Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
да остариш, да обелиш, да се ожениш, деца да имаш!“⁶⁸ У Лужници и Нишави кум, при стрижби, изговара следеће речи: „Да је живо и срећно; да је срећна стрижба, да је д’лговечна; сад на
У Лужници и Нишави праменови дечје косе чувају се у посебном ковчегу, заједно са здравцем, пелином и босиљком, детињег здравља ра
⁷⁷ Такође, дете не ваља ни чешљати чешљом док не истекне годину дана, верују у Лужници и Нишави.⁷⁸ Док не наврши годину дана, сматра се да не ваља да дете спава између оца и мајке, али у Метохији не знају
У Лужници и Нишави сматрају да мало дете не ваља љубити за врат, „да не буде љуто (срдито)“. Дете, бележи Миодраговић, не ваља љу
(Вук, на пример, каже: Срби живе понајвише у задругама, а једноглаваца је мало. У Лужници и Нишави „где је у кући само човек и жена са још недораслом децом (или без деце), обично се за њих каже: самотиња“,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
К. се месе и о разним празницима, сеоским славама, заветинама, литијама: у Лужници и Нишави (СЕЗ, 16, 1910), на пример, на Власовдан — »за здравље волова« (129), на Младенце (131), на Ђурђевдан (133