Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Чудна работа!... Кућа му је, некако, сама за себе на пустоме брдашцу. С леве стране поток, а десно лужина... У Николе лепа снаха, још чудније! — Па, вели, откако сам њоме оженио сина, нема вечера а да ми не дође...
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Нико други већ — Радојка. Чини му се, види је како још плаче... Затим погледа мало доље. Види се она лужина, где је Радојка често изгонила овце на попас и где су се састајали и слатко разговарали.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
тела (човека или животиње) где су црева и џигерица; ударити по лубину — по леђима, или по ребрима или по трбуху (Вук) лужина — луг љеља — краљица из духовског обичаја магања — мана, недостатак маја — редуша мајдонос — в.