Употреба речи лукаву у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

И колико више ови виче и псује, наричући је лукаву вероломницу толико му се она више смије, говорећи: „Мој јарче, да ти имаш толико мозга колико браде, ти не би нипошто

Овде се говори за оне који за своју корист, за лукаву, што зову, политику, из злобе и лукавства, с намјеренијем и са знањем, дају нам таке науке|и совјете како ћеду нас

Теодосије - ЖИТИЈА

архистратиг сила господњи, и гле, пошто си молио у помоћ анђела од Бога, сада сам ја од њега послан и дођох да прогнам лукаву змију, која ти пакост чини. Сада ћеш видети славу Бога нашега!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

ту се ваља здраво на ум узети; ибо велика хитрост, кад се на лукавство преобрати, велико је зло; али злу, пакосну и лукаву при Јеротеју није било станка ни пристаништа.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

страну и још више набра своје збрчкане крајеве око уста, а ситне јој зеленкасте очи плануше за часак, исказујући неку лукаву препреденост.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности