Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
је налик на вишњи Јерусалим; а други, сличан Јерусалиму доњем, саграђен на двема од тридесет шест река васељенских, лука је лађама које, пуне роба, стижу са севера; трећи је врх лука лађама царским; четврти врх је кула, са Дунавом у
саграђен на двема од тридесет шест река васељенских, лука је лађама које, пуне роба, стижу са севера; трећи је врх лука лађама царским; четврти врх је кула, са Дунавом у једној пушкарници; пети врх се види кад прођеш четврти, у њему
А више се могло пазарити јуче за оних 20 динара, него данас за 20 милијарди! Чиме си јуче купово венац лука, данас не да не можеш једну главицу, него не можеш ни једно једино чено!
пева, разбија и пржи јаја - млеко тек што је помужено, јаја су с легала донета право у тигањ радост сецкања лука, радост мирисања, радост удисања, звецкања, сипања зејтина, радост светлуцања, радост умакања залогаја хлеба у
СНЕГ НА МЕДВЕДНИКУ Боже, ала веје! Нека веје! Сир без црног лука сребрњака није сир, Нит је проја без пепела проја, Нит је слатка сланина без чена белог лука и без снега до
Сир без црног лука сребрњака није сир, Нит је проја без пепела проја, Нит је слатка сланина без чена белог лука и без снега до прозора!
2. У овом мраку, из овог сурдука, не види се даље од хлеба и лука! Из овог мрака глас нам не допире ни до праоца, ни до праунука! 3.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
године. — После тога дође мом оцу поп Лука, братучед кнеза Ранка, и жали се како Турци не само што су кнеза Ранка убили, него јоште ишту глобе 2500 гроша.
Он замоли моги оца, те му узајми те новце да се откупи да му кућу не ̓арају. Кад оде поп Лука Лазаревић, дозове мој отац мене да пишем писмо везиру.
(О томе казивао ми је доцније неки Лука Марковић из Орашца крагујевачког, да се он — Лука — баш у ту недељу женио, и Црни Ђорђе са сто друга дошао му на
(О томе казивао ми је доцније неки Лука Марковић из Орашца крагујевачког, да се он — Лука — баш у ту недељу женио, и Црни Ђорђе са сто друга дошао му на свадбу, ручао, пак после запалио хан у Орашцу.
Спужа Остоју и Ћурчију с њиним момцима, јербо је од шабачке нахије војске било мало и Јаков је њима командирао, а Лука је после комендантом постао.
И кад видимо да они одиста побегоше, фришко извучемо топић онај други (за који је Лука остао те дотерао, а онај први отерао је Карађорђе и Јаков на Пожаревац), и Турке све ђулетима у леђа, а они у трк
и једна џамија; а кад се Турци не смедоше у оне куће уставити, но сви побегоше и у Варош-капију уђоше, онда ја и поп Лука с војском уђемо у оне куће, а веће је био близу мрак.
Тамо је Лука Грбовић и Ћурчија, али један другога не слуша, а лако би Турке (тј. Мус-агу) разбили”. — (Овога смо Дамјана из Кутешице
На вечери сетим се ја да је сутра Св. апостол Лука: „Хај, хај, да сам ја сад у Србији, ја би̓ вечерас код мога пашанца Молера био и у здравље, ако хоћеш и окама, вина
Питате ме: кад је ваљевска војска код Шапца била, тко те Турке разби? — Ето ̓вако је било: Јаков и поп Лука и Живко Дабић, како чују да су Турци у Свилеуву дошли, крену се ̓итно и не застану Турке у Свилеуви, за њима пођу,
Ако ли се побијемо, врло је много Турака, нећемо џевап моћи дати”. Сад навали на мене Јаков и поп Лука: „Иди, иди са Стојаном, не би ли штогод фајде било.
) Ми смо заискали међу нас Сирчића, како сам горе казао; али, како ми новски капетан онда казује, поп Лука послао писмо капетану Али-Видајићу (који је онда за пашу ванзирао), да се он као њи̓ов спахија за њи̓ову нахију
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Јеси слушао нашег Станка? Ето он је ветрењак... Кад се, вели, побију, докопају грм за врх па га ишчупају као струк лука и туку се... Ја сам баш гледао кад се купао летос у реци — сав модар као чивит.
Ту Миона брзо повади из торбице што је спремљено. Простре торбицу, па разреди по њој: мало соли, лука, неколико печених кромпира, танку погачицу, заструг межганика, па и чутурицу, говорећи: — Е, гле ти Душанке!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И потегоше један на другог кубурлије, али слагаше. Они потегоше сабље и Кулин скрши Лукину сабљу до балчака... Кад се Лука виде на невољи, он скочи с коња и побеже у честу.
— Па шта је било с Луком? — упита поп Милоје. — Зар погибе? — Ко?... Војвода Лука?... Не гине тај лако! — рече Станко. — Још ће он многом Турчину запржити чорбу!
— рече одушевљено поп Милоје. — Ја после нисам ту био — настави Станко — али чуо сам, пронео се глас, да је војвода Лука погинуо... Видео сам Чупића како се заплака... Кажу да су и војводи Ђорђу сузе удариле!... И већ ожалише га. Кад јест!.
— Па да видиш, и нас је било доста... Дошао Ђорђе, па Лука, па Стојан, па Јаков... Ала их се натукосмо, до миле воље!... Ја мислим да им скоро неће пасти на ум да Дрину прелазе!.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Све војске мрака кад отплове Спрам месечевог немог лука, Овде ће болно још да зове Закаслу звезду гласић ћука. ШУМА Сва сунцем шума испуњена, Мирише зрак од новог меда,
звезда — Кад небројне очи отворите, када Пружите спрам сунца безброј својих рука, Све шуме без конца и мора без лука Ваш светли долазак поздравиће тада.
ИИИ Ти си лука где се савију сва једра, Пут куд бесповратно пређе нога наша, И седам влашића једног јутра ведра, Последња молитва
ПЕСМА О ЖЕНИ Њено је срце пуно официра као кула у Дамаску, и трговаца као пијаца у Багдаду, и лажних артиста као лука у Дамаску.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
онога испред себе, да је овај јадник полетео у неку барицу, и забо се у њу главачке, и стајао усађен као струк лука.
Гледа по башти. Не види никога; само дрвеће и цвеће, и високу зелену метлу и бикове од црна лука како се издужили у висину.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Потерана, после тога, она крену мирно до половине моста, а ту, на самом врху лука, наједанпут застаде и одмах клекну предњим ногама које се оклизнуше.
Африка
Ово одједном препуно нагих тела, једва осветљених, у фантастичним покретима. Микеланђело или Лука Сињорели! Изводе младу. Она је омања, пуна, али стасита и симпатична девојка.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Гарсулија је само погледао презриво. Гарсули се начини као да никад није лука ни јео, ни мирисао, али је Енгелсхофен знао ниско порекло тог дворјанина, као и то да Гарсули има умешане прсте у све
Нашао се у облацима мириса од лоја, зноја, лука, коже, и барута. За тренутак му се учинило као да се та гомила, над њим, склапа.
Нити је Ђурђе знао мученика Харитина, нити Павле. Постмајстер је, међутим, знао ко је био евангелист Лука. Тако је, све троје, записало исти дан.
