Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
У потопу свети Петар светом Павлу не да руку, по Јерусалиму свети Марко уходи светог Луку, а о Јуди и да не говорим!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
и њему све кажем за Муста-пашиног сина бимбашу, и опширно му јавим, него да он час пре поведе војску у Бабину Луку Грмићима, и кажем му да ће га онде мој један човек чекати.
Дође нам од Шапца Остоја Спуж, Андрија Витомировић из Дреновца, по с неколико момака. Попа Луку вратимо на скелу, да и онај други топ дочека из Варадина, што је новосадски владика дао а Пуљевић оправљао, и да га,
Чујем један сат од мене гди пушке пуцају, али све даље. Саћем на воду Уб, нађем Јакова и Луку, а они се вратили из терања, јербо су уморни, од Шапца ̓итајући и ону се ноћ тукући.
је и ко други од шабачке нахије у име његово написати Видајићу и кметове потписали; јербо на моје после питање попа Луку, каже ми да није он писао. Сад спрема се Сирчић, а спрема се Али-паша Видајић.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
РУКА По мраморним степеницама које силазе у море, окружена народом, лепа жена Победиоца чека повратак у луку његове галије са пурпурним једрима. Поред њених ногу обучених у злато леже два сува дугачка хрта са жутим очима.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Једном у сумраку угледа он новога пољака Луку; ухватио нечије свиње па гони у Обор. — Куда ћеш то, Луко? — Благослови, оче! — У обор! — А чије су?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ма ко био официр, каже, има детета главу. Не зна Чрну Гору! Цар росијски, Петар, позвао је кнеза Луку, пре четрдесет година, у помоћ, против Турака. Зна се ко их је врбовао. Не треба њима другог врбовника.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Била је таква пасја жега да је и муве мрзело да лете. Драга Падавичарка спавала је на црквеном улазу. Видех Луку Црквењака како је гура дршком од метле, али она није хтела да се дигне. Онај матори смрад затварао је апотеку.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
деси и мени уочи саме Нове године, љета ратног хиљаду деветсто четрдесет четврте, приликом партизанског напада на Бања Луку.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
244 ЗАШТО ЂАВО ОПАНКЕ ДЕРЕ 245 ЗАБУНИО СЕ КАО ЦИГАНИН У ЛУКУ 246 БОНИК И БОЛЕСТ 247 УТОПИО СЕ ПОП ШТО НИЈЕ РУКУ ДАО 248 КУДРОВ И КУСОВ 249 ЂАВОЛУ СВИЈЕЋУ ПАЛИО 250 ВАРКА ПРЕД
Онда му ђаво рече: — Све сам ја оно подерао, док сам тебе ту виђео. ЗАБУНИО СЕ КАО ЦИГАНИН У ЛУКУ Нашли Циганина ђе краде лук, па га запитали што то чини?
“ 78. ЗАБУНИО СЕ КАО ЦИГАНИН У ЛУКУ: Забележио Вук Ст. Караџић у свом цетињском издању народних пословица, 1836, тумачећи такву узречицу.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Па ви сад видите! Јесте ли милионери? Нисте. Чули сте свакако за покојног Луку Ћеловића, који остави онолике зграде отачеству и Београдском универзитету, нека му је лака земља!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
кроз крзно облака и на брду ми се причини осветљен двор или на крају падине море те викнем неку жену, а мислим на луку.
Она ми приказује јутро иако није прошло ни вече улази земља као јато лађа у луку без гнева народ једе само лаку храну и пије ракију хладну из бунара на врхунцу светског доба настаје равнотежа
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
ко хоће? Сви хоће. Одабрао је командир четворицу и онда им наредио да узму секире, па да заобиђу у широком луку и, када буду према живој огради, да притрче и сасеку шибље.
Од љутине размахнух корбачем. Викао је нешто командант, али ја нисам слушао, већ објахах у широком луку, па се залетех.
— Ја мислим да је то због тебе. Чува те Врховна команда за семе — дира Војин поручника Луку. — Јакако, бато. Неће ваљда да води рачуна још о теби, кога сваки патак може да кљуне у „рикверц“ — вели победоносно
милиони, да нас стару, униште. — Шта мислиш ти, „Кипислцауф“, на ово? — запита неко из мрака поручника Луку. — Ја мислим — вели Лука озбиљно — да замолимо попа Момчила за једно молепствије, да Бог подари свакоме од нас по три
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Неки су се бродови спасли у луку Ријеке и на њима је било и србијанских војника и официра. Патриоте на Ријеци окупљали су се, у то време, у кући
Побеснео сам и мал’ га нисам, ножем, ударио. Стигли смо, у свађи, пред луку на Вису. Међутим, бура је тада већ била тако јака, таласи толики, да нисмо успели, до поноћи, да у луку уђемо.
