Употреба речи лукава у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

су, нека их придодам овде: Что либо дјејем, зло или благо; Многоцјено ли или зјело драго, Всја дјела наша, добра и лукава, Всјем будут јавна, не молчит бо слава.| 32 Лисица лакома Лисица упази у колиби чобанској сир, млеко и месо.

Птицоловац притрчи, закоље га, пак с њим у торбу. Онда они други косови реку му: „Хе, лукава и зла главо, кад је твој град таки, несрећни ће бити они грађани који у њемдођу живити.

и чисто од свакога лукавства срце и блага душа јоште у овом животу почињу пречувствовати сладост царства небеснога, а лукава и зла срца јошт се овде почињу мучити.

Лисица је лукава, али јој се многе коже продају. „Σαυτώ κακά τεύχει αλλώ κακά τεύχων. Κακή δε βουλή βουλεύσαντ: Себи зло кује ко га

человекољубива и благородна срца, лепа је, красна и општеполезна добродјетељ; а кад излази из худа, притворна, лукава и лажљива срца, онда је и сама згадљива и непотребна.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Да је била Радојка, она би опазила како се око набраних ђединих очију показа некака детињско-лукава самопоузданост. — Како те бог учи! — рече Арсен. — А... ти... њу... онако... је ли она теби баш мрска?

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Мајка и ћерка се само згледаше на тај глас. — Видиш, молим те, а ништа ми не јавља лукава паорска бештија — вели гђа Перса љутито. — Гледај ти, молим те, ди ће медвед најбољу крушку да изеде!...

Црњански, Милош - Сеобе 2

На свету има, каже, само две врсте људи. Једна је мудра и лукава и проживи лепо, а друга је глупа и лаковерна и остаје стражњица.

Теодосије - ЖИТИЈА

великим рече: „Ево, Господе, видиш невољу моју: из оног места у које ме приведе твоја доброта, из њега ме ова змија лукава гневом и шиштањем изгони.

Виде ли славу Бога нашега? Гле, молбу твоју Бог преко мене испуни, и покварена и лукава змија више никада неће доћи. Пази на себе и јачај у Господу, јер ћеш многе нападе морати да поднесеш од бесова који ти

ћy увредитељима својим одговорити реч, јер се уздах у речи твоје“, и тако гласно бесима рече: „Није ми непозната ваша лукава подвала, којом лукаво хвалећи ме наваљујте, и да узнесете ум мој хоћете гордошћу, којом ви отпадосте.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

На површини мутљага пловили су угинули Тисини цветови. Напуних кесу, јер су одлични мамци. Чак им и лукава штука наседа, али тог преподнева нисам имао среће са рибама.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

У пословицама и народној књижевности уопште, жена је представљена као зла, пакосна, вероломна, глупа и лукава. Пословице које сажето исказују извесне добро утврђене норме патријархалне културе веома неповољно и тамним бојама

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

дочекало једанаест издања, ћирилицом и латиницом. Аграрне и друге невоље босанског сељака, лукава, притуњена, али несаломљива и бунтовна, све је то нашло силна израза у овој изврсној сатири.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

ЗЕЦ И ЛИСИЦА Једне дуге и оштре зиме огладне све звијери, па и лукава тета лија. И, једном ноћу, кад је камење пуцало од студени, нађе сиромашка зечића гдје скакуће пртином да се загрије,

Ловац потури пушку и струку те одапе гвожђа и поче наново запињати; а лукава лисица утече. Опет се састаше лисица и јазавац. Рећи ће лисица смијући се: — Добро ти вјештину показасмо, мој јазо!

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СОФИЈА: Е, доста, доста, немој бар пред страним човеком. МАКСИМ: Је ли, лукава лисицо, све тражиш трагове да забашуриш. СОФИЈА: Доста већ један пут, стиди се од кума.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

) Замислите, у фоајеу тог позоришта читава је таваница у ствари једно велико огледало. Лукава ствар! Да сте само видели све оне уважене тинтаре како вас обасјавају одозго из огледала, крепали бисте од смеха,

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

ВИДРАН ВИДРИЋ Ветар је свуноћ причао с врбом, пустињом неба месец пловио, а Видран Видрић, лукава зверка, свуноћ у реци рибу ловио. Страдала многа штука и мрена, младица једна, четири клена.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