За коју се причало да ју је сликао, својеручно, сам апостол Лука. Царица је радо путовала по Росији (коју је звала: Росија, дорога), али није имала у програму Кијев, те јесени.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
СПАСОЈЕ: Па за кривоклетство. АНТА: Ама, како ти то мени: робија? И то одмераваш као килу шљива или лука. Робија, таман посла! СПАСОЈЕ: И губитак грађанске части.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Кад сам дошао до Шареног сокака, православна црква је избијала једанаест и четврт, али је морало бити више, јер Лука Црквењак никада није навијао сат како треба.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Какав дућан! Зар од паука син баш мора паук бити? Мани се тога! Дошао сам да те питам имаш ли доста лука на продају; рад би’ купити. — Имам, ако хоћеш на киле! — Ал’ арпаџика за сејање? — И арпаџика. Колико хоћеш?
Једаред, опет, толико је посејао лука, и толико му родило, да се једва у подрум могао сместити, па неће да га продаје; чека преко зиме.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Мада су знали да их понегде чека свега нека смежурана баба, венац лука, улар, или каква сребрна копча на каишу, били су раздрагано пошли у ноћ, да краду.
Ковчег са њеним телом изложише у једном трему, окреченом бело, са чијих је греда висило безброј венаца, главица лука и кукуруза.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
„магијских тестова“: „Уочи Ђурђева дне девојка, желећи дознати хоће ли се, те године, удати, пререже два пера од црна лука подједнако, и намени које ће јој казати ту тајну растом својим.
Да би девојка из Скопске Црне Горе сазнала за којег ће се „бећара“ удати, она, уочи Ђурђевдана, узме три чешња белог лука, па два од њих назове којим драго познатим именима, а трећи назове „незнани“.
’“ У истој књизи (из Срема) стоји и овај пример: „Уочи Ђурђева дне узме девојка главицу белог лука, забоде ск(р)оз чиоду и говори да не пробада лукац веће срце онога кога воли.
⁴⁹ Лука Грђић Бјелокосић пише да се у Херцеговини верује да „ако се дјете роди у бјелој кошуљици, добро је“. Ову кошуљицу треба
Повојничари доносе киту цвећа завезану црвеним концем, погачу и главицу црног лука. За дете се доноси: капица, платно за кошуљицу и чарапице. Кум обавезно доноси капицу и платно.
Затим узме вунени црвен конац, наниже на њега неколико ољуштених ченова белог лука, једну старинску сребрну пару, љуштуру белог пужа и неколико праменова беле вуне.
¹⁴³ Најпознатије средство одбране од вештица јесте бели лук. „Вјештице не једу бијелога лука, и зато се многи о Бијелим Божитњим покладама намажу бијелим луком по прсима, по табанима и испод пазуха“, па им оне
У ђевђелијској кази, а и у другим местима, породиљи се саветује да једе црног лука па ће имати пуно млека.¹⁴ Млеко се магијски осигурава и помоћу басми и других вербалних формула.
Онда га одбијају јер, веле, да треба и оно да пости“, пише Лука Грђиђ Бјелокосић.²⁰ У Гружи се дете доји годину дана, а ако је болесно, доји се и дуже.
Милићевић, Лука Грђић Бјелокосић итд.³⁵ Научно проучавање прикупљених игара (углавном анализа и класификација) са етнолошког становишта
⁷³ Грбић, С. М., исто, с. 102. ¹ Шневајс, Е., „Обичаји по рођењу и крштењу у Пљевској Долини“, Развитак, 3, Бања Лука 1938, с. 105. ² Фрејзер, Џ. Џ., Златна грана, том 1, БИГЗ, Београд 1977, с. 300. ³ Милошевић, М.
372. ³³ Тешић, М., „Дете у народним веровањима“, Развитак, 12, Бања Лука 1937, с. 376. ³⁴ Кордунаш, М., „Народно васпитање из Горње Крајине“, Нови васпитач, 5, 1892, с. 147. ³⁵ Караџић, В.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Неће га се ослободити све до смрти. Старци ћуте и шарају штаповима по прашини. Уместо њих, говори њихов предводник, Лука, спечен старчић гуштерског лика. – Шта ћу сад без кола? — пита несрећни возач. – А шта ми радимо читавог живота?
– Али, како ћу до мора? – Јесте ли ви људи икад били на мору? – Ми нисмо, а ти? – Ја јесам — каже Лука — 1919, у морнарици. – Па, каква је ово окука? – Окука ко окука! Пребрзо си возио, брате...
– Ништа. – Хвала богу, читави смо, изгледа... – А то вам је и најважније у животу — каже Лука. да је човек жив и здрав! За ауто, мање-више... – Где је овде хотел? – Нема хотела! – Како, нема хотела?
Кондуктерски приправник Лука Ристин се ни најмање не зачуди кад га одредише да ради преко новогодишње ноћи. Знао је добро да га свако опирање или
тужбу ако их те ноћи опет одреде на посао, набрајајући све године у којима их је запала та незахвална дужност. Лука Ристин заправо и није знао шта би учинио са новогодишњом ноћи.
« приметивши како задовољство обли строго лице диспечара. Кондуктерски приправник на пробном раду Лука Ристин имао је девојку до које му је било веома стало, готово исто толико као и до транзистора »Сонy«.
наравно, није знао за тајанствену путницу јер је непрестано био окренут леђима, а кад би случајно наишао ревизор, Лука би кришом додао девојци карту из блока, јер није било никаквог смисла да она плаћа вожњу са својим момком.
« вриснула би обично каква хистерична жена и то би био знак за почетак обрачуна. Са свога издигнутог места Лука Ристин је посматрао тај узаврели лонац на точковима чудећи се непрестано због чега се ови људи гризу када су присиљени
Сем неког пијанца који је куњао на седишту за ратне војне инвалиде, у њему остадоше само Лука Ристин и шофер. Улице опустеше, а свечана тишина спусти се попут празничког столњака на линију једанаест.
Преко црне хаљине обрубљене љупком белом чипком огрнула је зимски капут. Лука осети да је заиста воли, испуни га понос кад спази све погледе што су јој добацивали путници.
Али она није имала новаца. — Онда личну карту . . . Ни личне карте! — Ја ћу платити за њу... — промуца Лука, вадећи новац из кондуктерске торбе. Стакла ревизорових наочара опасно севнуше: — Зар друштвеним новцем? — просикта.
»Могла бих ја...« —Није вам добро? — упита је жена иследнички. —Ма, не! — осмехну се кроз сузе. — То је од лука. Показала је на салату у којој је, срећом, било крупно насеченог лука.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
1802. закалуђери се, и место крштеног имена Лука добије калуђерско име Лукијан. Непрестано у придворној служби код митрополита и у богословији, где предаје словенски
1892. Отаџбина је престала излазити. 1878. кренут је у Дубровнику Словінац, коме је уредник био Лука Зоре. Лист је излазио до 1884.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
цвећа, Како дође а он га доити, Па цветиће око себе ити, Амо до три, тамо четир струка, У један час окити се лука, Замириса цела околина, Боже мили, што ћу од милина! Де цвет пао, ту се и примио, Ко је тако чудо још видио?
XXИX Дан четврти ето бежи, Кад ал' поред неки лука Његов зека мртав лежи, А на њему колан пукâ. Ма никакве на њем' ране, Па око њег' слуге траже, Иду, гледе на све
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Пуф, никакве вајде, осумњичени је страховито баздио на цријемушу, неку врсту дивљег лука. Није, дакле, пијан. Интендант, најзад, и сам избаци посљедњи адут: — Жао ми било, друже политички.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Приставити два литра ладне воде, ставити везу зелени, парадајз, једну бабуру, главицу црног лука, мало соли и бибера. Два жуманцета и лонче кисела млека. А одабрати лепе комаде телетине!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Од те собе пружао се дрвен, сув доксат, кревет, по коме је свагда било гомилице купуса, црна лука. У угловима тавана висиле су ките, торбице, увезано у крпама семење од поврћа.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда он помисли да пође тражити очи свога доброг господара. Остави овце па узме торбу и метне у њу хљепца, соли и лука, и свиралу, па пође по трагу како је чуо од веселога газде свога, а никоме не казује шта ће и куда ће.
Кад лук почне да расте, дошао би ђаво па гледао како су лијепа и добра пера у лука, а не гледаше шта је у земљи. Кад лук у највећој снази буде, онда свети Сава позове ђавола, те дођоше.
— Е, — рече сад свети Сава ђаволу — пола је моје а пола твоје, па бирај сам које волиш. Видећи ђаво силна пера у лука превари се и узме оно што је на земљи, а свети Сава узме оно што је у земљи.
А кад га господар од лука запита: „А што ти је то у торби?“ из које су вирила пера од покраденог лука, он видећи да се нема куда одговори: — То
А кад га господар од лука запита: „А што ти је то у торби?“ из које су вирила пера од покраденог лука, он видећи да се нема куда одговори: — То зло и јест што је у торби!
Кашиковић, Сарајево; искоришћена годишта: 1887, 1889, 1890, 1891, 1892, 1899, 1901, 1909, 1912 и 1913. 15. Лука Грђић-Бјелокосић: Стотина шаљивих прича из српског народног живота у Херцег-Босни, Мостар 1902. 16. Светозар Мл.
Караџић у свом цетињском издању народних пословица, 1836, тумачећи такву изреку. 108. ТРИ ТЕПАВЕ: Забележио Лука Грђић и објавио у Босанској вили за 1889, стр. 12.
113. ДОБРА ХВАЛА: Забележио и објавио у својој збирци народних приповедака Лука Грђић-Бјелокосић, 1902. 114. ДВИЈЕ ЉЕНШТИНЕ: Забележио Вук Врчевић.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: Дакле да куваш. СОФИЈА: Мора се кувати, кад је толика кућа. МАКСИМ: Нема лука и леба. СОФИЈА: Ћути, ћути, бога ти; тако те по вароши и зову: „леб и лук“. МАКСИМ: Шта марим ја за свет?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Мислим, моду у којој ће се осећати све оне бурегџинице, мирис лука из пљескавице од петнаест комада, боја разливене нафте по реци Сави, крцкање печених кокица, линија џоњања на некој
(Суле се побожно крсти пред запањеним скупом.) шта је радио покојни Лука Ћеловић? Јео празан пасуљ без меса за господина! — и пио кафу без шећера, јер је била јефтинија доле у „Бристолу“.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Извуци се, кртице: пламти лампа лептиром, бијел-лука чешњеви љускају се с вјèнчића. - Мала соба, бувара. У бувари бỳвчићи. Зукте муве златњаче.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Патуљак Ловац у руху црном, уклања замке пред хитром срном, од птица скреће стријелу са лука, наводи ловце на сивог вука, мота и ломи зечији траг да збуни кера, весели враг.
Не ударај на магаре!“ Непознати замаука И сави се попут лука. „Ја сам мачак Цицибан, јурих мише сваки дан; пред приликом мојом
—На далек пут вам одлазим, каже, испод небеског лука, где вечно Псето, пољем без краја, јури вечитог Вука! Од тога дана путује време, бескрајни теку сати, а Жуће
МАЈКА Већ морнар Месец пучином једри, накрај му ноћи лука. На меку косу дечака снена спушта се топла рука. Смешка се дете, живот је бајка. Чува га, пази вољена мајка.
На самој капији града, испод каменог лука, козица, добра Белка, продаје старог вука. Магарац Њако Њакић купцима нуди лава. „Пошто га дајеш, куме?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Ово неко као да ранжира кадрил — вели поручник Лука. — Биће теби кадрил, ако се на путу почукамо — добацује у шали потпоручник Војин.
— Окрете се потпоручнику Војину: — А то је било онда када сам га ја упутио. — Јест, јест, баш тада — упаде поручник Лука — кад су њих тројица стајали на осматрачници и гађали једнога коња, а нису видели колону да им се приближава...
— А, не знате ви како је он чврст, иако је онако мали — брани капетан Веља свога водника. — А Лука је висок, али сав млитав... — И дукат је мали, али вреди — смеје се Војин.
— Јест, бато, али да те лупим петодинарком, ти би се претурио. А-ха!... Кипислцауф! — добацује Лука, употребљавајући ову узречицу као сигурну потврду.
— Јакако, бато. Неће ваљда да води рачуна још о теби, кога сваки патак може да кљуне у „рикверц“ — вели победоносно Лука. Четвртога дана зачусмо неку галаму на станици и војници потрчаше.
— Шта мислиш ти, „Кипислцауф“, на ово? — запита неко из мрака поручника Луку. — Ја мислим — вели Лука озбиљно — да замолимо попа Момчила за једно молепствије, да Бог подари свакоме од нас по три живота.
А тек како ли ће бити, кад наступи „премијера“. — Он значајно климну главом и пућну једним крајем усана. Лука упаде: — Велики малер нам је направио Танаско Рајић... — Вала, заиста, због неке традиције сви ћемо изгинути.
— Баш ми је мило што ти једва чекаш сутрашњи дан, да испрсиш твој јуначки „рикверц“, кипислцауф — одврати му поручник Лука. Кад изврши детаљно осматрање, аероплан одлети. Онда долети нови, који кружи над неком другом батеријом...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Да ли да пошљемо на станицу за месо ? запитала би га она јутром. — Како хоћеш, али готово ... имамо млада сира, лука, јаја, шта ћеш више. Нек остане која крајцара за брата.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
тинта Налбантин - поткивач коња нишати се - нихати се, њихати се, љуљати се Облучје - предњи део седла у облику лука, ункаш обојак (обојци) комад тканине којим се увијају ноге, стопала, а служи уместо чарапе; комад дебље тканине који
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
без жица, храмљемо на здраве ноге, уместо трудног трбуха носимо јастук, над мртвим мајкама проливамо сузе помоћу лука! ЈЕЛИСАВЕТА: Нама су тантузи наполеондори! ВАСИЛИЈЕ: Живимо у нацртаним кућама! ФИЛИП: Па шта?
СИМКА: Лети икако, зими никако! Лети скуваш крушку, испечеш паприку... Умочиш у сланик главицу лука... Али кад дође она црна зима... одеш на пијацу, а по тезгама снег! СОФИЈА: Свето је лето!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И, тако, без звука, смех ће мој падати, са небесног лука. И, тако, без врења, за мном ће живот у трешње да се мења. Дрхтим, још, витак, од река, и небеса.
