Употреба речи лукино у књижевним делима


Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Једна, уосталом и основна разлика између Јовановог јеванђеља и претходна три, синоптичка (Матејево, Марково и Лукино), у овој је прилици за нас углавном и важна, па ћемо се једино на њој и задржати.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Ја се сада осећам потпуно способан — додаје Војин. Са своје стране напоменуо сам да је присуство Лукино овде неопходно, јер је он најбоље упознат са распоредом артиљерије. Војин не види и не чује добро.

Доста нам је свега. Сада се љутимо на ситне мане. У последње време почело је Војина да нервира хркање Лукино. Лука се на мене наљутио што сам му мало засекао каиш за бријање. Дохватио га је љутито, савио и бацио далеко у шипраг.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Е, добро је, за данас доста бола, прође... Дед сада да видим још једаред Лукино писмо: „Мој научни рад одлучио је моју судбину. Ја ћу остати у Немачкој, примити поданство.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Другога пића и није било. Тада постанемо говорљиви. Лукино лице се тада обично опусти, његове очи заводене, језик му одебља, он се враћа поводећи се у шатор, и зове свога

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности