Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Видећемо и то!... Лазар изиде. Срце му је играло од радости... Да је могао, он би летео кроз голе лужњаке. Па му се чинило да се и она оголела дрва смешкају на њега. У радости мало те не заборави увратити се попи.