Био је добар познавалац свих јадранских лука и причао је особито лепо о хрватским крајевима и фамилијама. Било је уживање слушати га.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Бар да ми одвоји репић с којом кашиком истопљеног лука и пилава... А они други што ?... Њих не морам слушати... Нарочито вребам прилику кад поп Тома замакне у кафану, па
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Острву даје важност велика природна лука Хорта, добро заклоњена од свих океанских ветрова, довољно пространа и дубока да може примити и највеће прекоокеанске
На двема бочним странама налазе се по два укрштена гвоздена лука. Решеткасте гвоздене мреже се разапињу с тога да би се лакше секао или из кавеза пропуштао муљ који алат захвата при
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Готово никад ништа. Само што пије кафу и увек везује чело марамом, стежући јако на слепоочњачама колуте црна лука, посуте кафом.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
одавде Пуни стрепње и страха и мука Ретко кад се мисао дотакла: Да си излаз из животног пакла, И утеха, и велика лука Вечног Мира, Истине и Правде. ТЕЗА Раскошна дворана... Свет, музика, свеће...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Сједајте љуђи! Камо ви женске? Јоке, остави причање сад, намјести овим људима да посиједају! Петре овдје ти! Лука, Марко, ти Чевљанине сједи, сједајте. Што ћу вам ја, кућа мала, а вас много. Може вам бити!
У то и људи сви у гомили, дођоше из преграде. Мали је Милун ишао пред њима носећи луч. „Дај, Спасоје и ти Лука, растакните, па да се сјече!“ рече сердар.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
А кад га господар од лука запита: „А што ти је то у торби?“ из које су вирила пера од покраденог лука, он, видећи да се нема куда, одговори: „То
А кад га господар од лука запита: „А што ти је то у торби?“ из које су вирила пера од покраденог лука, он, видећи да се нема куда, одговори: „То зло и јест што је у торби“.
набрашни, огрне се у бијели ленцуо мртвачки, завеже главу бијелом крпом, стави између усница неколико зрна огуљена лука бијелога (чесна) као да су му зубови.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
28 Тестере. 29. Гусле. 30. Сврака. 31. Ватра. 32. Кандило. 33. Овце и јагањци. 34. Главица бијелога лука. 35. Кокош, кад снесе јаје. 36. Грмљава. 37. Лубеница. 38. Саонице. 39. Узда. 40. Перо. 41.
закоље, и од коже коњске да окроје опуту, па притврдивши један крај од ње за стријелу, да пусте одоздо стријелу из лука да се добро за чардак прихвати, како би се уз њу пети могли.
не шћедне, онда најмлађи закоље свога, од коже његове окроји опуту, један крај од ње веже за стријелу, пак је пусти из лука у чардак. Кад дође да се пењу уз опуту, опет најстарији и средњи не шћедну се пети, него се попне најмлађи.
Кад лук почне да расте, дошао би ђаво па гледао како су лијепа и добра перја у лука, а не гледаше шта је у земљи. Кад лук у највећој снази буде, онда свети Сава позове ђавола, те дођоше.
Е рече сад свети Сава ђаволу: „Пола је моје а пола твоје, па бирај сам које волиш.“ Видећи ђаво силна пера у лука превари се и узме оно што је на земљи, а свети Сава узме оно што је у земљи.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Па после ручка изађеш прèткућу, о зиду венци лука белог и црног, венци сувих месечарки, венци риба, с прага ти почиње цео Банат, и Бачка, дува ветар, оће да
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Било ми је тада девет или десет година. По смрти матере моје, два брата моја, старији Илија и млађи Лука, и ја, вратили смо се к нашем стрицу Грујици који нас је као родитељ примио.
колеса — кола колико крат — колико пута колми — колико колонел — пуковник комбост — врста јела од купуса и белог лука комодан — комотан, угодан комодати се — угодно се осећати комплиментирање - удварање конат — рачун конац — крај,
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Тамо се окупиле слуге, сваки омрчен помало, а Букар сав црн, као Арапин; око врата му објесили вијенац лука, а за пас му тиснули ватраљ. — Нема ту говора о поткивању! — вели Наћвар.
Е, ово је за приповист! Сви се чуђаху. Домало се врати Букар. Са коња је цурио зној, а коњик не изгуби онај вијенац лука око врата ни ватраљ иза паса! — А витеже! — вичу му другови. — Је ли ја? Је ли? Ја кâ вељу...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
На уском кревету нађе му главу и повуче га за косу. И овај се може преселити у мој кревет! И његов деда, Лука, био је слуга. Газду му, Василија, убили Турци. Четрдесет прве вечери Лука се пресели у његову постељу.
И његов деда, Лука, био је слуга. Газду му, Василија, убили Турци. Четрдесет прве вечери Лука се пресели у његову постељу. Ђорђе је добро знао причу која још траје у Прерову у разговорима најстаријих.
Од вечерас ћеш код мене да спа— ваш.“ Исте године родила је Аћима. А Лука је умро с перчином. Ђорђе јаче трже прегршт слугине косе. Мијат се с јауком пробуди. — Зашто спаваш?
А Мој отац био је воденичар и слуга. Листић на коловозу. Лука Дошљак...“ „Аћиме, веруј само себи, и то кад си сам. Синови треба да те се плаше и помало да те мрзе док не остариш.
Нема врата у Србији која се пред неким његовим с добродошлицом неће отворити. А мој отац? Лука Дошљак, воденичар... Симка уђе с наручјем дрва.
У овој крчевини смирио се негде и мој деда. Лука Дошљак. У Београду, на гробљу, и ја ћу бити дошљак. На средини гробља стаде, као уморен тискањем кроз мртве комшије и
и зверка, а ја сам ни у шта утраћио живот, шапутао је и уривао песнице у пшеницу, гласно удишући њен мирис и мирис лука. Напипао је кесу, прстима гњечио дукате, а они су бежали и певушаво цичали.
Сигурно се спрема да ми смрси конце... Као моја баба. Мијата ће довући у кревет. Голошијана. Гуслара. Јарџију. И Лука је био воденичар. Милунка је наговара да га отрују. Потплатиће хајдука да га из заседе убије. Удесиће с Николом.
Те к кад Лука врати чамац и викне „одоше да дођу“, жене смеју да приђу обали. Поседају и ћуте. Река иде и односи: некад звезде, а
Поседају и ћуте. Река иде и односи: некад звезде, а некад облаке. У зору, једна по једна устане и одлази у село. Лука не излази из воденице док и последња не утоне у густу шуму топола.
Плакао је од зиме. Да није плакао, не би га ни нашла жена која му је дала име Лука. Тог дана био је Свети Лука, а доцније, кад је стигао стоку да чува и оре, Преровци су његовом имену додали — Дошљак.
Плакао је од зиме. Да није плакао, не би га ни нашла жена која му је дала име Лука. Тог дана био је Свети Лука, а доцније, кад је стигао стоку да чува и оре, Преровци су његовом имену додали — Дошљак.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Преко читавог неба, сва блистава, као шарени лук, путовала је мала река. Један крај лука дотицао је врх планине, други је нежно зарањао у море, али она сама није припадала ни планини ни мору.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Србин имао свога Турчина: у разговору са Турцима, преговарачи су предлагали једнога; у разговору са Србима, војвода Лука Лазаревић, другога. Иако је то било питање без веће важности, узбуне се и Срби и Турци а преговори пропадну.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Уз пратњу силних и чудесних звука Ореол сјајни Он полаже виш'њих... И свуд из неба, с врхова, и лука, Звони и звони: „Осана во вишњих!“ ...
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
О, како му пламени погледи сијеваху с ужасном љутошћу! Пушти стр'јелу сјајну и крилату из својега алмазнога лука на Сатану, грдна отпадника, на његове мрске легионе; и крилата полеће стријела у огњеној великој колони.
