Употреба речи лукину у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Сукоби се с Луком... И потегоше један на другог кубурлије, али слагаше. Они потегоше сабље и Кулин скрши Лукину сабљу до балчака... Кад се Лука виде на невољи, он скочи с коња и побеже у честу.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Био је задовољан што је једва једном пронашао слабу страну Лукину. — Добро, добро, смеј се, свеца ти детињег. Вратићу ти ја то, па ћеш да ме памтиш - вели јетко Лука.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

А с малим Луком, да видите, ђаволски жупник само на мом језику разговара. Зауставих једаред матер Лукину, нарочито, и запитах је шта она мисли са дететом које је, ето, одличан ђак.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности