Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Положила би затим руку на раме старој слијепој Лукрици, која је сједила на шкрињи у углу кухиње. — Како је, моја Лукрице? — Добро. Ево сам узела да размрсим ово нешто вуне. — Нека, нека, Лукрице!
— Како је, моја Лукрице? — Добро. Ево сам узела да размрсим ово нешто вуне. — Нека, нека, Лукрице! Онда би завирила к мени, који сам размазивао акварелом по листу папира заставе и једрењаке, с вршком језика међу