Звек његова алмазнога лука, силну хуку њезина полета немам чему нигђе уподобит до његовој премогућој сили. И крилата погоди стријела на
Свемогући побједитељ сјајни тек стријелу громоносну баци из силнога и звечнога лука на Сатану, неба отпадника, и порази невјерне полкове - у тренућ се муње упрегнуте у свештену творца колесницу
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Поред тога обичног лука начини и такав који је имао своје држаље и кундак, а личио на средњевековне пушке за бацање стрела; назвали су га
Онде нађох ово: На заповест Алмамума премерена је у равници Синеар, северно од Еуфрата, дужина меридијанског лука од два степена, па је нађено да један степен меридијана има 562/3 арапских миља, чиме је премерен и цео опсег
Донео је са собом писмо фра Луке Пачуола, опатовог пријатеља из детињства. У томе писму мољаше фра Лука свог старог пријатеља да својски дочека и добро угости младога Пољака, Николу Коперника, врло ученога и упућеног и у
Тим језиком разговарали су опат и његов гост. „Е баш ми је мило“, понављаше опат, „што те мој друг Лука упути право мени. Добро ми дошао, млади докторе, осећај се овде као код своје куће!
„Основан године 1119, универзитет у Болоњи је најстарији од свих универзитета на свету“. „И наш добри Лука доспе онамо!“ „И поста нова звезда на небу те школе!“ „Кажу да је одличан математичар.
Зато се одбор одлучио за Земљин квадрант“. „А није ли се зазирало од тога што ће се премеравање лука Земљиног квадранта извршити у Француској?“ „Напротив: то се и желело.
“ „Напротив: то се и желело. Такво премеравање лука меридијановог, већ само по себи значајан научни посао, захтевало је неколико година беспрекидног рада.
Мерење меридијановог лука имало се извршити на дужини између Денкерка и Барселоне, а тим геодетским и астрономским пословима имали су руководити
„О свима њима даћу Вам тачне извештаје. Да почнем са првом тројицом. Они су извршили премеравање лука меридијановог.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
грчи, криви, кад страшно запиње, отвара и затвара велика жвалава уста као да зева, испушта с муком, задахом белога лука и с пљувачком која прска, неколико речи, па се опет загрцне.
Натовари пуне канте паприка, купуса, лука или сена, и крене ноћу клисуром кроз Јелицу. Ноћ тиха. По белом, од месечеве светлости и прашине, путу, вочићи одмичу
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
По некој мојој фантастичној френологији, центар за озбиљност лежи одмах негдје иза обрвног лука. Интензивнији напор тог центра подстиче рад мишића који покрећу обрве.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Остале крстоноше понеше шта је ко имао: неко икону, неко свећицу, неко класје жита или струкове бела лука... Поред крстоноша јаше на коњу попа, а уз њега корачају с једне стране Обрад, с друге онај што носи кадионицу.
Тако се отимала од немаштине и глади, а дао Бог — сеоској души не треба много: комад проје и главица лука задовољава потпуно њене потребе и навике. Ђурица је лети, кад је хтео радити, добро зарађивао.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
закоље, и од коже коњске да окроје опуту, па притврдивши један крај од ње за стријелу, да пусте одоздо стријелу из лука да се добро за чардак прихвати, како би се уз њу пети могли.
не шћедне; онда најмлађи закоље свога, од коже његове окроји опуту, један крај од ње веже за стријелу, пак је пусти из лука у чардак. Кад дође да се пење уз опуту, опет најстарији и средњи не шћедну се пети, него се попне најмлађи.
Ово и учине. Кад лук почне да расте, дошао би ђаво па гледао како су лијепа и добра пера у лука, а не гледаше шта је у земљи. Кад лук у највећој снази буде, онда свети Сава позове ђавола, те дођоше.
— Е, — рече сад свети Сава ђаволу — пола је моје а пола твоје, па бирај сам које волиш. Видећи ђаво силна пера у лука, превари се и узме оно што је на земљи, а свети Сава узме оно што је у земљи.
на орање, рећи ће жени: — Спреми нам за ручак добру бравећу чорбу с купусом и кромпиром; на бравину метни црљена лука; скувај питу од тикве и пошаљи нам добра шенична крува и оку ракије.
— Како не би, по богу брате? — веле орачи. — А би ли на бравину црљена лука? — пита хоџа. — Ама, никад боље, — рећи ће један орач — браветина туста, а лук љут: што лук изгризе, бравина замаже.
хануми и реци јој нека нам спреми за ручак бравећу чорбу са купусом и кромпиром, — на бравину нека нареже црљена лука, па нека скува питу од тикве, ама нека не заборави добра шенична крува и оку ракије.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Али мој одговор је био да је колеџ Хамилтона, Џеја и Ливингстона била лука којој сам пловио још у Њујорку, и да је Бичерова црква у Брукјшну била сидро које ће ме тамо држати, а да је Бичер део
сам вероватно имао у виду када сам говорио својим пријатељима у Аделфи академији да је “Колумбија колеџ града Њујорка” лука према којој пловим, а да су Бичерова црква и Бруклин саставни делови тог Колеџа.
Телеграф и телефон, динамо и мотор, светло електричног лука и усијаног влакна, изгубиле су своје дражи још док сам био студент у Кембриџу.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
густ, тежак , и њој управо „тада све изиђе”, па је „чисто очи заболе од тога” и „брзо, заносећи се, лепи колуте црна лука на слепоочњаче и чело, целу главу стеже јако, свом снагом, учкурима и то унакрст, да би јој мозак испао”.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Дође и крчаг ракије са малом закуском од сира и лука. Поп на брзину искапи неколико чаша, али никако да савлада своје прве утиске и своје разочарање.
Краков, Станислав - КРИЛА
Због година мање употребљив ва строј, боље би послужио за канцелариску службу. Водник поручник Лука Росић из Ариља. Карактера затвореног. Интелигенције слабе. Непоуздан. У служби му је потребан надзор.
У шатору се чуло пљускање воде. То је посилни поливао команданта. Крај свога жутог сандучета поручник Лука је пробао појас за спасавање, који је при искрцавању, сигурно за успомену, неопажено заједно са две сребрне кашике
Подигнуто крило паде, светлост утече плашљиво у шатор, и понова се чуше карте. Поручник Лука иде дуж низа шатора, који су исто тако будни и осветљени, и по којима играју погрбљене сенке.
Преко свега се расула месечина, на којој се црне прилике стражара, и друга уз трње причучнула бића. Поручник Лука корача задовољан. Један кратки прст му је у спљоштеном носу, а друга рука пипа згужване банкноте у џепу.
Петровић, Растко - АФРИКА
Ово одједном препуно нагих тела, једва осветљених, у фантастичним покретима. Микеланђело или Лука Сињорели! Изводе младу. Она је омања, пуна, али стасита и симпатична девојка.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Сада не види добро на једно око, а од потреса прсла му и једна бубна опна. Дира га једнога дана Лука: — Ти ћеш овде да нас „малеришеш“. Као да привлачиш гранате, сунце ти детиње. Знам... наћи ће нас одмах.
Сетили смо се да је данас недеља. — Па данас је Ускрс! — плесну се Лука рукама. Али зачудо, како је пријатан тај звук звона. Умиривао је просто нерве.
