Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Но стару и немоћну смејати се што посрће, то је права лудост и знак зла срца. На клизавици падне човек, препадне се, скочи на ноге, обзире се гледајући јесу ли га многи видл'и и
и с добродјетељију, без којих добро | знај да највећа мудрост ништа није друго него највећа и крајња слепота и лудост. „Мισώ σοϕιστήν όστις ούχ΄αυτώ σοϕός: Мрзим мудраца који себи није мудар.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Нпр., каже: — Ето, ја остах као сухо дрво у планини! Па удри — ридај. Младост — лудост, старост — слабост! Сутрадан по пијанству Арсенову дође Благоје Радојци сасвим озбиљна лица: — Стрина!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ђурђе је говорио фамилији, пре него што је отишао, из Кијева, да он, и он, воли своју децу, али да је срамота и лудост волети своје дете онако, како Петар, каже, да ће га волети, ако му Варвара роди сина.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Зашто, зашто сте дошли да ме мучите; ко вас је послао? Шта је то што ви говорите: ко вам је такву лудост улио у главу; шта хоћете ви, говорите, шта хоћете? АНТА: Ја сам га видео. РИНА: Познајете ли ви њега?
АНТА: Онај чију си кућу на Теразијама и све остало имање ти наследио. СПАСОЈЕ: Та идите, молим вас; лудост, као да смо деца... којешта... откуд то може бити? РИНА: И ја не могу да верујем.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Та ваљда није луд да се баш онда купа. — Е, младост лудост. Бог зна није л’ баш онда. — А шта си га онда послао у Талијанску, кад се бојиш мора?
Црњански, Милош - Сеобе 1
Тим више што му се доживотна веза са њом и сад још чинила права лудост. Навикнут на разврат, при свом трговању и сељакању, Аранђел Исакович заволе своју снаху пред њену смрт, једним чистим
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(Вук, бр. 221) г) Младост — Младост је лудост. (Вук, бр. 3044) — Младост плахост. (У Дубровнику) (Вук, бр. 3045) — Млад се нада напредку. (Вук, бр.
(У Дубровнику) (Вук, бр. 3045) — Млад се нада напредку. (Вук, бр. 3046) д) Старост — Младост лудост, старост жалост. (ЛМС, 1861, књ. 103, бр. 225) — Старост — слабост и болест. (ЛМС, 1861, књ. 103, бр.
Према пословицама, доба младалаштва одликују плахост, ентузијазам и „лудост“. Старост пак одликују тврдоглавост, слабост и болест.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ШЕРБУЛИЋ: Тако нам треба. ЛЕПРШИЋ: Нашем новоустројеном правителству ругају се и кажу да је то од нас лудост. Штавише, и само наше попечитељство финансије не признају, него сва добра камерална која војводини припадају узели су
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
У скупштини кад се граја дигне на глас мудре речи, мора да се ум притаја кад се лудост пред њим печи, у жестини окршаја ветрењача многа звечи, кад је глави друго место а трбух се за све брине: сећам те се
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Не жури с неба, горди винограде, већ грожђем кише, док ме мучи улцуѕ, пошкропи штедро лудост звану купус. У срцу гајим љубав гостопримства, а црним сјајем горе купињаци: веселу кратком крунисани зраци.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
цари закон погазише, почеше се крвнички гонити, један другом вадит очи живе; забацише владу и државу, за правило лудост изабраше. Невјерне им слуге постадоше и царском се крвљу окупаше.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Једном у мало не учини лудост. Било је некако на измаку лета. Опет је била субота — пазарни дан. Мати са Магдом отишла на гробље.
од ње није ни раздавала другима. Само је за тебе и месила. Мати чисто суревњива на ту лудост те Софкине тетке а своје сестре, као да она не би имала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето она, која толику
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Једна црна јама... Ту ће нам ући жеља и страст свака! Сетно се небо облацима мрачи. Лудост, весеље! Рака! рака! рака! Вај! кога покров покрио је бели! Зар мука није исцрпено врело? О, куку! куку!
нежношћу нас вара; Све се губи као младост, као пара, И облачи покров свака земна стварка У животу што је сав, лудост и варка. У ИЗНУРЕНОМ ОСЕЋАЊУ ЈЕДНОМ Завеса ноћи алејама сивим.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Влада, одбивши Јану на лудост, а и с тога што бјеше кољеновић и што му стари увијек вјерни бише, опрости му, ама под увјетом да изучи и потоњи
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
бих покушао да самоме себи, овако написмено, положим рачун о томе, шта је то, у чему је управо ова моја ствар, болест, лудост шта ли је тј. шта су све ове моје муке и невоље, откуд су, могу ли се оне отклонити, итд.
После су улетели у моју собу и ја сам муке имао да објасним: како је то била само лудост моје непажње са револвером који сам испустио. И тако сам их умирио.
И кад та могућност никако не постоји, онда се с тим мора рачунати, па се не може опростити лудост да се тиме и даље обмањује, те остаје оно друго ради чега се цела ствар мора разумно разрадити и рашчланити до крајњих
да се опклади, те сви добро гледају оно дрво бестрага далеко да се сутрадан не би преварили, уверени да је све оно лудост и бесмислица што пред њима тврди газда Илија Васић.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
(Је ли то лудост у мени?) Тај напор глумљења и то стање обазриве неискрености ускоро су ми постали неиздрживи, и само убрзавали и
Лако је било раније говорити: „Франо је учинио лудост, неопростиву лудост”, а касније уздисати „јадни Франо, јадни наш Франо!
Лако је било раније говорити: „Франо је учинио лудост, неопростиву лудост”, а касније уздисати „јадни Франо, јадни наш Франо!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Беспослица! Какво венчање... — рече Вујо. За сваку лудост да навлачиш беду на врат. — Ако је за тебе беспослица, за мене није — упаде му Станка оштро у реч.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
својом гордом, хаџијском самосвешћу; најзад и од оне повремене, заводљиве игре сопственом вољом: учиниће, канда, неку лудост (пркосиће, кренуће кривим путем, подаће се некоме и никад се неће удати) за коју унапред зна да је не сме учинити.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
То је оно чега с’ подлост жаца: Светлих жртав’, сјајних образаца, То је пропаст пустих пудљиваца, У коју их лудост њина баца.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
црној ко склопљено око хајдемо просте воде хајдемо то је мала шетња до увежбаним навикама шта њена златна лудост мисао која се премешта из једног света у други кад великим речима претходи пустиња непознатог и натраг које нас
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ко гођ гине, гине помало улудо. Мудријаши сједе код куће крај пепелишта. Ама по ђе-што мудрија је наша лудост но сва њина памет. — Али ти ето и на једно око не видиш од превеза, па како ћеш тако?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
У оваквом нашем положају храброст је лудост. Најбоље је причекати мрак. А војницима сам рекао да прислушкују и, ако осете најмањи шушањ, нека у том правцу пуцају..
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Код његовог шума сваком срце туче, Многог, па и мене, лудост за нос вуче Да, богиње красна, принесем ти хвалу Најбржим галопом на првоме балу.
непријатељ свега што је добро У чисто жито црни кукољ сеје, Нек’ сваки држи оно што је добро, Нек мрзост режи а лудост се смеје, — Ја и ти ћемо, мили српски побро, Да опевамо што нам срце греје, Да опевамо славнога јунака, У мишци
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Од суза женска душа постаје мекана, гипка као глина, предаје се прстима, за сваки крчаг и сваки ћуп, за сваку лудост. Не, данас јој не бих причао нешто тужно, лето је, сунце се клони западу, ваздух је мекан и мио; не, данас јој никако
Станковић, Борисав - ТАШАНА
толико да би са мене све покидале, све на мени уништиле: и разум, и име, и достојанство моје, те би можда учинио какву лудост, због које целог живота не бих могао да се накајем.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
а ја сам просечно просечан, просечно спреман и вредан човек, ако сам и то. Тамо, и судбина и лудост и неправда ставише прст на чело и размислише, и би чудо. А ја да сам био осуђен на смрт, мене би убили као мачку...
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
— Доста, ја дам себи одсећи уши, и тек сад приметим каква је лудост кад земљедеља завиди војнику, овај трговцу, трговац художнику, једним словом, кад човек није са својом судбином
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
као да други ћуте, Да удаљено чезне за мном малена дева, Малена дева као да скида повезачу сељачку; Из очију јој да лудост трепти. Па искрадем ли се ноћу у поља Златна где сија месец пуни, Бескрајна нас ће љубав да збуни.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Забацујући колију, иде по соби предишући): Ја!?... Ја!?... И он то? И он као други! »Младост-лудост!« А зар ја не бех млад? Бех ваљда слеп, сакат, те ме ни једна не погледа и памет ми не помери. Зар ја не?...
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И још погорих мушких послова находи се неваљалих, пак кано њему ни у што је то, на лудост му се одбија, њега жена не може судити ни га пустити, а он њу да може и за малу ствар!
У мраку видела нејма ни у смрти бољем надања. Шта имамо посао бости своје табане с туђим трњем? На лудост се много што-шта одбија. Кад се једнога (хлеба) наједе човек, други му не ваља.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
заглади онај немили догађај, да докаже да он сам ништа томе није крив, него она, тетка Дока, па нека се одбије на њену лудост...