15. МИЛОСТИВА СНАХА И НЕМИЛОСТИВА СВЕКРВА. Била снаха и свекрва. Свекрва бијаше лукава и немилостива на сироте, а снаха добра као добар дан у години: кад би дошла каква сирота пред кућу, свекрва би је

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

објашњава овако говорећи: „Сваки који чини тајно, не излази на светлост, да се не разобличе од светлости дела лукава“, (Јн.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Ми би[смо] се ужаснули кад би[смо] добро могли и хотели расудити колико су хиљада година неке велике лаже за истину и лукава лицемерја и преласне прит|ворности за праву светињу држате биле!

за веће увереније, од мене о свему известити се Ја видим да му смеј не иде од срца и да у њему имаде нешто усиљена и лукава; но са свим тим, познавајући моју невиност и не видећи ништа чеса би се плашити могао, дам себи дрзновеније и, и сам

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Није хтео ту бригу, долазила је, сама, да га узнемири, увек лукава. Тако је и тада, пред излогом, док је задубљен у кадифу, смишљао како да од трговца који га је повео на пут искамчи

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Била је, не само врло хитра већ и особито лукава кад је могла да умакне својим многобројним непријатељима. „Ви се, господине царски саветниче, вероватно чудите свим

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

То је наивност свјесна себе. И увијек бар трунчицу лукава. Ту је стално присутна притајена свијест да та наивност може бити управљена на остваривање естетских вреднота.

Само, тај човјек-амеба у особи писца прокрочио је за корачић даље: постао је лукава, малициозна амеба. Амеба која се сјетила да је, захваљујући том својству, способна да постане кабаретска тачка.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Ловац потури пушку и струку, те одапе гвожђа и поче наново запињати; а лукава лисица утече. Опет се састаше лисица и јазавац. Рећи ће лисица смијући се: — Дабру ти вјештину показасмо, мој јазо!

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Приповедач је зове теткицом, уз придевске именице матора и лукава. Понекад је именује и као кост и кожа, што већ доста јасно упућује на мртво тело у земљи.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Госпожа Дафина, опет, има удвојен лик: према Вуку непосредна, страсна и немоћна, она је насупрот томе према Аранђелу лукава, суздржана и власна.

На другој страни Аранђелов слуга Ананије једна је подмукла, лукава тврдица попут газде. Чак и своју најмлађу ћерку потајно, и из интереса, нуди прво једном, па онда другом Исаковичу.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Сунце је грешка Плаћена виђеним ужасима слепим. Ноћ уместо ока лукава ватра нуди, Ал стоје кужни у истрошеном ваздуху И следе видљивост различито људи, Биљке и звезде подмићене у слуху.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

ЈЕЛИСАВЕТА: Вујо? КАП. ЂУРАШКО: Јест он. — Па на лукава њина питања, Из лудости ли или подлости, Исказа много што би требало Пред пакостима људским башити.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Ту травку познаје змија, која је ,лукава мимо све звери пољске̓. Ако једну змију убију, лако се може десити да њена другарица донесе травку живота и оживи је.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Па да би показ'о да гласа имаде, Гакну гласно, али комад меса паде. Лукава лисица, та то је и хтела, Месо је шчепала, па одмах изела.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Сазнао сам још: да је магарац стрпљив, јагње питомо, коњ племенит, тигар крвожедан, лисица лукава, пас веран, зец плашљив, твор подао, мајмун смешан и да човек има све те особине сабране у себи, те се стога и сматра

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

стара; И њој су са усхићењем говорили о пржењу на кајмаку, Не би ли се преварила да им зготови Али је старица та тако лукава; Она не би ни свраку Приправила тек онако Олако, Олако.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

пореде се многе личности: жура Вукашин и јуначина Момчило у Женидби краља Вукашина, честити и безазлени Гојко и његова лукава браћа у Зидању Скадра, слуга Лазар и господа Југовићи у Женидби кнеза Лазара, Урош који ћутећи чека правду и три брата

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Завиривао је у живицу, чачкао по околном жбуњу и звјерао за птицама као какав проскитани сеоски мачак, лукава бескућна мачорчина, која само цуња и гледа што ће здипити на земљи, испод земље и на дрвећу.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности