Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Има нешто на његовом лицу што ми казује да ће кад-тад погинути. Миладин се ућута, припали наново угашену лулу и, удишући дубоко у груди густе димове крџака, стаде, чисто уздишући, приповедати из живота свога побратима: — Видиш,
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ај; нема нигде. Пипнем астал — врућ! О, анатема га било!... ђаволска посла! Напуним ти лулу, запалио бих. Шта ћу? Нема нигде ватре. Као упитао бих ону госпођу, ама опет не смем... Може замерити што.
« — »Ја, вала, бих мало да запалим.« А она ти извуче чекмеџе из оног астала, извади жишку, те мени на лулу... Гледам ја — баш ватра! Гори лепо као год с огњишта. Сељаци ударише у смех.
Док ето ти и Среје. Уђе у механу, назва бога, наручи полић ракије, па седе украј и узе пунити лулу. Видак га погледа, накашља се мало, па ће тек онако упитати: — Може ли се, Срејо? — Помало, ћато петла се.
Боме је ту падала пара као киша!« Већ се прилично одјутри. Газда Милун попио кафу доле у кући и попушио лулу, па тек зовну неко од чељади: »Идиде, дете, пробуди Сретена, лек дође амо!
— Не разговарам више сос тебе. Веља слеже раменима, узе једну жишку на лулу, па изиђе рекав: — Ако, ако, ћир-Трпко!...
Симица им назва бога, рече попу: »Благослови, оче«, па седе крај њих и поче пунити лулу, а међутим је и механџија, по дужности својој, већ метнуо полић преда њ.
За појасом му два пиштоља и велики нож. Торбу и гуњац спустио поред себе на земљу. Таман је распалио лулу, кад ето ти озго Радојке са судовима. Пошла на воду. Кад виде Страхињу, она се чисто трже и обазре се узверено.
Страхиња уздахну, распали боље лулу, одби два-три густа дима, па опучи путем наниже, а почесто се осврташе за Радојком — догод није већ замакла горе у
Осећа како су му очи пуне суза, па га то чисто љути, те се мргоди. Испушио је лулу брже него обично, па се и нехотице маша за појас, те вади дуван и брже-боље пуни другу...
— Мора се, Пурко!... — рече Страхиња и уздахну. Сви га погледаше мало зачуђено. Страхиња се напи једном, извади лулу из појаса и запали, па тек онако упита: — Ви овде нешто већате, чини ми се? — Море, муку ти мучимо! — рећи ће Ђилас.
Врати се опет унутра, притворив врата, повади брашно из мучњака у врећу, па засу другу. Напуни пушке и запали лулу — хоће да чека баш док не сване. Иако је био куражан, беше се, боме, прилично узјазбио! Утом запева петао у селу.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
За тебе свега у Суље има!... Ево, нај!... И даде му пуну прегршт. Маринко напуни дуванкесу, затим запали лулу, па се диже у шуму... Тумарао је по дубрави; већ спаде с ногу и мишљаше да приседне да се одмори, кад смотри Лазара.
Маринко развуче лице и маши се паса тражећи лулу. Пошто задимише, Турчин му се приже: — Па, Машо, тебе, канда они пас хтједе данас заклати? Маринко махну руком.
Шта си се уплашио? Мехо! Дај донеси Маринку мало ракије, нека човјек душу прихвати! На, пуши! Маринко запали лулу и сркну мало ракије. — Пиј! — Нека, достаје. — Та није! Пиј, човјече! — Не могу више. А кад ме питаш, казаћу ти!
Баш сам будала!... Потражи још једну каву; истресе лулу, па је онда напуни... Дим се изви изнад његове главе... И он поче сркати каву... Није дуго чекао Милоша.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Чибук је непрестано држао у зубима, палећи лулу истресеним кокицама. Сваки час је запиткивао и момке и агента: Што нема лађе? Да ли има кака депеша?
— упита опет Благоје. — Жену! — А ја сина! Рањен је. Он се мало стресе, брзо стаде истресати скоро пуну лулу и поново је напунивши и палећи настави преко чибука: — Али лако, сасвим лако! Писао ми је његов друг Јоле.
— изгубио ногу, иде на штаци!Сад њему треба да једе, да пије. Хоће, богме, и лулу дувана... Човек је... Капетан се осети позван да објасни казанџији положај инвалида: — То је лепо што је он за своју
— рече војник, исто онако поздрављајући капетана. — Држи, тата! Ја немам руке. — Ево и ја ти дајем моју ћилибарску лулу. Вреди два дуката — рече Стево, практикант. — Хвала, браћо! Држи, тата! — Ево ти да купиш дувана!
— Хвала, браћо! Држи, тата! Благоје узе капу у обе руке, метну у њу сахат, лулу и дукате. Народ поче редом спуштати у капу.
Поп поцрвење кад чу ријеч имање, а кум Нинко разрогачи очи и скиде лулу с чибука: — Зар ти, — вели — дроњо, зовеш моју кућу туђом, и зар ће се ово дијете потуцати у мојој кући?
