Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
то затварам својим ребрима, и тај звук, И твоју мрачну главу која светли у мени, И полумесец од снега, и брда зелени лук Који се у зениту самом светли и зелени 3.
Мирише парадајз који се кува, миришу бабуре које се пеку на плотни, мирише купус који ври, мирише лук који сецкају домаћице бујне!
Ил је то ова јутрошња ведрина, ова ведрина изнад овог стола, небеска ведрина, којој су ослонци ово јаје, овај лук из венца, и ова чаша, с венцем првијенца?
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Пурко се, међутим, упита за здравље са Ћебом, Срданом, Ђиласом и осталима. Они се чине — ни лук јели ни лук мирисали. — Деде, Ћебо! — рече чича Мирко пруживши му бардак.
Пурко се, међутим, упита за здравље са Ћебом, Срданом, Ђиласом и осталима. Они се чине — ни лук јели ни лук мирисали. — Деде, Ћебо! — рече чича Мирко пруживши му бардак.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Плану баба као ватра, севну оком, прилете Турчину, па оним дрвеним тучком што је бели лук малочас њиме туцала — распали Турчина посред темена... Турчин се изврте. Из проваљане главе куљала је крв и мозак.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Зар има момка на свету који није „проводио љубав” из које излази само лук и вода? Па и ја сам само обичан човек, и ја сам куснуо од те сласти којој некажњено певају песници свију времена и
Африка
Оне показују само за тренутак своје зубе беле, своје очи црно–плава; све своје тело превијено и запето као лук са кога као да одлази стрела.
Цело село мора да је у лову или на раду; нигде никога. у колибици иза старичине, обешене налазим лук и тобоце пуне отровних стрела; у другој једној четири дрвена фетиша сасвим стара, прашњава, и најзад једну млађу жену
круг тако, као да је чврсто сливен и да је од затегнуте тетиве, прими, улегне се и одбацује младо тело на други свој лук. Ова у средини одлази одмах у занос, тако карактеристичан за црну расу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Њихову – славонску! Исакович онда устаде, па рече да је њему лук и вода, све то. Он одлази. Хтео је само да измоли помиловање за Теклу.
Теодосије - ЖИТИЈА
Спасли смо се, уздајући се не на лук или мишицу, велим, него вером у Оца и Сина и Светога Духа утврђивани, и силом крста укрепљивани, непријатеље наше
Бога с Давидом, говорећи: „Јер у смерности нашој помену нас Господ, и избави нас од непријатеља наших, не на лук или мишицу своју уздајући се пего на Бога који чини велика и неиспитана, славна и чудна дела којима нема броја.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Купује јефтино полуцркнуте коње. Узео једног вештог Циганина за слугу. Прави ограде за живад. У башти сеје лук, детелину, спанаћ и друге ситнарије.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
дарови породиљи носе се: погача намазана медом са груменом соли, печена кокош, јаја, сир (да дете буде бело), кајмак, лук (за млеко), шећер, колачи — од јела; вино (да дете буде румено и здраво) и ракија — од пића.
¹²³ Бели лук је, верује. се, изузетно добро апотропајско средство којим се може предупредити штетно дејство бабица.
Да не би дете „нагазиле ноћнице“, ставља му се испод главе бели лук, и ту стоји свих четрдесет дана по рођењу.¹²⁴ Опасивање конопцем породиљине постеље такође се сматра добрим заштитним
¹³¹ Неке биљке, осим у обредном купању, користе се и независно — у сврху терапије. Ове биљке су: бели лук, којим родитељи „трљају дете по устима када има бабице, па стеже мајку за сисе“, затим паприка, која је „неизоставна
¹⁴³ Најпознатије средство одбране од вештица јесте бели лук. „Вјештице не једу бијелога лука, и зато се многи о Бијелим Божитњим покладама намажу бијелим луком по прсима, по
Заштитна магијска средства могу бити и разне биљке. Бели лук је најјаче заштитно средство уопште, а посебно од злих очију и урока.¹⁸³ Вук за гушавицу каже да је „трава од урока¹⁸⁴.
Кад се неко зачуди детету или чему другом што је напредно, треба рећи: „Лук ти у очи!“ или „Очи у камен!“, да не би урекао то чему се завидио.
То су најчешће: бели лук (заштита од вештице), шибица (да не плаче), јеленкови рогови (за здравље), цвеће урочак (од урока), затим зрно
залога из опанка („као што је она залога мирно лежало притиснута, тако и сан да дете притисне и успава“), бели лук (одбрана од вештица, вампира, море и осталих демона), босиљак, конопља и, нарочито, катрањива крпа, која се меће испод
У повој се ушивају разни предмети који имају заштитну магијску моћ. То су најчешће: белутак, бели лук, тамјан, сребрни новчић, зрно соли, мрвица хлеба, врх бритве, коренчићи од здравца, одољена итд.
се још понајбоље испољила у овом сажетом и типичном исказу: „Што бих се бојао вештице кад не постоје, а и носим бели лук“!
2; друкчије тумачење термина и семантике среде даје Толстая, С., исто, с. 156. ³² Радојичић,. Ђ. С., Развојни лук старе српске књижевности, Матица српска, Нови Сад 1962, с. 213. ³³ Грбић, С. М., исто, с. 13. ³⁴ Тановић, С.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Нисам ја, богами! Претресите ме, ако не верујете! Шта бих ја са вашим брисачима? Кад сечем црни лук за салату или кад ми се плаче, ја очи бришем дланом и рукавом... Растанемо се тако, а између нас — бели свет.
Није важно, мислила си, прочитаћу их касније. Али ниси. Онда си поспремила сто. Исецкала ситно црпи лук. Потопила кришку хлеба у хладну воду. Разбила једно јаје, додала першуна, соли и бибера.
Пред њима су брда готово сировог, недопеченог меса (јагњетина, прасетина и пилетина), топла погача и млади лук. Јагњетина је још крвава око кости. Боже, колико меса!
У блеску фарова Нина угледа мршавог интелектуалца с наочарима како стоји напет као лук и држи руке у џеповима сакоа. — Шта да ти кажем, докторе? — рече збуњени вођа чопора. — Нећеш ми ионако веровати...
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Овако њојзи моја речца веља, Овако беше њезин молбен звук, Овака бија мога срца жеља. Од ока јој ми љупки паде лук, А њена рука још од снега бела Од мене узе узабрани струк, На своју красну задену га груд И с пољубима плати мени
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Пређох преко потока и стадох иза грања да те видим где си. Али ти беше испред мене, близу, у алеји и окопаваше млади лук чистећи га од траве. Сва се беше предала послу. На главу си овлаш бацила белу шамију да ти сунце не пече лице.
А опет, кад се освести и види више себе мајку како она стеже чело, главу, лепи јој око слепоочњачâ црни лук с кафом, опет је тера од себе: — Иди, остави ме. Нарочито ноћу није давала матери да је код ње. Волела је да је сама.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
гудбе што глади чело вилиних гуслица — вилински беше са жице звук: милином звука вила се бела силно занела, замахну лук, луком је гусле бесно превукла — жица је пукла. Кад таке жице пуцају роду, је л' чудо што гласови странпутицом оду?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Сад се договоре да посаде најприје мрки лук; ово и учине. Кад лук почне да расте, дошао би ђаво па гледао како су лијепа и добра пера у лука, а не гледаше шта је
Сад се договоре да посаде најприје мрки лук; ово и учине. Кад лук почне да расте, дошао би ђаво па гледао како су лијепа и добра пера у лука, а не гледаше шта је у земљи.
Кад лук почне да расте, дошао би ђаво па гледао како су лијепа и добра пера у лука, а не гледаше шта је у земљи. Кад лук у највећој снази буде, онда свети Сава позове ђавола, те дођоше.
Видећи ђаво силна пера у лука превари се и узме оно што је на земљи, а свети Сава узме оно што је у земљи. Кад лук стане зрети, долазаше ђаво почесто да га обиђе, али му не бијаше мило кад види да пера труну и суше се.
Кад лук стане зрети, долазаше ђаво почесто да га обиђе, али му не бијаше мило кад види да пера труну и суше се. Лук сазри, пера сва увену, а свети Сава повади лук и однесе га.
