Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Добар и паметан на колико се већа достојинства возводи, толико бољи и паметнији бива, а злу и луду подај му власт, пак ћеш га онда управ познати. Разумно наши стари веле: „Кад се Циганин оцари, обеси и свог оца”.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Био је он човек од перчина до пете, и то паметан човек... Све што ти он рекне - речено је. Он никад није луду реч изустио. Чак и шала му беше лепа; осећаш како ти блажи душу као благи поветарац.
Та он је пуцао па њега, он га хтеде убити!... — Него, не знам коју ли је луду овај лудак нашао?... Иван ми рече да је онај његов бацио око па ону Севића. Станку застаде залогај.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Дуго сам гледао ову, као што видиш, луду, прљавосветлу слику која се сваки час мењаше, кад се сух ветар на улици заигра пламеном лампе.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— О, о! — вајка се поп Спира. — А после, — наставља Аркадија кондуиту Радину, — има још и ту луду нарав да не да ничијим колима испред његови’ кола. Тàки потера поред њи’!
Она протиница пре мене!... Испред носа да ми се измакне!... То ти је оно: »Пошљи луду на војску, па седи кући па плачи!« »Умал’ мене нису обријали!« каже мамуљага банацка...
Африка
један сасвим бесан; он већ из угла почиње пљувати и јури у нашем правцу, тако да се склањамо у страну, и гледамо само луду старицу иза решетке оне четврте ћелије, како ми говори неке нежности, смешка се, мига, пљуцка и звижди; све једно за
Црњански, Милош - Сеобе 2
У поноћ, на једном доњем спрату, зачу луду вриску, ломљење намештаја, тучу. Одшкринув врата на својој соби, виде, на степеништу, испод себе, једну рашчерупану
Она је била бацила свој велики шешир на његову постељу и села, у смеху. Спасава, каже, матер своју, луду, а спасава и њега.
Не дам своје дете белом медведу. Москалу! Ана, својим женским смислом за скривено, тумачила је Петров бес, као неку луду љубомору. Није рекла на кога се то односи, али је испод ока посматрала Павла.
Дошао је био на луду идеју да не ваља, како исељеници из Токаја крећу. У јесен. Па их кише, олује, громови, провале облака, у планини
Па после да му да децу. А нек води са собом њену, заћорену, ћерку, луду. На пролеће, на годину, ако скући кућу, нек зет дође по децу.
Најзад, угледа, у мислима, и Божичку, голу, луду, лепу, дивну, бурну, црну, задихану. Учини му се да чује, како она, испрва, уздише, а затим крикне, од уживања.
Костјурин му довикну да жели да чују његову, руску, команду. Петар онда ободе коња – неку, немирну, луду, артиљеријску, кобилу – па показа неколико егзерцира у швадрону.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- говорио сам Грети, окренувши је на стомак, али она није хтела да извуче своју луду главу испод оклопа. Била је то најтврдоглавија корњача коју бисте успели да сретнете, тако ми Бога! - Шта се тебе тиче!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Док га пронесоше кроз јаук и плач и лепршање голубова, трчећи са њим кроз блато и преко балвана, он изненада осети луду жељу да га унесу у њену одају. Као да је трговао, наслути, да је дошло време да је купи.
Милићевић, Вук - Беспуће
И он је једном осјетио неку луду жељу и вољу да је прегази, као некад у дјетињству, дошао до средине Уне, склизнуо с глатког камена и запао дубоко у
Или у прољеће, кад се разлијежу кавге над стопом преоране земље: он разумије ону луду, очајну љубав према земљи, над којом сељак, огрезао у тешком зноју, сатире свој живот и своју снагу; бочи се и носи с
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал' витешка не плаши се Цвета. „Луду л“, рече, „удараш ми страву; Кад је тако, донеси ми главу, Да целивам мртва злата свога, Кад га жива грлити не мога.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ћакнута дјевојка очито прича о Јошану оно што је чула од сеоских жена: удовац, угледан човјек, а скопао сироту луду негдје у кукурузима и натоварио је дјететом. Је ли то сад ред, кажите?! Командир је у великој неприлици.