Међутим, бура је тада већ била тако јака, таласи толики, да нисмо успели, до поноћи, да у луку уђемо. Са стена, на обали, одјекивао је глас оних који су нам довикивали: „Броде, држ’ десно!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
А за њим, око девет сати, Сунце је почело да се злати. Пролеће је тајну поруку Послало у град по Младом Луку: За два-три дана, две-три ноћи И оно ће нам, сигурно, доћи.
” Пођи, онако, у Монако! Полети, на чаршаву, за Варшаву! Појаши на коњу за Гаскоњу! Штап у руку па у Бања Луку! Седи у воз и терај скроз! Прошишај, у авиону, васиону! Тахити ил Хаити тајновити: Није важно где ћеш заноћити!
Према Ливерпулу, Бару или Одеси Са надом да ће га добар ветар Миљу по миљу, метар по метар У великом и светлом луку Срећно довести у родну луку!
Одеси Са надом да ће га добар ветар Миљу по миљу, метар по метар У великом и светлом луку Срећно довести у родну луку!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Ту се дигла варош Хорта са 6500 становника, врло лепо уређена, са изванредним изгледом на луку увек пуну теретних бродова и бродића, као и на оближње брдовито острво Пико.
Такав рибарски брод, кад се враћа у своју луку са уловљеном рибом, изгледа врло живописно, са по неколико стотина тако обешених туњева.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Хоће ли се икад вратити у луку Завичаја давно напуштеног, куда Туробна се јесен распростире свуда, А кишне капи о прозоре туку У досадноме,
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Најбројније су загонетке: о детету, о очима, о прстима, о хлебу, о јајету, о луку, о ораху, о игли, о чунку за ткање, о ситу, о сврдлу, о пушци, о звону, о лађи, о диму, о путу, о снегу, о сунцу и др.
Шта си навалио: зар хоћеш ти сам све да поједеш?“ Забунио се као Циганин у луку. — Ваља да кад су га, као што се приповиједа, нашли ђе краде лук, пак га запитали што то чини, а он одговорио да не
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
соби, онај страх је затиснуо прозоре, крцкале су греде, нешто је тупо лупило у прозор и одбило се, мислио је на Луку Дошљака што је имао да скапа у врбаку поред Мораве; онда је оно опет тупо лупило у прозор, видео је да је то ласта, и
Заборавио је и ту ноћ и тај разговор пред одлазак. Поред мајке и села, који никада и ни због чега нису поштовали Луку Дошљака, како је могао и смео он да га поштује? Каје се сада. Бог га због тога Вукашином кажњава.
је цичала и фрктала, сви ветрови на земљи протињали се кроз њен писак, два жара летела су на њега и пала преко ножа у луку После, кад је свануло, он је на светлој драмлији уривеној испод чела видео своје лице с дугом брадом, ситно а велико,
Сетила га на воденицу и на оца Луку, увек га месечина и врштање реке на спрудовима подсете на оца, чуло се безнадежно, успављиво лајање преровских паса,
па се идућег дана опет враћао у кратку улицу с великом баштом и једином кућом с прозорима од шареног стакла у горњем луку, и друкчије питао децу: „Је ли, мали, као ти се деда зове?
Онда се на прстима поново дошуња до врата Аћимове ћелије и ослушну. Чује само два гласна дисања. ...Звезда хитро, у луку, као рањен тетреб пада небом на Прерово; Ђорђе нагло стаде: за умрлим дететом пада звезда. Скида шубару.