Лук сазри, пера сва увену, а свети Сава повади лук и однесе га. Ово ђавола врло ожалости па се ријеши те јошт један уговор са светијем Савом учини, па посију и посаде
ЗАБУНИО СЕ КАО ЦИГАНИН У ЛУКУ Нашли Циганина ђе краде лук, па га запитали што то чини? А он одговорио да не чупа лук да краде, него се ухватио за њ да га вјетар не обори на
ЗАБУНИО СЕ КАО ЦИГАНИН У ЛУКУ Нашли Циганина ђе краде лук, па га запитали што то чини? А он одговорио да не чупа лук да краде, него се ухватио за њ да га вјетар не обори на земљу, па се лук сам ишчупао из земље.
А он одговорио да не чупа лук да краде, него се ухватио за њ да га вјетар не обори на земљу, па се лук сам ишчупао из земље. А кад га господар од лука запита: „А што ти је то у торби?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: Нема лука и леба. СОФИЈА: Ћути, ћути, бога ти; тако те по вароши и зову: „леб и лук“. МАКСИМ: Шта марим ја за свет? У мојој сам кући ја господар.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Свечано одевени цариници и граничари засипају цвећем излапелог типа, пионири певају „У дивљака лук и стрела...“ војна музика опаљује маршеве и све, а тип окреће ли, окреће педале, ко блесав.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ „И ја сам лани устао рано да кућу чистим, па прст уганȏ!“ прекиде Ловац настали мук и скиде лук. „А ја се спремам, од бриге венем, кроз кућу нашу да море скренем, да пустим, тако, таласе веће, да збришу смеће!
„Ту ли си! — чича заигра брком. — Сад ћеш чути пошто је лук!“ — повика старац, па штапом —пук! Причали после, уз тиху кишу: — Истукло теле старину Тришу, врућу му, богме,
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Пођох тад узбрдо к небу ведром, облаци зеленом шумом обрасли лук су чинили над Босфором и многе су мраморне степенице водиле у подножје мора.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
и кад не можеш да радиш, онда ниси више за службу, рече писар, вадећи хладно печење, заструг са сиром и кајмаком, лук и неколико бутеља пива. — Него да кажем ја да узму другог човека, кога младића.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ЊЕГОШ У ВЕНЕЦИЈИ Насмешио се последњи пут. У прозору се сјаше као запети лук, као Месецу води, млад и жут, Риалто. Мирисаше болан своје беле руже и гледаше како галебови круже, тужни и бели, ко
Све друго је било, као ти мачеви, весело, безбрижно, и витко, у том граду. Свако дрво, девојка и младић, сваки лук над капијама и прозорима, обасјаним сунцем.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
врљика преко ножице, па рамље и јауче; један старац се саплео на остругу, пао и угануо ногу, превили су му туцан црни лук, а он јуначки трпи бол и иде дале одважно за вођом, ослањајући се на штап.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ужина готова, све метуто у торбу: и врућа проја, и лук бели и црни, со, велики заструг пун сира, па одозго потавањен кајмаком, бардак пун ракије и повр' свега бела погача,
Коста умре, и ако је појео безбројне ћуране с тртицама као песница, а Марко ће још и даље да се превија овако, једући лук и пасуљ. Јуче је и поп—Косту лепо огласио, баш сасвим лепо... И за тај посао треба вештине...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ: И ако ме само послушаш. ЈОВИЦА: Шта да те послушам? ЈЕВРЕМ: Да одеш одавде право у дућан, па ни лук јео ни лук мирисао. Никоме ни речи о томе.
ЈЕВРЕМ: И ако ме само послушаш. ЈОВИЦА: Шта да те послушам? ЈЕВРЕМ: Да одеш одавде право у дућан, па ни лук јео ни лук мирисао. Никоме ни речи о томе.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
И лебдела су зрна у води, без ослонца, Покушавајући да побегну из лонца. Црни лук, нашав се сред те гунгуле праве, Превртао се преко ћелаве главе.
Каткада — понеке од њих збришу, И иду некуд А ко зна куд... НОВЕМБАР Новембар. Скраћен лук поподнева. Провирује кроз плот бундева. Презрела тиква виси с плота Сама са собом, гола, сирота.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
На острвима има мало врста биљака и животиња. Могу се видети кокосове палме, поморанџе и олеандри. На гласу су лук и кромпир који се са Бермуда у великим количинама извозе за Америку.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ТАКО ЋЕ БИТИ Кад уз мутних дана монотони звук Празних нада ташти променимо свет, Наших тежња када прсне танки лук, Ми ћемо се наћи к’о роса и цвет.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Има пара као жаба длака. Исправно као јарчев рог. Леп је као леп на плоту. Љубе се као лук и очи. Љут као овца. Мекано као кост, медено као жуч. Милостив као зла маћеха на пасторче. Милује као враг тамјан.