Врага, за луду нема закона, шта јој ти можеш, трпи што те снашло. Дијете је, канда, некакав мирничак, навикло на сваку невољу поред
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Жену сам оставио као луду у кући. Разумем да онај мој пријатељ није хтео оставити своју да би ми пренео цемент. Трамонтана ме је тукла у лице и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Тада нам добаци: — Вас двојица ме подсећате на апаше... Водате ме по овој мрачној и каљавој ноћи као луду Марику. А када нам предаде листове, пружи нам руку и у шали добаци: — Хајд... ватајте маглу!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Ма те моли кукавица: Ах! немој је бандунати А за љубав, што имасте, Ни ђечицу луду твоју, Који су те татом звали; Али има узданицу У ту твоју мудру главу, Да је не ћеш бандунати, Ни осталу муку
Куда ли ћу сад без тебе? срећо доме? Како ћу ти у дом стајат, с јадом стала! Луду ђецу подизати, прекукала! Трајат младост у нерадост, знаш ти, доме! Ево идем кукавица у дом куку!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ја сам то перо, затим, годинама носио забодено у моју луду главу. Приликом тог мог излета у Србију, док сам по Београду шетао, није ми ни наум падало да идем и посетим редакцију
Мале, мајушне мушице роје се над небесима. Голе Венере клече пред грањем што пупи. Ви знате да ја имам луду теорију „суматраизма“: да живот није видљив, и да зависи од облака, румених шкољака, и зелених трава чак на другоме
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
ти сад наш ћата истрча иза келнераја, сав разбарушен, са раширеним рукама, па стаде насред кафане и поче да декламује »Луду«. Не знам баш која беше, од Јаше или од Петефија, али једна »Луда« тек знам да је била.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Кад бог хоће кога да казни, најприје му узме памет. — Бољи је укор мудрога, него хвала лудога. — Тешко луду и у рају. — Што један луд замрси, сто мудријех не могу размрсити. — Чега се мудар стиди, тим се луд поноси.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Али све за луду; он каже: „Ја њу, ја ни једну!” Кад већ виде да друкчије не може бити, онда цар пошље једнога свог везира да јави
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
” Свак ласно може познати какав је ови савет био, како га и сам сад познајем; но онда ко ће луду дати памет? Моја глава, напуњена будући пустињами непроходимими и пештерами, ништа друго | није могла у себе примати.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Та је сила и гњијев праведни моју тужну заблуђену душу уплашила и оледенила. Страшно бјеше луду преступнику свевишњега оца могућега обучена гњевом погледати!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
вашар, као неки пијани тêте масqуéе, у коме свак носи на глави једну неодговарајућу, апсурдну смрт као једну луду карневалску капу. Али овдје смо једине машкаре били ми.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
„Јер где год видиш кога, Сви су ти на зло брзи, Свакò те братски мрзи.“ А ја сам луду гледô: Чело му било бледо, Врх њега иње седо. Кад велиш да је тако, И кад ми кажеш: брате, Јурнућу прво на те.
Петровић, Растко - АФРИКА
један сасвим бесан; он већ из угла почиње пљувати и јури у нашем правцу, тако да се склањамо у страну, и гледамо само луду старицу иза решетке оне четврте ћелије, како ми говори неке нежности, смешка се, мига, пљуцка и звижди; све једно за
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Али пред зору пробудио сам се због хладноће. Осетио сам луду жељу да попијем нешто топло. Сув хлеб нисам могао више јести.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Ал’ није ђаво — Твој девер, госпо, Канда је узô место његово, Те по вечноме мраку лутајућ На отпор спрема луду светину. ЈЕЛИСАВЕТА: Мој девер?... Станиша?... КАП. ЂУРАШКО: Он!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Нек' моја срећа сања и на лажи. Више је волим но науке ваше: И луду младост моје око тражи, А најмудрији гробари га плаше.
Блештала је светлост и била је јара, И густ задах вина и знојавих уда Био је уз луду игру пјаног цара: Звонио је бакар и музика луда. Вртом игра пламен, дршћу стабла гола.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Стари гробар, увек накресан и разговоран, сећа се кад су јуродиву, луду Кату, полициска кола довезла на гробље, и он је метнуо у мртвачницу, и целу ноћ се видело „к'о кандило, илити свећа”...
Јуче, смотрих ја кад је искочила да подметне суд под олук. Јурнем кроз сву ону луду кишу, прескачем као јарац — јака киша па иде на сто рукава — и таман стигох до Розе, кад она одмахну рукама као коњ
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ћемо све српске кнезове, све кнезове, српске поглавице, и кметове што су за потребе, и попове, српске учитеље, само луду ђецу оставити, луду ђецу од седам година, пак ће оно права бити раја, и добро ће Турке послужити.
кнезове, српске поглавице, и кметове што су за потребе, и попове, српске учитеље, само луду ђецу оставити, луду ђецу од седам година, пак ће оно права бити раја, и добро ће Турке послужити.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
! Убаво ми обеле образ! Хаџи-Замфирска Зона се фаћа у оро... иска да се ороди сас луду Доку, Доку да вика: тетко! — Па берем да је трговац ники... додаје тетка Таска и потпирује гнев.