Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— А јесте л' ви коју залудили? — Кажу. — Па је л' жива? — Јесте. — Па шта сад ради? — И сад лудује, ал' ја јој помоћи не могу, сирота је. — А да има што, бисте ли је узели?
Црњански, Милош - Сеобе 2
да живи, као и остали официри – а могао је да живи као што имућни људи живе, весело – овај Исакович се потуца, ето, и лудује, као да је нешто проклето попио. Снажан је, храбар, а ипак се креће као нека сен, бојажљиво.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Подно брегова зараван мала, ту Јапра није поточић више, стрмоглав јури у бадањ уски: ево ти млина старине Трише. Лудује точак, весела чигра, вртоглав танац речица игра.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Чак се некада и поносила тиме што је могла да се, не као друге, заноси и лудује, већ да је са собом одавно на чисто да ће, кад се буде и удала, то бити само бол и патња за њу и да је онда њој због
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Врати се драган раздраган, Заборави се све, И луда с лудом лудује Поново, кâ и пре. ЗИМА Слава теби, убаво пролеће! Теби венци, јер је твоје цвеће!
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЕВИЦА: Нисам ни ја сироче у бога. МИТАР: Видиш ли ти да ти мати лудује? Она ће све с њеном проклетом модом да спири и измоди, пак онда? — Не, не, жао ми је, ал’ не може бити...
Ћипико, Иво - Пауци
Већ и клапци из комшилука знаду да за Машом лудује, вребају на њ скривени иза дрвета, а сумњајући да би она могла к њему ноћу ићи, пењу се на високи бријест, што је
— 'Ајдемо и ми! — Рада бих, да смијем. — Па надода: — Ча младост лудује!... Јужина је, биће се запотили!... Ма да се вратимо! — Доврши пријекорно. — Не још! Лијепо нам је и овако...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Госпа Нола се понекад трзала: — Ама то дете клеца тамо пред олтаром у швапској цркви; то не зна чисто мој језик; то лудује за тиролским шеширом. Шта ћу, волим га, и све што јесте као и да није. — Однекуд се ту уплео и жупник.