— казује ћурка кад иде да снесе јаје. Попу рог! Попу рог! Попу рог! — гуче грлица. Сиј лук! Сиј лук! Сиј лук! — туче с пролећа голуб дупљаш, — и значи: већ је време да се сеје лук. Сучи цев! Сучи цев!
— казује ћурка кад иде да снесе јаје. Попу рог! Попу рог! Попу рог! — гуче грлица. Сиј лук! Сиј лук! Сиј лук! — туче с пролећа голуб дупљаш, — и значи: већ је време да се сеје лук. Сучи цев! Сучи цев! Сучи цев!
— казује ћурка кад иде да снесе јаје. Попу рог! Попу рог! Попу рог! — гуче грлица. Сиј лук! Сиј лук! Сиј лук! — туче с пролећа голуб дупљаш, — и значи: већ је време да се сеје лук. Сучи цев! Сучи цев! Сучи цев!
— гуче грлица. Сиј лук! Сиј лук! Сиј лук! — туче с пролећа голуб дупљаш, — и значи: већ је време да се сеје лук. Сучи цев! Сучи цев! Сучи цев! — казује, с јесени, сеница, наговештавајући време ткања. Ћију, ћију, изјео чича гљиву!
Ти мене чувај од нокта, а ја ћу тебе од сваког зла. — Кажу да говори бијели лук човеку, и ваља да значи да је бијели лук здравији кад се не љушти, него онако без љуске кад се једе.
Ти мене чувај од нокта, а ја ћу тебе од сваког зла. — Кажу да говори бијели лук човеку, и ваља да значи да је бијели лук здравији кад се не љушти, него онако без љуске кад се једе. Остави ме без друга, родићу ти за два друга.
Што је моје нек је код мене. — Рекао оџа кад је увече вадио исто јутро посађени лук. Да бог да! али како ја знам...
“ Забунио се као Циганин у луку. — Ваља да кад су га, као што се приповиједа, нашли ђе краде лук, пак га запитали што то чини, а он одговорио да не чупа лук да краде, него се ухватио за њ да га вјетар не обори на
Ваља да кад су га, као што се приповиједа, нашли ђе краде лук, пак га запитали што то чини, а он одговорио да не чупа лук да краде, него се ухватио за њ да га вјетар не обори на земљу, па се лук сам ишчупао из земље.
што то чини, а он одговорио да не чупа лук да краде, него се ухватио за њ да га вјетар не обори на земљу, па се лук сам ишчупао из земље. А кад га господар од лука запита: „А што ти је то у торби?
(Дозрело класје) 196 — Посијах колачиће, порастоше конопци, обрах клупчад? (Лук) 197 — Пуна џамија црнијех Арапа? (Чокот и вино) 198 — Пуна школа ђака, ниоткуда врата?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
65. Јаје. 66. Коса на глави. 67. Брада, уста, нос, очи, коса и чешаљ. 68. Кревет. 69. Пијевац. 70. Коњ. 71. Лук. 72. Чела. 73. Пушка. 74. Во. 75. Сврдао. 76. Сат у кошници. 77. Козиј реп. 78. Нити. 79. Мрак. 80. Клупко.
130. Јаје. 131. Кућа и чељад. 132. Воденица и ваљалица. 133. Винова лоза. 134. Пенџери на соби. 135. Бијели лук. 136. Димњак. 137. Пр..ж. 138. Пећ собна. 139. У свијеће. 140. У бисага. 141, 142. Јагње и реп му. 143.
“ Сад се договоре да посаде најприје мрки лук; ово и учине. Кад лук почне да расте, дошао би ђаво па гледао како су лијепа и добра перја у лука, а не гледаше шта је
“ Сад се договоре да посаде најприје мрки лук; ово и учине. Кад лук почне да расте, дошао би ђаво па гледао како су лијепа и добра перја у лука, а не гледаше шта је у земљи.