Па ипак, обичаје треба одржавати. Потпуковник Петар нареди да се изнесу бисквити из његовог сандука. Лука је дао вермут, Војин је приложио каву, ја шећер.
Из дуга времена присећали смо се где смо провели три ранија Ускрса. Увек на пољу, у рупчагама, или у земуницама. Лука је стајао поред дурбина и немарно, више по навици, сагао се да погледа на двоглед. Уозбиљио се наједном.
Она духовна спона, названа војничким језиком дисциплина, растеже се и осипа као конац. — Ово је расуло! — завапи Лука. Телефони су зврјали.
Трећега дана устао је мало опорављен. Уместо каве, колико да се одржи навика, пио је кондензовано млеко. Смеје се Лука: — Ова наша команда, господине потпуковниче, подсећа на болницу.
Ама, господине потпуковниче, тога човека ни глава да заболи! Потпуковник Петар се насмеја. Лука погледа Војина испод ока. — Наравно... Немам змиче у срцу, не ловим „зајци“, на свако пиле „викам“ добро јутро.
Војин таман заусти да нешто каже, кад наиђе телефониста и позва потпуковника Петра на телефон. Када он оде, Лука се обрати Војину: — А ти тако... Поредиш мене са магаретом.
— Добро, добро, смеј се, свеца ти детињег. Вратићу ти ја то, па ћеш да ме памтиш - вели јетко Лука. Учинило ми се да се потпуковник Петар нешто љути, те сам их опоменуо да се притаје. —...
Обично је то чинио кад је љут. Нас тројица гледали смо га оштро, јер се радило о нашој глави. Лука прекиде ћутање. — Сила бога не моли... Да идемо. Командант нас погледа.
— Ова двојица су болесни. Ићи ћу ја — рече Лука. — Ја се сада осећам потпуно способан — додаје Војин. Са своје стране напоменуо сам да је присуство Лукино овде
Војин не види и не чује добро. Предложио сам команданту да упути мене. Она двојица су се опирала, нарочито Лука. Али командант прекиде наш разговор и изјави, кад већ мора да се иде, онда да идем ја.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ПО МОДИ 118 ХУДА СРПКИЊА 120 ПОСЛАНИЦА ДРАГУ ТЕОДОРОВИЋУ ТРШЋАНИНУ 122 О ЉУБОВИ ПЈЕСНЕ НИГДА ОСТАРИТИ НЕЋЕ 127 ЛУКА МИЛОВАНОВ 129 НА КЊИЖИЦУ ЗА НОВОЉЕТНИ ДАР 130 МИЛОВАН ВИДАКОВИЋ 132 НАДГРОБНИ СТИХОВИ 133 У МЕСТУ ПРИЈАТНОМ, ТИХОЈ
Пак ево што серце моје свегда љупко креће: О љубови пјесне нигда остарити неће. Павле Соларић ЛУКА МИЛОВАНОВ НА КЊИЖИЦУ ЗА НОВОЉЕТНИ ДАР Дјечици младој Играт се радој Рад сам да знадем Какву да дадем Лутчицу.
Ха! Знам сад, што ћу: Писати хоћу Дјеци малену Л'јепу, шарену Књижицу. 1810. Лука Милованов МИЛОВАН ВИДАКОВИЋ НАДГРОБНИ СТИХОВИ Пожих љета многа В сјем ујединенији Упражљајас всегда Во свјатом
О. М., а који почиње овако: Цјелија жизни и чист злаго слуха Не ишчет Мауров копји, ни же лука Ни тулов, Фусче, иже наполњених стрјел отрављених...
превео ју је, по своме обичају, до нечитљивости верно: Живећ без мане и чист од порока, Не треба копља маурски’ ни лука, Стрелама нити теретна с отровним, Фуску мој, тула...
) Песму је у своме Опиту... сличноречности) Беч 1833, навео и Лука Милованов, и то двапут (стр. 41, 49), као „прекрасан приклад” да „јесу врло угодни” „сличноредци” (тј.
у савременој српској књижевности, и каквом оценом његова талента завршава Вук свој Предговор горњој књизи: „Но Лука се...
— — — Но поред свију поменути (а и други сваки, које би ко нашао) погрешака може се слободно казати, да је Лука био прави естетически мајстор начинити стихове; и са самом овом, овако после смрти његове издатом књижицом, заслужује
Глас истине 1884, 131б, 132а). И Љуб. П. Ненадовић запазио је Луку Милованова: „Лука Милованов” — писао је он Светиславу Вуловићу — „показао је песнички таленат, али после неколико лепих песама умукнуо
Сабране ро Славољубу Славончевићу, Загреб, св. ИИИ, 1852, 47—8, где је Славончевић (у ствари, Лука Илић), у четири књижице (од 1847—52), штампао множину калфинских песама, како их он добро назива, за разлику од
њих још 11 других које Вуловић не спомиње; то су: Захарија Орфелин, Јован Рајић, Јован Авакумовић, Доситеј Обрадовић, Лука Милованов, Еустахија Арсић, Михаило Витковић, Јевтимије Јовановић, Владислав Стојадиновић Чикош, Сава Мркаљ, Спиридон
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
кô на горску вилу, па повади' сабљу из корица и подвикну грлом јуначкијем: „Ан банга баталијун гитара јорда Бања Лука, Кадина Вода, Бронзани Мајдан сема пирден! Баталијун! Баталиј-у-н!
! Оклен си? Како се зовеш? Давид: Ја се зовем, славни суде, Давид Штрбац, село Мелина, котар Бања Лука, окружље Бања Лука, а земља, мислим, главати господине, да ће бити Босна. Кућна ми је лумера 47.
! Оклен си? Како се зовеш? Давид: Ја се зовем, славни суде, Давид Штрбац, село Мелина, котар Бања Лука, окружље Бања Лука, а земља, мислим, главати господине, да ће бити Босна. Кућна ми је лумера 47.
Село му се зове Мелина, котар Бања Лука, окружље Бања Лука, а земља, мислим, главати господине, да ће и њему бити Босна.
Село му се зове Мелина, котар Бања Лука, окружље Бања Лука, а земља, мислим, главати господине, да ће и њему бити Босна.
Давид: Ја се буде звала, 'ајд кад 'оћеш тако. Бог те убио, Давид Штрбац, село Мелина, котар Бања Лука, окружље Бања Лука, земља Босна, кућна ми је лумера 47. Тако ме славни суд пише и тако ми позовке шаље.
Давид: Ја се буде звала, 'ајд кад 'оћеш тако. Бог те убио, Давид Штрбац, село Мелина, котар Бања Лука, окружље Бања Лука, земља Босна, кућна ми је лумера 47. Тако ме славни суд пише и тако ми позовке шаље.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
л. може помоћи против метиља (»за два дана и двије ноћи не једе се ништа, па онда једи сарамсака — бијелога лука — што можеш више«, БВ, 16, 1901, 280); зна се, међутим, да метиљ код стоке наш народ, иначе, сматра неизлечивим
Вук, Посл., 974: »Да не једе бијелога лука, био би врач«, са објашњењем. »Који не једе б. л., сматра се за вештицу«, СЕЗ, 32, 41).
и бела лука (БВ, 7, 1892, 399). Кићење босиљком у врло много случајева има апотропајски циљ. На Нову годину жене мећу б.
Болесник од грознице испече главицу бела лука, и рано ујутру оде каквој в., затресе је и каже три пута: »Не тресем с тебе росицу, него с мене грозницу«.