Тако га је нашла. Сат доцније, он би скапао на киши. — Ко? — Могли су пси или неке зверке да га поједу. Па мог оца Луку — повиси глас. — И Турчин је случајно убио Василија Јовчића, првог мужа моје матере. Случајно сам се тако и ја родио.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Свашта! — смејали су се путници из далека. Али чим је неколико њих угледало репате рогоње, странци су у широком луку почели да обилазе унесрећени град. Ђисара је била у праву!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
по дану, падне највише светлости коју ни кошава, кад витла, не разнесе одмах, ноћу падају најгушће тмице и лебде по луку који заклапају Вишњићева и Јевремова улица.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Амо милу руку, Младости моје то узглавље меко! дуго нам има до у тиху луку, Острво мира и сад је далеко. Катарке стоје гордо на тој води Што значи живот...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ Један од ученика Питагориних, вешт у бацању дискоса, зграби Паролосов ђон, па га хитну у великом луку кроз ваздух у долину. Питагора настави своје причање. „Из египатских списа научио сам много.
Зеље, воће и рибе - све полете у великом луку мајци земљи у крило. За трен ока лежаху на земљи испретурани краставци, артичоке, наранџе, трешње и јагоде, јаретина и
Лук и стреле какве су се донде употребљавале на Сицилији, усаврши на тај начин што даде луку спретнији облик, а стрели металан шиљак и масивнија пераја.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
С прозора се пружао поглед на уски заљев и луку. На округлом столићу уз прозор увијек је лежао доглед којим је стриц — ко би га знао зашто!
То је била пространа, ниска, грубо зидана приземница дебелих зидова, некадашњи лазарет, на рту који је затварао луку. На рту сучелице њему било је старо напуштено гробље.
Корачао је напријед, све даље и даље, не чујући за собом упорно, нервирано звонце бицикла: у великом луку заобишао би га бициклист (антипатично лице с препотентним брчићима!) и добацио смушењаку нешто јетко, увредљиво.
Зора је окречила прагове прозора кад је с рта на улазу у луку затулио мали чађави паробродић. Опростио сам се с баком на прагу и пошао уз човјека који ми је носио ковчеге.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Око брода је све врвело од живота и ужурбаности а то је достигло врхунац када смо ушли у Њујоршку луку. Призор који се тада указао пред мојим очима био је нов и задивљујући.
И рекао сам себи: ”Михајло Пупине, највеће благо које си донео собом пре девет година у Њујоршку луку било је твоје сазнање, дубоко поштовање и дивљење за најбоље традиције твоје расе, а друго највеће благо које сада
је путу скоро крф, али није било оне радости каква је била на исељеничком броду који ме је први пут довео у Њујоршку луку и када смо се приближавали обали Лонг Ајленда.
Када је брод улазио у Њујоршку луку, поново сам видео Касл Гарден који ми је изгледао исти као и пре петнаест година, када сам упловио истим путем, али на
Ћипико, Иво - Приповетке
Ветар је силно дувао, те се склонио иза зида што је луку бранио. У оној вреви и мешанији Цвета се, потежући сина за собом, једва довуче њему.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
облик у старом српском песништву, Лалић је, у извесном смислу, повезао две временски најудаљеније тачке у развојноме луку наше поезије. Паралелно с променама у поезији, почетком педесетих година мењали су се роман и приповетка.
Краков, Станислав - КРИЛА
Постепено се реп спуштао. Један потрес затресао је поплашен тице од платна и жица. Леђа пилотова се у луку. Вртоглави, сјајни круг се заб пред апаратом и мотор је понова забрек заљка на барометру је задрхтала.
Официри су хитали четама. Други дечко са масном кецељом гледао је уплашено у малог поручника Луку, и његове жуте очи питале су: — А паре? – Дижи се!
Зрикавци су помамно врискали. ИВ Све је било у покрету. Долетали су аероплани, но нису увек бацали бомбе. У луку су пристизале лађе, и доносиле нове трупе. Било их је црних, жутих, а било и белих.
Они горе у зраку нису чули јаук зрна која се расипала и лутала, да се доцније уморна у завијеном луку поврате на земљу. Грмеле су и цеви топовске. У зраку се апарати раставили.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Опет се залете, али сада потрча поред стола, удари десно на неку децу која повикаше, у великом луку дође на старо место, поче да вришти и удара ногом о земљу. — Не могу „Ружу“ да умирим, господине капетане.
Али дозволи, не могу ни ја тако лако да жртвујем своје људе... — С ким се то препире? — запитао сам Луку. — Сигурно са начелником штаба. Тај не може очима да види нас артиљерце.
господине потпоручниче... Поздравите ми господина потпуковника, господина поручника Луку, господина потпоручника Војина. И све другове. И сећајте се вашег Грује... Опрошћавајте...