Кад лук почне да расте, дошао би ђаво па гледао како су лијепа и добра перја у лука, а не гледаше шта је у земљи. Кад лук у највећој снази буде, онда свети Сава позове ђавола, те дођоше.
“ Видећи ђаво силна пера у лука превари се и узме оно што је на земљи, а свети Сава узме оно што је у земљи. Кад лук стане зрети, долажаше ђаво почесто да га обиђе, али му не бијаше мило кад види да пера труну и суше се.
Кад лук стане зрети, долажаше ђаво почесто да га обиђе, али му не бијаше мило кад види да пера труну и суше се. Лук сазри, пера сва увену, а свети Сава повади лук и однесе га.
Лук сазри, пера сва увену, а свети Сава повади лук и однесе га. Ово ђавола врло ожалости па се ријеши те јошт један уговор са светијем Савом учини, да посију и посаде
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
А са шпорета црног, из плаве лончине, пасуљ градиштанац мирише раскуван! у пасуљу сува ребарца, лук, лорбер, мирођија, целер, паприка, першун! А башка мирише запршка из тигања!
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ова песма нису тешке речи Мада мало опор звучи густи звук. У њој нема капи која главу лечи И болне руке згрчене у лук. Ова песма можда личи на долину У којој се болно скаменио вук.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Може. — А сина? — Тола се из дубине насмеја. Суво и звонко сударају се воловски рогови, дуги, витки и у лук савијени, набадају густ сутон и черече ниско небо. Распорено, оно сипи снегом. — Син... Биће ти женско!
Кад се поново увуче под асуру у лук разапету на колима, док снег засипа пијану дреку рабаџија, Ђорђе поче да зебе другим страхом.
Мијат облизује снег са танких бркова; висок и мршав, свија се у лук над угрејаном фуруном и таре длан о длан: они танко шуште као да су од суве јеловине, Аћиму су сувише весели и
Замирисао је црни лук и својим дахом и сасушеном земљом у белој брадици жилица. Ту, у вечитом мраку, у каци пуној пшенице, мирно бораве
Сада си ти под мојим коленима. — Моје беше и биће, али твоје неће задуго. Упогани ми се у браду ако млад лук дочекаш у Паланци.
Руке стави на леђа и, погурен, још више се смањи. Аћим схвати и сети се кад је полеђеном пртином пусте, у лук савијене улице ишао занесен као месечар, не одговарајући на поздраве опанчара и дућанџија.
Усправна, као слап воде. Поред ње што је отицала у ледину, јабука је гранама била обешена о лук неба, са кога ретко падају црвљиве јабуке. Из бачваре кркља Ђорђе: „Курво, дођи да те закољем!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Преко читавог неба, сва блистава, као шарени лук, путовала је мала река. Један крај лука дотицао је врх планине, други је нежно зарањао у море, али она сама није
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И слушај! Редом запјеваше оне! ... И гласи дршћу, тресу се, и звоне, Мили и сјајни к'о лук младе дуге: „Не тужи! С болом куда ћеш и гдје би?!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
отпоче убрзо са грађењем таквих машина и размишљаше при том послу без престанка како да их усаврши и пронађе нове. Лук и стреле какве су се донде употребљавале на Сицилији, усаврши на тај начин што даде луку спретнији облик, а стрели
Само још овде онде видео се по који усправни стуб, остаци огромног акведукта и по који триумфални лук који је више јадиковао него што се поносио.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И још — сва сила карниша за завјесе. Позлаћених и црних, глатких и канелираних, равних и извијених у лук, једноставних и богато ишараних, с токареним јабукама на крајевима; читави снопови тих карниша, које, недокучиво
дружина устаде и у пратњи Лорка, вјечито пијаног лучког носача помодрела у лицу и подбухлих очију, замаче под камени лук градских врата и нестаде у сплету кривудавих улица.
Настојте да слиједите моју мисао... (оба су се крила извила у лук, и сад су се боре, противно оном ранијем размјештају, разврстале хоризонтално)...
Пролази нашим животом слична барокној кочији с котачима попут воденичких точкова и с перима витким као Дијанин лук што промиче крез ладањски пејзаж аркадских лугова, уз пасторални звук постиљонова рога.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Сад се договоре да посаде најприје мрки лук. Ово и учине. Кад лук почне да расте, дошао би ђаво па гледао како су лијепа и добра пера у лука, а не гледаше шта је
Сад се договоре да посаде најприје мрки лук. Ово и учине. Кад лук почне да расте, дошао би ђаво па гледао како су лијепа и добра пера у лука, а не гледаше шта је у земљи.
