Матавуљ, Симо - УСКОК
Ето, не даде је за добра човјека из Чева! А ето сад... баш да вам кажем свима... иште је Марко Лукин Ивановић Побор. — Лукин син? — запита кнез не љутећи се. Тада се и удовица ослободи, те одговори: — Јест, тајко!
А ето сад... баш да вам кажем свима... иште је Марко Лукин Ивановић Побор. — Лукин син? — запита кнез не љутећи се. Тада се и удовица ослободи, те одговори: — Јест, тајко!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „А који је то зли рукодавалац, који се огријеши о сиротама и о удовици?“ „Исти из нашега браства, неки Иво Лукин. Но је и он невоља и нејелица, Господару, нема нигђе ништа, право ваља рећи!“ „А колико је дуга?
“ запита сердар. „Богме, тајо, добар чојак Ивановић из Приморја!“ умијеша се Милица. „Је ли то Лукин син?“ запита сердар пажљиво. „Он богме“, прихвати Јока нагло. „Послао је јучер једнога рођака...“ Сердар се замисли.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
вешто, и тако чистим српским језиком, да би то и години 1880-ој на дику служило”; па даље, хвалећи непрестано језик Лукин: „Овако певати године 1810, кад наши неродни песама није било штампани, показује заиста необичан дар поезије” (а овде