове ћери, па седе и написа овако писмо младом песнику: „Господине, Ове Ваше трице и којекакве будалаштине и лудорије, с којима тера свет комедију по улици, могли сте посветити Вашем оцу, јер би то њему и приличило, пошто је и иначе
Вашем оцу, јер би то њему и приличило, пошто је и иначе познат као последњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћери.
је дочекивао, само зато што се млати, па хоће он нешто што не ради нико други, а други нико, разуме се, неће да ради лудорије, као паметан човек, јер је код њих на свагда утврђено правило за све што би се предузело: — Батали, молим те, то код
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Их, да си ми по Богу брат, одсад па до века... даћу ти динар за сваки метак... — Море, мани се лудорије и динара, но наређуј ствар; сад ћемо на вечеру, а дотле треба да је готово. Нађи и једну жену.
Марко не одговори ништа, само мрдну раменом нервозно, што је могло значити: »којешта, лудорије !« И доиста, он у себи помисли: »Па што ?... Ако нема њега, наћи ће се ко ће бити први на бденију...
сто и дуго ћуташе, а затим уздахну и поче да говори Јули: — Е моја Јуло, лепо је теби Глиша говорио да се манеш ти те лудорије, ал’ ти Глишу не хте да послушаш, онаку красну прилику пропусти само због женске лудости.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Озбиљан човјек, настојао сам да га оправдам, вјероватно је одмахнуо на те дјетињске лудорије. Али ми је прошло главом: зацијело је током свих ових година помишљао на мене много рјеђе него ја на њ.
Краков, Станислав - КРИЛА
Поседали су по улицама. Рука са корбачем описа љутити покрет. Уплашени вранац скочи. Камење врисну под копитама. – Лудорије. Растурили се! Хоћемо ли и у смрт ићи поравњати? Лако је њему са коња причати. Гунђајући Мија принесе устима грлић.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Ово је преко јего! — гунђао је сутрадан инжењерски пуковник. — И ми смо некад били млади, али такве лудорије нисмо чинили. — Мило ми је! — шапуће Пера „Ђеврек“ испод ћебета. — Како, како? — разрогачи очи пуковник.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
И како одмах не надовезати на те стихове сличне Сарајлијине типографске лудорије из 1839. у Расплачу: Свом је својски својак својевао, Славно Серба слогу спопјевао, Силам свежим серца спробуђао—?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Они трезвенији нису губили време на лудорије, него су одмах стали намештати дрвене луле да би са крова спроводили воду у каце.
Шкакља ме у осушеним влатима траве по лицу, штипа ме за мишице, сваки час измишља нове и нове лудорије а ја сам спокојан, ништа ми не недостаје, све што бих хтео од овога света сада је овде у мом наручју.
Ништа за њега није довољно безумно нити довољно забрањено да би га одвратило од какве лудорије која му очас кресне у мозгу, вазда спремном на измишљање шашавих ујдурми.