сечиво ножа ножнице, каније чеперак — дужина од врха палца до врха кажипрста чибук — дуга муштикла или дуга цев за лулу, обично од племенитог дрвета или ћилибара, богато профилирана и често са украсним колутовима чивит — плава боја
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
И пишите: да смо сви здрави; бáба кашље и кр’ја к’о и пре и тут је здраво; разбио ону фину стиву лулу кад се облачио на јутрење, па сад само ређа и псује и понекад кашље, ал’ је сад, фала богу, боље.
Људи се крећу достојанствено напред: ниједан нема лулу у устима, него са штаповима у рукама иду и разговарају се, а жене и ћерке за њима.
— Та тек да није без комендије — рече поп Ћира, напуни лулу и изађе напоље. — А ти сад, драго дете моје, гледај шта ћеш! А пошло је само како може бити!
им’о посла у пољу у винограду и по њивама, па је сасвим заборавио шта је јуче било, јер кад је било после вечере, узе лулу и дуванкесу, па ће рећи попадији: — ’Оћемо л’ тамо преко? — Није него уздуж! — вели му гђа Сида.
Шаца је чуо Нићу како иде, како се лено вуче кроз сокак, како зева, и после креше оцилом у трŷд, пали лулу и псује Чивутина што му је дао ситну трафику; а после грди неког газду што држи зла гарова који гризе капију кад год
А затим стаде зевати. — Ха-а-ај, хај-хај! — зева и вели: — Дај да се то задимани једна! — рече па напуни и запали лулу, и стаде пућкати и пљуцкати онако по банацки, па се да у дубоке мисли.
Тако заврши Нића свој монолог, па опет продужи да мисли; набије поново лулу, укреше и запали је. И опет пуши, пљуцка и мисли, а од силних мисли заболела га већ глава.
А да ви’ш да натучем свилен шешир преко десног ока, па чизме на боре на ноге, па стиву лулу пустим на дугачак камиш нуз трбу, да ви’ш ондак ђаволства!
— рече Нића, па узе рог и дуну трипут — иако је тек два сата по поноћи било, — а лулу задену за каиш од десног опанка, па леже на клупу и наслони се на десну руку, склопи своје вазда будне очи, и заспа по
пуши и пљуцка преко свог кратког камиша (јер ча-Нића иако је ушао у газдашаг и могао сад запалити к’о солгабиров стиву лулу, ипак се није поневидио, него је и после пушио на свој кратак камиш Од крајцаре). Пуши тако, и само изволева.
Дакле... — Дакле, чујте! — рече Габриела и поклони се г. Кипри натарошу, који испушио беше лулу И кренуо се да прилегне мало, наредивши да се она лубеница не вади из бунара пре него што се он пробуди.
А поп Спира је само слуша. Дува на нос, окреће стиву лулу око камиша, и шета се по соби, и застајкује сваки час; размишљава, гледа у штукатор или кроз прозор, па, најпосле,
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Имао је астраханску шубару и пушио је на дугу ћилибарску лулу, а кад је остарио говорио је увек о — је и највеће му је задовољство било да гласно и отегнуто зева.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Он је стајао, насред собе, крај стола, прекрштених ногу, пушећи лулу, а посматрајући подругљивим осмехом затвореника.
Идем, па шта буде! Аха! Аха!“ Ђурђе се био исправио и хтеде да нешто каже, али само одмахну руком и поче лулу да пали. – Кад одмахне руком, то је код њега био знак да се љути.
Са неким тихим уживањем своје снаге, Исакович поче да се тегли, као што се, после туча, теглио. А затим да истреса лулу у шаку. На небу, обасјаном првим сунчевим зрацима, није било ни једног облачка. Све је било у плаветнилу.
Пришао је свећи која је горела на столу, испред Павла, па је почео да чепрка и пали понова своју, угашену, лулу. Пламен свеће осветлио је, за тренутак, два, његово лице, као неког анђела. У ком се јавља нешто ђаволско.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Чича-Тришина воденица без престанка меље и бруји као неки огромни бумбар. На прагу сједи чича Тришо и пуши лулу. Коса му је већ сасвим бијела, ваљда од силног брашна које му већ годинама пада на главу.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Ту су и коњи, под ведрим небом. Један изиђе, али више се не врати. Један опет међу њима устане и приђе к њима и иште лулу дувана, баш од господара Софре. Мађарски говоре. Господар Софра дâ му дувана, па га мери; али и њега голаћ мери.
Тако исто и Кречар. Само господар Софра не спава, но запалио је велику стиву лулу па пуши, око баца пред пут, — један мора бити будан и на све мотрити. Дођу до првог назначеног села.
— И арпаџика. Колико хоћеш? — Треба ми неколико холби. — Нашто ти толико? — Имам велику башту — смеши се и пали лулу. — Ти си, Перо, нешто добре воље! — А зашт’ да не будем добре воље?
Ја мишља’ да си ти међу морски валови. Сад извади из сандука што је накуповао. Оцу је донео једну стиву лулу у талијанској форми. Катици лепе мараме и хаљине. Катица се удаљи. Донесу кану.