И посилни се чак притајили. Обузима ме нека мука. Хтео бих да изађем, али наићи ћу на Луку. А ја му се покорити нећу. Међу нама је све свршено. Теши ме само што замишљам да се он сада још више једи од мене.
Све ме то сада занимало. Шрапнел наново звизну, и стотинама куглица сручи се низ падину. Посилни Исајло опомену Луку: — Господин поручник, склоните се! — Мене гувернанте нису васпитавале као некоје. — Шта ћеш!...
Продужи слободно. Док сам ја овде, немаш ничега да се плашиш... — Молим, молим — насмеја се Драгиша и погледа Луку испод ока. Лука стеже Драгишу за врат. — Шалим се. Ми одавно нисмо имали кога да „завитлавамо“ па смо и тога жељни.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Глас истине 1884, 131б, 132а). И Љуб. П. Ненадовић запазио је Луку Милованова: „Лука Милованов” — писао је он Светиславу Вуловићу — „показао је песнички таленат, али после неколико
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Тако то потраја једно два-три дана, док повикаше: „Ето, вели Турака Крајишника на Бању Луку! Ето и', кажу, кô на гори листа!“.
чује се, ударити, под Дервиш-агом Поздерцом, преко Полоја, па на Бронзани Мајдан, па онда већ преко села доле на Бању Луку; а други ће — нали-де, Мићане, још једну чашу оцу Сопронији!
конак, вечерати, шенлучити, па онда, управо пред зору кад се дијели дан и ноћ, запалити цркву и кренути на Бању Луку. Тако се у оно вријеме новтало и говорило, и ово вам је, дјецо моја и Србови моји, кô једно историческо збитије.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
— »Купусу је речено да је на Вртоломију (11. јуна) у врту, а на Луку (18. Х) у каци« (ЖСС, 125). Добро је да се купус сади на Цвети, јер ће најбоље успевати (СЕЗ, 19, 40); исто тако и на
свето дрво, а змија је ђаволска«, ГЗМ 6, 370), оживљују људи (СЕЗ, 41, № 12); Бог њоме ошине Луку и претвори га у вола (иб., № 68); прекрсти њоме и одвоји воду од вина (иб.
Међутим, иако са таквим моћима, буква не може да одоли белом луку, него се осуши од њега (СЕЗ, 65, 1952, 333, Поповци). Бурјан.
Ћипико, Иво - Пауци
А уоколо чули се испрекидани оштри гласови немирна свијета. Најпослије пароброд звиждну, уљезе у луку и пристане уз обалу. Обала узаврије од силе свијета. Јурина дружина трже се у души и све се згледа: ред је растати се.
вароши чују се гласови, капци се растварају, пијевац негдје на махове се јавља, а уз одмјерено ударање весала журно у луку плови рибарска лађа. А на мосту, усред мора мирно је!
— Дакле, како је са старим Антом? — упита шјор Луку. Па извади укусну кутију за цигарете и извади из ње једну. — Молим!
Тако је хтија њен заручник, а није било ни њој жа, лако се овди мнози погосподе.“ „Поздравите вашега оца шјор—Луку! Да му је на свему Фала! Нека да матери ча јој је потриба, биће поштено намирен.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Као да је све то знао. У њему се пробудио инат, заценуо се од пакости, спекао се и затегао као тетива на луку, шчепао се кошчатим рукама за земљу и нема тог ветра који ће га одувати.
“ Удахну, његова сурова гласина груну свом силином. Бес му се разли по лицу. Тело му се напе као струна на луку. „Отишао је оним бесловесним зверовима који су нагрнули у Вратимље да погасе наша огњишта и да нас затру.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Обуздавам своју уобразиљу, која нас је искрцала на неко дивно одисејско острво, и упућујем је у александриску луку. ...Ведра а млака звездана ноћ спустила се над Средоземним морем.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
се у том углу још један кревет, и уселио се у кућу мали Шваба Ханс, која је госпа Нола, као и његова оца, прекрстила у Луку. У случају малога Швабе почетни процес у госпа Ноли био је ипак нешто дужи и мучнији.
Њен живот постаде разнолик, богат смислом и новим вољама. Малог Луку је волела баш као дете, као неку драгу играчку, као нешто што њу мази.