Кад лук почне да расте, дошао би ђаво па гледао како су лијепа и добра пера у лука, а не гледаше шта је у земљи. Кад лук у највећој снази буде, онда свети Сава позове ђавола, те дођоше.
Видећи ђаво силна пера у лука, превари се и узме оно што је на земљи, а свети Сава узме оно што је у земљи. Кад лук стане зрети, долазаше ђаво почесто да га обиђе, али му не бијаше мило кад види да пера труну и суше се.
Кад лук стане зрети, долазаше ђаво почесто да га обиђе, али му не бијаше мило кад види да пера труну и суше се. Лук сазри, пера сва увену, а свети Сава повади лук и однесе га.
Лук сазри, пера сва увену, а свети Сава повади лук и однесе га. Ово ђавола врло ражалости, па се ријеши те јошт један уговор са светијем Савом учини, да посију и посаде
— А би ли на бравину црљена лука? — пита хоџа. — Ама, никад боље, — рећи ће један орач — браветина туста, а лук љут: што лук изгризе, бравина замаже. — А би ли питу од тикве? — пита опет хоџа.
— пита хоџа. — Ама, никад боље, — рећи ће један орач — браветина туста, а лук љут: што лук изгризе, бравина замаже. — А би ли питу од тикве? — пита опет хоџа.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Тешко је рећи на које се особине каменог моста овде помишља: да је тврд, постојан, издржљив или да је сведен на лук, складан и витак.
Међутим, место свог одраза, на дну види скелет давног стрелца што лук затеже: Над језером се огледну ловац из средњега века, На дну угледа непомичног стрелца да лук затеже [...].
давног стрелца што лук затеже: Над језером се огледну ловац из средњега века, На дну угледа непомичног стрелца да лук затеже [...]. Фосил на језерском дну одводи нас најдаље по дубини времена.
природе и назначења поезије у култури – у „видно поље“ таквих изузетних критичара може да уђе готово сав развојни лук националнога песништва.
пре дослућује него што га објашњава, тако да нам се каткад чини да пред собом имамо речима представљен сновидован лук: „Традиција је она линија духовног и песничког опредељења, не одвећ популарна и не увек спасоносна, често погибељна, у
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
У другачијем развојном контексту, може се рећи, оне би се мање осећале и мање виделе као мане. Развојни лук који је нову српску књижевност довео до високог степена уметничке утанчаности нико није, чини се, тако сажето а тачно
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
(Отресе се од њега и побегне.) РУЖИЧИЋ (сам после кратког ћутња): Шта је друго љупки брак, Него рен и црни лук? Сузе лијеш кад га једеш, Ал’ га зато опет једеш.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
за сна тамни звук: зри звучни цвете тужним пределима У топлој кори мозга где ме има тај сан мој извијен у звездан лук. Тај сан је смели силазак под тле где слепе птице певају у тами. У свакој има једна шума.
за сна тамни звук: зри звучни цвете тужним пределима у топлој кори мозга где ме има тај сан мој извијен у звездан лук. ИИ У сну то стојим испод запаљеног дрвећа пред чудним знацима и више немам руке у простор прогнан и у време.
Петровић, Растко - АФРИКА
Оне показују само за тренутак своје зубе беле, своје очи црно–плава; све своје тело превијено и запето као лук са кога као да одлази стрела.
Цело село мора да је у лову или на раду; нигде никога. у колибици иза старичине, обешене налазим лук и тобоце пуне отровних стрела; у другој једној четири дрвена фетиша сасвим стара, прашњава, и најзад једну млађу жену
круг тако, као да је чврсто сливен и да је од затегнуте тетиве, прими, улегне се и одбацује младо тело на други свој лук. Ова у средини одлази одмах у занос, тако карактеристичан за црну расу.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ТУГА У КАМЕНУ 1 Ни реч, ни стих, ни звук тугу моју не каза; а дýге свеудиљ неке небо и земљу спаја и спаја лук. 2 И кренем, и родна коб све дубље ме корени. И крикнем, и у срце као нож рођени зарије се крик.
9 Ни реч, ни стих, ни звук тугу моју не каза. А дýге свеудиљ неке небо и земљу спаја и спаја лук. ХРАМ 1 Потоње, знам, расточиће земља ове кости, дубинама да запоје храм.
На вама је пао штит најхрабријих, Краљев штит светим уљем помазан. Твој лук, Јонатане, никад није промашио. Видим пала тела и крв рањеника. Твој мач, Сауле, увек је махао. Саул и Јонатан!
ИИ Ничег се не бој, у вечног ти уздање. Зашто ми, да бежим, зборе, Као што с неба тица бежи планини. Зли лук одапне свој И стреле пође му јек Тамом, јер погоди тај У срце невинога. Ничег се не бој, у вечног ти уздање.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА Садржај СКРАЋЕНИЦЕ 2 АЉМА 4 БАГРЕМ 4 БАДЕМ 4 БЕЛА ЛОЗА 5 (БЕЛИ) КРИН 5 БЕЛИ ЛУК 5 (БЕЛИ) СЛЕЗ 8 БИБЕР 9 БОГИША 9 БОГОРОДИЧИНА
ТРАВА 121 ХРАСТ 121 ЦВЕКЛА 122 ЦЕР 122 ЦИМЕТ 123 ЦРВЕНИ ПАТЛИЏАН 123 ЦРНИ ЛУК 124 ЧЕШЉИКА 125 ЧИЧАК 125 ЧКАЉ 126 ЧУБАР 126 ЧУВАРКУЋА 127 ШЕВАР 127 ШИМШИР 127 ШИПАК 128 ШЉИВА 128 ДОДАТАК
корена препоручује се у Луіћевој Љекагуші као средство против мокраћног песка и камена (ЗНЖОЈС, 14, 86). БЕЛИ ЛУК Кноблауцх (алліум ѕатівум). Бели лук, чешањ, чесно, чешњак (Шулек; Софрић, 149), сарамсак (БВ, 16, 1901, 280).
БЕЛИ ЛУК Кноблауцх (алліум ѕатівум). Бели лук, чешањ, чесно, чешњак (Шулек; Софрић, 149), сарамсак (БВ, 16, 1901, 280). У народној медицини и враџбинама има б. л.
, 6419; упор. и Мојо Медић, Бијели лук и нокат, Јавор, 1891, 189 ид.). Занимљиво је такође народно веровање да б. л.
Отуда је природна ствар да је нпр. нарочито лековит онај лук који је био уплетен у венац од ивањског цвећа, о Ивањдану (ЖСС, 133), или који је проникао кроз змијину главу
л., који после баци изван куће (ЖСС, 280). Болесник од грознице треба да пљуне на јаје и б. лук, и то се закопа испод дирека којим се подупире плот (»Овде закопавам Н. Н. грозницу — ту нека и остане!« СЕЗ, 14, 224.
Бели лук не треба требити ноктима, »јер од тога плаче« (Софрић, 150). Не вала га доносити резачима, да не би град тукао виноград
л. (ТРЂ, КНР, 36). Литература: Мојо Медић, Бијели лук и нокат, Јавор, 1891, 189 ид.; Тих. Р. Ђорђевић: Бели лук, Караџић, 4, 1903, 194 ид.
л. (ТРЂ, КНР, 36). Литература: Мојо Медић, Бијели лук и нокат, Јавор, 1891, 189 ид.; Тих. Р. Ђорђевић: Бели лук, Караџић, 4, 1903, 194 ид. (БЕЛИ) СЛЕЗ Еібіѕцх (алтхаеа оффіціналіѕ). (Бели) слез. С.
, затресе је и каже три пута: »Не тресем с тебе росицу, него с мене грозницу«. Онда метне бели лук међу в. ракље и каже: »Кад ова главица проклијала, онда и мене грозница ухватила«, па бежи кући без обзира (ЖСС, 280).
ц., плету од њега венце, и мећу их на куће, на зграде, у њиве, у лукове, на торове, итд. У венце уплићу и бели лук, који је после лековит.
Ћипико, Иво - Пауци
Изишао је преда њ начелник, газда Јово, иако је тада са попом Враном био као лук и очи, како је он слушао од људи на прелу.