СЕЗ, 7, 46, јавља заједно с белим луком). Поред породиље веша се црвена п., главица бела лука и прстен, »да се дете сачува од урока, и да му не прилазе вештице и други зли дуси« (Караџић, 4, 118).
т. (или иванове траве) девојке гатају о удаји. Од ње на Ивањдан пре сунца свака сплете венац (са »главицом лука чешњака«) и потом га баци на кров своје куће: »ако се он на крову задржи, онда се она неће удати те године, а ако
пасуља — као његова »вечера« (ГЕМ, 22—23, 1960, 151, Петрово село); пре вечере свако од укућана поједе мало белог лука и пасуља (ГЕМ, 27, 1974, 409, у Јадру и другде); »за вечеру домаћин први захвати мало пасуља, па обнесе кашику око
да благотворно утиче на плодност и обиље (на то указује и веровање да ће породиља имати млека ако »једе доста црна лука и пасуља«, СЕЗ, 19, 100, Хомоље).
супстрат — која нам може осигурати вечити живот — то је једна на први поглед тако обична ствар какво је семе од белога лука. Али то семе нико никада није видео нити за њега чуо. За њега знају само виле.
За њега знају само виле. Као што су грчки богови јели амброзију, тако наше виле једу семе од белога лука, и живе докле им се живот не досади; а кад им досади, оне то семе одбаце, и тако без бола умру« (Чајкановић, Мит и
Ћипико, Иво - Пауци
Доли је отац... А ча ћеш за обид? — Ну младић ни не чу, сиђе низа стубе и преко дворишта униђе у дућан. Отац, шјор Лука, разговараше с тежацима што дођоше по своје наднице, или за каквим другим послом.
—Дошао сам, — рече, — да ми исплатите оно наднице. —Колико их је? —Ви најбоље знате. Шјор Лука дохвати из ладице стару, отрцану књигу и преврташе листове. — Дакле: Анте Чоле — три наднице.
— зачуди се Марко. — Знаш и сам да је кишило. Од онога није било користи. — Дакле, три дана! — закључи шјор Лука, па извади пехар крцат новаца и зброји сваку надницу по шездесет и пет новчића.
— И стаде опет да преврће по књизи. — Ево ти! Јуре поздрави и оде. Тако су редом долазили и други тежаци, а шјор Лука једнако се препираше с њима, ну у задњу растајаху се у миру.
—Колико сте му дали? — рече нагло. —У све дванаест фиорини, — одговори мирно шјор Лука. —А оно друго? —Код мене вам је још осам фиорини... —Увијек ушћинете чагод!...
Нека их код мене; сарчићете их лако! — Бар ми дајте још два фиорина, потриба ми је! Шјор Лука маши се у пехар и уручи јој новац. Жена поздрави и оде.
Напокон се шјор Лука диже и пође по дућану, па, уставивши се на прагу, угледа Иву. — 'Ајдемо! — рече замишљено. При вечери намргодио се
— 'Ајдемо! — рече замишљено. При вечери намргодио се шјор Лука. Љутио се на неке тежаке што нијесу хтјели шкропити виноград, јер им не бијаше дао потребити модри камен.
— Раде и онако доста! — рече к'о за се Иво, сјећајућ се уморне дружине. — Дакако! — плане шјор Лука. — Колико си само досада изија за сву годину хране, залегло би цијелом селу. Хм, па да би зашто! Е, долијало је...
— окоси се на њ Марко. — Шта? — прогунђа Загорац, застриже очима и мучке изиђе. Још мало времена прође, и шјор Лука затвори дућан. Породица, сва на окупу, изиђе у кућу.
Ух, кад помислим на фамилију! — Пуно! — зачуди се Иво. — Липо кажи како је било! — опази отац Ивов, шјор Лука. — Отишли смо у недиљу по подне да на вриме дођемо. Сутрадан шетамо и застајкујемо пред судом.
— Ча, дакле ћу поћ' шест мисеци унутра за оно... — Липи закон! Истукли му сина, а њега у затвор, опази стари шјор Лука. Анте Рајић чека да му Иво што утјешљива рече; сваки му крет прати очима.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ја сам наставио са преписивањем јеванђеља тамо где га је Димитрије прекинуо: Лука, Исус пред Пилатом. „Тада се сви дигоше и одведоше га к Пилату, те га почеше оптуживати: 'Установили смо да овај буни
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
зову га људи, Тако далеко од Нила, колико за дан преплови Пространа лађа, кад за њом зуји и дува ветар; Има и згодна лука, из које потискују пловци Широких бокова лађе, кад свеже зграбе воде.
За ручак се седало око један. Све што је за њ било потребно, давало је наше имање: башта сво зеље, од простачког лука па до господског карфиола и шпаргла, воћњак, најлепше воће, кокошарник сву перад, кравара све млечне производе, а
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
ПЕРИОД У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ ЗА ДЕЦУ 2 ПЕСМЕ 9 ЗАХАРИЈЕ ОРФЕЛИН, МЕЛОДИЈА К ПРОЛЕЋУ 10 ЛУКА МИЛОВАНОВ, НА КЊИЖИЦУ ЗА НОВОЉЕТНИ ДАР 15 НИКАНОР ГРУЈИЋ, МАЈСКА ПЕСМА 16 ЈОВАН СУБОТИЋ, МАТИ ПЕВА ЖАРКУ 17 ЈОВАН
НА КЊИЖИЦУ ЗА НОВОЉЕТНИ ДАР ЛУКА МИЛОВАНОВ Дјечици младој играт се радој рад сам да знадем какву да дадем лутчицу.
у Бечу. Умро је у сиромаштву у Новом Саду. Лука Милованов Георгијевић (1784–1829), рођен је у Осату код Сребренице у Босни, а у раном детињству породица му се
Рођен Лука Миловановић Георгијевић 1787. Аврам Мразовић: Поучелни магазин за децу к просвешћенију разуме и направлјенију сердца
Рођен Бранко Радичевић 1825. Рођен Јован Сундечић Рођен Ђорђе Рајковић 1826. Рођен Љубомир Ненадовић 1829. Умро Лука Милованов Георгијевић 1833. Рођен Јован Јовановић Змај Вук Ст.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Рајнхарт, од госпа Ноле прозвани Лука. Шлајферова жена лежи далеко, у Немачкој. А уз дрвену католичку капелицу легао је на последњи одмор живахни „господин
Викнути га човек не може... Не знам ја за имена у њиховом календару, али кад за мене ради има да се зове Лука, иначе ми не треба... Чудно име, а чудан и Шваба, Шваба који не уме да заради! Да се људски окући.
Боже опрости, радују се као керићи који дочепају комад меса и једу га у свом буџаку. А Лука нема буџака, ето то вам је.
Оно што за те крајцаре купи, наравно ситнице којекакве, даље продаје... Не ваља то... А мали Лука, верујте да ми баш није мило да то за Швапче кажем, али морам истину говорити: на том је детету Божји благослов.
— планем вам ја, господине претседниче. — То нећу дати ја! Не трпим попове, ни ваше ни наше! Неће Лука у попове, не дам, и крај...
Успео је да добије дозволу за полагање два разреда у једној години. У кући је важило да Лука, млађи, хоће да стигне Србу, старијег, и буде с њим у истом разреду.