Не лажем, дала сам љубав. Ево и сада, срце ми је, чини ми се, клонуло да умре, зато што Луку губим, и изгубих... Туђа кост... Родити ваља оно што ћеш слепо волети... Слепо га нисам волела, нисам.
Нека буде што хоће, само нека је човек... Да, али човек и човек није свеједно. А опет. Гледам, гледам Луку... не! Оно нешто питомо је у Срби, а не у њему! Лакомислен је Срба, али није затрто у њему срце... наше српско срце...
Госпа Нола га погледа, и нешто у њој као да потцикну: Честит човек, поштен човек, помажи! Она узе Луку за обе руке и приведе га наслоњачи. — Седи. Добро де, реци ми каква је то част, шта си радио? — Младић ћути.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Лука извади банкноту и баци је на тезгу, говорећи осорно: — Кусур... И не гледајући Луку, трговац набусито одбаци банку. — Немам ситно.
Ја сам теби бољу судбину желео. — Душан се насмеја, ноге му се омакоше, он се дохвати за Луку и, грчевито стегнути, полетеше низ падину. — Ако, свеца вам детињег! — вели кроз смех потпуковник Петар.
— Сумњам... стигао га је Лука — вели Живадин. — Него се он љути и прети. Најзад угледасмо Луку где се журно враћа. — Код команданта је још... — Није могуће... — Јест.
Ипак, ипак, земља је чврста... — Побратиме, замисли сад... — Додирну Душан Луку по рамену. — Марш! — одговори му преко рамена Лука, сав устрептао, и ваљда занесен једином мишљу да се само дохвати
— Побратиме, шта мислиш кад би се овај кревет сручио на тебе — пита одозго Душан Луку, који је лежао под њиме. — А побратиме, шта мислиш, када бих ја овако дигао ноге, па те избацио из твог кревета!
Вуку као але! — причао је Душан. Уто се Живадин гласно насмеја. — Пази га, он не верује — и Душан муну Луку: — А ми смо прошли поред њихових штала. — А где су? — пита љубопитљиво Средоје. — Близу...
— Побратиме, јеси ли ти научио да пливаш? — пита Душан Луку. — Ја јок... Шта ће ми, кад је мој Исајло одрастао поред Мораве! Ако треба, узјахаћу ја њега...
Једно време иду за нама, онда пројуре покрај нас, одмакну далеко напред, па се у широком луку, лево и десно, враћају назад. Ова патролна служба торпиљера занимала нас је.
По биваку се пронео глас о писменој оставци посилнога поручника Луке. И сви сад долазе да дирну Луку. А он наручује каве, да би тако казнио свога посилног. Али следећег јутра, Исајла нестало из бивака.
Ево сад одмах! — командант дивизиона приђе журно. — Молим вас, дајте ми једног од ових ваших младића — он показа на Луку и мене — да оде журно до моје пете батерије и доведе је најхитније овамо.
Још из даљине угледасмо како нам жури у сусрет неки официр. Познадох Луку. Командант дивизиона махао је руком и показивао на једну страну, куда треба да скрену топови. Била је ту нека њива.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
У стању да пође за пуком, Банда кроз поља кад засвира, Замишљено да живи о црном Луку, о хлебу и на сену: О, на трулом плашћу иза манастира!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Читав дан и сву ноћ се дечак смешио, а када зора закуца на прозор и сан превари рибара Луку — истрча Маријан на обалу и загледа се у пругу месечине на води. Ко зна колико је тако гледао?
Али, очистивши трг метла се поново диже увис, па се у благом луку спусти крај ногу малог тршавка. Овога пута нико и не покуша да је отме.
Његова, наједном, букну и откиде се с неба. Шта је се тиче небо! До ђавола и вечност! У светлом луку паде Звезда крај Чобанинових ногу. — Је ли то моје Чобанче? — упитала би се друга звезда, угледавши старца седе косе.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Када своја питања завршава овако: Је ли Ђорђа цару оправио? Је л' Јакова на колац набио? Је ли Луку жива огулио? Је л' Цинцара на ватри испекô? Је л' Чупића сабљом посјекао? Је л' Милоша с коњма истргао?
Је ли Ђорђа цару оправио? Је л’ Јакова на колац набио? Је ли Луку жива огулио? Је л’ Цинцара на ватри испекô? Је л’ Чупића сабљом посјекао? Је л’ Милоша с коњма истргао?