Но луди у то не вјерују, чини им се да се лук са очима не може сложити, а зна се да од господе никада сељаку користи, па се боје сада, кад се сложише, да не буде и
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Она је клекла на једно колено, наместила стрелу на тетиву, затегла лук и одапела. Стрела је шишнула између Лаушевих ногу и отишла у таму шуме.
Видим како Доротеј диже главу и гледа према једној баџи на левој кули. Видим и шта гледа. Напети лук Дадарин. Жестоко натегнути лук с оштром стрелом што ће фиснути кроз ваздух тражећи у томе сивом камењару нешто живо,
Видим и шта гледа. Напети лук Дадарин. Жестоко натегнути лук с оштром стрелом што ће фиснути кроз ваздух тражећи у томе сивом камењару нешто живо, биће које се још миче.
Сировост, крвожедност, дивљаштво. Светина: Дадара је гађао свога супарника. Завист и пакост су натегнули његов лук. Љубомора. Жуч. Ја: Стрела је одапета на једног безазленог човека чија чиста душа не прихвата ни рат ни мржњу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Угао између њих сматрао је већ као потпуно познат, па је по површини куглиној повукао лук од Александрије до Сијене. Лака језа прелете му преко целога тела.
Лака језа прелете му преко целога тела. „И тај лук ми је познат, њега су измериле краљеве путовође и нашле да има дужину од 5000 стадијума.
„Немам шта да сумњам!“ рекао је одлучно, али му је глас треперио. „Када познајем онај угао и онај лук, онда знам и опсег Земље.
Ја сам у мислима већ сада онде. У топлим зрацима монументалног камина, на којем Одисеј запиње свој лук, смештене су две високе Волтерове фотеље.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Плот, око ње, сав се нахерио. Горе, засађено њено цвеће, паприке и црни лук. Све ће то да се стропошта у реку. Зовем свога баштована да тај плот подигне и утврди, а он вели: »Ао, бе, куда се је
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Одмор њихов ће бити мали један лук којим ће се они вратити на старо место. А какве су огромне лукове и отскоке гледали пред собом свршени матуранти!
Дакле се сад тачно знало, што рекао апотекар, где почињу Црнци, они што живе у уџерицама, пола године једу пресно: лук, парадајс, воће и лубенице, и са својим некалдрмисаним друмом се боре као Давид с Голијатом, то јест, савлађују га.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
експонте на глас гусларских песама, а служавка, перући рубље, држи такт у класичноме хексаметру или, сецкајући црни лук, изводи нежнија места из „Пирама и Тизбе“.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Над језером се огледну ловац из средњега века, На дну угледа непомичног стрелца да лук затеже; Трулу му кожу спирају таласи пристижућ из далека, Као мека длака ил' руно, алга по њему леже.
Над језером се огледну ловац из средњег века, На дну угледа непомичног стрелца да лук затеже; Трулу му кожу спирају таласи пристижућ' из далека, Као мека длака ил' руно, алга по њему леже; Са дна језера
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
»Нећу ни ја!« помисли Варалица. А и како би? Јецало је камење око њега, а Месец већ свијао лук. Осети Варалица како краћају ноге под њим, али назад се није могло.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И слушај! Редом запјеваше оне!... И гласи дршћу, тресу се, и звоне, Мили и сјајни ко лук младе дуге: ''Не тужи! С болом куда ћеш и гдје би?!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
БОГ СМРТИ Мач му је готов, из кна извучен, очиштен и с обе стране бритко изоштрен; лук је свој извадио из тула му. И тетиво је на њему натегнуо, те смртне стреле запео и готове стоје. Теке исто ха!
), него три стреле напреже у лук и тако застрели га. Ископаше онде јаму и бацише га у њу; закопаше и гомилу камења с проклетством натоварише сврх гроба
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
“ Ех, много данас мука па за дућан!... А питујеш ли: што си има у дућан?... Како онај Насрадин-’оџа што ујутру садеше лук, а увече га чупаше и меташе под душек: „Што је моје, збореше си, нек’ си је код мене!...“ Ете, тој и Мане работи!
„Ни лук јео, ни на лук мирисао”; а то ће поштованим читаоцима јасније бити тек у идућој, тринаестој глави. Страшне оне слике
„Ни лук јео, ни на лук мирисао”; а то ће поштованим читаоцима јасније бити тек у идућој, тринаестој глави. Страшне оне слике сна дубоко су