Не дам да га Шваба осрамоти и да и мене осрамоти, разумете ли!... Погледајте их кад заједно иду. Лука, као да га костима храним: није порастао ни појачао од дванаесте године. Блед, ситан, мекће кад говори. Млад, а старац!
Камен мораш да једеш, ако ћеш човек да будеш. Да нисам ја камен јела, био би Лука данас шлајфер; као и отац му, а не абитуриент, како ли се то зове. — Госпођо Лазарић, не мислите ви тако како говорите.
— Е, јесте, имаш право, Лука; увек ти имаш право, ђаволски створе! Видим да си за посету код мене обук'о и свечано одело. Добро, добро, извини...
— Е, кад су Јулица и Паула удешавале твој костим, онда ја више не смем да се мешам... А сад седи, Лука, сине, и кажи ми шта би учио, и куда би желео да идеш. Срба ће у Грац, и учиће за доктора.
Дакле Лука-Лукице, кажи шта имаш и госпа Нола помилова младића по коси, очигледно да га охрабри да буде искрен и слободан.
— Слушај, Лука, ми сад говоримо као људи. Лепо је што си скроман и захвалан; али твој бивши директор ми је казао да си ти младић
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
рецимо, пиљарев син не би знао лекцију а донео му је данас, јуче или тих дана, двадесет главица купуса и три венца лука, онда би га овако саветовао: — Видиш, синко, ти имаш честита и ваљана оца, па би требало на њега да се угледаш.
Перу Вукића два пара гусака, пет пари пилића и 140 јаја; Миленка Пурића 100 главица купуса, седамнаест венаца црнога лука и десет пари телећих ногу за пиктије; Јанка Поповића 294 пари кобасица, четири шунке, четири шваргле, две сланине и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Сви смо се прилепили за земљу. Једино је остао потпуковник Петар и гризао доњу усну. — Ах, страшно! — проговори Лука, па се обрати потпуковнику Петру: — Ја мислим, није препоручљиво да се правите Краљевић Марко.
— у војсци су нас научили којекаквим тричаријама, нико нам не показа како се прави завој — љути се Лука. — Г-р-р-у... г-р-р-ру — пролама се ваздух и јед но тешко храстово стабло се пови, готово да нас поклопи.
— Раскопчајте му блузу! Пипамо га, загледамо, али нигде крви. — Ево на чакширама крв, свлачите га — повика Лука. Положисмо га на земљу, али на њему не нађосмо ране... Лежао је он као мртав, готово без свести.
Од муке се насмејасмо. — То ти је оно: „Болан здравог носи!“ — покушава да се нашали поручник Лука. — Е, није баш тако.
После пола часа појави се доктор, водећи коња за узду, а Лука је јахао позади њега, као да га спроводи Смеје се и Краљ и тапше лекара по рамену. — Докторе... много си плашљив...
Кажу, погинуо од митраљеза са аероплана. — Овај се народ не може кренути милом, већ само силом! — чујем где Лука говори иза мојих леђа. Пред једним мостићем застадосмо...
А запрегнута кола у бескрајном низу стоје на путу. — Људи, бре, што лежите, зашто не крећете? — пита Лука доста благо. Један га само погледа, не хте ни да му одговори. Други промрмља: — Па јес, кад бих могао да прескачем!
Други промрмља: — Па јес, кад бих могао да прескачем! — и окрете леђа. Лука зовну ордонанса и нареди да му донесе једну мотку. Онда сиђе на пут, да сачека док челни стигну на излаз.
Мало затим релеји јавише да су челни на излазу. Лука дохвати мотку и викну: — Коморџије, крећи! Онда приђе оној ватри па поче без милости да их туче.
пренеражено, неки притрчаше колима, а други, буновни, не схватајући шта се дешава, покушавали су да беже уз падину. Лука викну: — Ордонанс, пуцај! Коморџије стадоше као укопане. Окретоше се и журно стрчаше код својих кола.
кола зашкрипаше, бичеви фијукнуше... Али коњи из једних кола ни да крену. — Испрежи, брже испрежи! — наређује Лука. — Претурај кола у реку! Пешаци поскидаше пушке, па упреше леђима. Кола се накренуше.
При светлости лампе видесмо да је потпуковник. — Ко сте ви, господине? — запита Лука, већ надражен. — Ја сам командант колоне... — У име команданта дивизије наређујем вам да одмах кренете колону!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
МАРИЈАН И СРЕБРЕНКА На самој обали мора живео је рибар Лука с унуком Маријаном. Таласи су им готово до постеље долазили. Шта да се о ветру каже?
Зором, када се месец и сунце размењују, одлазио је старац Лука на пучину да дигне у сутон бачене мреже. Ој, како су се златиле рибе кроз танка окца мреже!
Откуда песма о Маријану и Сребренки? Када је рибар Лука пронашао свог унука као што након буре проналази избачене шкољке и ракове — дечак није имао храбрости ни да погледа у
Грозница га је тресла, сав изломљен био је чамац, а мреже безнадно уништене. Али, мудар је био рибар Лука: не показа да жали чамац, не рече унуку тешку реч. Узе га у наручје и унесе у колибу, шапћући: — Не жалости се, сине!
Временом се рибар Лука, обогатио и саградио велику кућу чији се кров црвенео издалека. Али, и старац и дечак продужили су да спавају у колиби
Пред налетима ветра и таласа она им се чинила безбеднијом... А онда, изненада, опази старац Лука да му се унук пред зору искрада, прикри се и пође за њим.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
У издртом сукну, под мурвом крај пута, Прекрстио ноге на рапавој плочи, И ту ломи комад хљеба отврднута И главицу лука уза њ слатко смочи.
1918. ЗОРА Голубови први лете преко лука. Не знам шта је, срце с њима би ми хтело! Као да ме давних дана јутро срело, Кад сам трчô мајци раширених рука И
И свуд из неба, с врхова и лука, Звони и звони: ''...Осана во вишњих!''... Сја сунце, златно кô класје кад доздре; Бик риче испод јела
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Расрди се вила Равијојла, пак одскочи у Мироч планину, запе лука и две беле стреле: једна уд'ри у грло Милоша, друга уд'ри у срце јуначко. Рече Милош: „Јао моја мајко!
86 Лука (Лазаревић) рођен је у Свилеуви (у шабачком округу). Пре устанка био је свештеник, а у устанку војвода, заповедник коњи
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
свих светаца које је читао у неком старом календару, начетом од мишева, па почиње да ређа: — Свети Петре, и свети Лука, и свете Часне Вериге, и света Петко, и света субото, и света Богородице Тројеручице, и света Стоногице, носите овога
Стриц је нашао перо дивљег лука. Пјесник тек што га омириса, већ се намршти. — Пхи, од овога би само добио вољу да се свађам.
Николица је дијелио своју порцију с кујом. Жуја једино није хтјела да једе лука, само би омирисала свој дио и оставила. — Боји се да не поквари њух — тумачио је Стриц.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Поћи ће право из лукова, стреле и муње одзгор — луче с треском, ка од врло округла лука облачна на намеру долетат ће на зле људе.
Онде, на ступцу имаше прилика спраљена на образ светога мученика Теодора. Пак згледа га неки Арапин, Турчин; из лука са стрелом стрели к њему, те га згоди баш у раме! И таки пљусну крв тећи из рамена образа Теодорова.
(Лука) ЦАРЕВО ПИСМО Добру мајстору не разбира се какав му је живот, него то питају каква му је мајсторија, је ли добра и леп