Катици лепе мараме и хаљине. Катица се удаљи. Донесу кану. Господар Софра пуни први пут талијанску лулу. — Е сад, сине мој, да те питам нешто друго. Што си онде све видно, то ћеш ми други пут приповедати.
Господар Софра напуни своју велику, сребром оковану стиву лулу, запали, пуши и хвали дуван. Њих двојица се о својим кућевним стварима разговарају.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
се Меги Фриза, Деса Кеса, Лили Петобанка, које су плесале игру са седам велова под лажним именима Кора Кент, Бети Буп, Лулу Брекфаст, траже се ма где биле, ма за кога срећно удате. Траже се.
), али добро је«, мислио је, »добро је као на последњој страни Лајфа, где се рекламирају цигарете или дуван за лулу, где има много пријатних ствари на окупу, много лепих и удобних ствари за око, добро је што сам ту, а не негде горе у
његова меморијална радна соба (и то она прва, са балконом), у којој би екскурзије могле да виде песникову угашену лулу изједеног камиша, наочари и последње рукописе писане на јеловницима.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Пошто кнез узјаха, пружи чибук своме љубимцу Крцуну Сердареву; овај напуни лулу, укреса и припали, па пођоше без реда, док не стигоше до пута, а ту се, по обичају црногорском, уредише у поворку.
Кнез, једнако у се удубљен, пружи Крцуну чибук да му по други пут напуни лулу и укреше. Њих тројица старијих не бјеху силазили у Котор откад га коначно заузеше ћесаровци.
Најзад кнез јој пружи чибук и тобочић, а она, савлађујући дрхтавицу, лагано напуни лулу, па укреса и запаљени труд стави на дуван.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Чекај, аго, који данак Да т' бијеле бијем куле, Да боравим лаки санак Поред твоје вјерне буле, Да ти, аго, лулу пијем, А кураном каву гријем.
У пећини једној је Милета, Тамо бура сагнала га клета, Тамо ума ватру наложио, Покуснуо, лулу попушио, Пружио се низ ту пусту струку, А под главу подметнуо руку; Другу верну, ону пушку дугу.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Срце моје, срце кивно, убио те живи гром! што се не даш мени живу разабрати у плетиву међу јавом и мед сном! ДИМ Лулу пије Селим-паша, љуби ћилибар, уза њ љуби кауркињу, свако по типар.
И ево паша испуши лулу, по бради се глади, погледа булу: „Добро ми дошла, верна моја љубо! доцне ми дође, ал' ми није скупо, није ми скупо
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кмет отиде и каже аги да му је кадија отео тукца. — Ти си продао тукца кадији! — продере се ага и скине лулу с чибука па пође да бије кмета чибуком. Кмет почне бјежати сокаком, а ага за њим.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
(Узме Газдин чибук и пуни лулу.) Право има Илија што је постао пандур, бар пуши раат, а не „Вучко, Вучко!“ да нема мира.
) Право има Илија што је постао пандур, бар пуши раат, а не „Вучко, Вучко!“ да нема мира. (Међутим је запалио лулу, повукао два дима, па онда остави, узме један ћилим, простре и извали се пушећи.) Ох, ох, ох, права бошча!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Увек вам пале цигарету златним упаљачем, придржавају капуте, одмичу и примичу столице, а миришу на дуван за лулу и на нешто скупо.
Пошто се сетио да у куполи нема отварач за флаше, Мишелино се врати поново унутра, као стари Тарас Буљба по своју лулу, те мазну и отварач. На часну реч, цео Београд био је његов лични ливинг-град или нешто слично.
висок метар и седамдесет и осам, тежина седамдесет и четири килограма, боја очију: светлосмеђа, носи наочаре и пуши лулу. Занимање — писац, али не сувише успео. Више, онако...
Тако некако. Напољу је био Лондон. Осећала сам се изван себе од среће што могу да га опипам прстима, и што шофер пуши лулу, и што је слика добра, свеједно што нема тона, а најгоре је било то што ми никако неће веровати да сам обишла читав
Баш ће јој бити драго и ти системи. Тако нас остане троје. — Дезертер... — режи матори, пунећи растресено лулу исто тако истресеним опушцима.
У другој гајби један момак чита и пуши лулу. Игра осамљености: фазон триста осамдесет и шест за пецање осетљивијих мачака.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Још увијек тако, вечером, зими, сучући своје бркове сиједе, старина Мачак уз лулу дими и чудне приче преде ли, преде.
Мамуза рибу и лулу чачка. „Пожури, соме, чека те мачка!“ Наједном Тоша допаде трком, у крило чичи лупи ко врећа.
Опет си капут пропио, авај! У шталу иди, па тамо чмавај! Угаси лулу, јадна ти мама, бојим се да нам не плане слама.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Деда узео лулу и с пажњом о длан је бије, Па испод појаса вади листове дувана сува, И кад их изгњави добро, он онда напуни лулу, И
узео лулу и с пажњом о длан је бије, Па испод појаса вади листове дувана сува, И кад их изгњави добро, он онда напуни лулу, И мирно пушећи слуша ветрину што пољем дува. По кашто зашкрипе селом волујска дрвена кола, И гавран над њима гракне.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А по разбојишту се размилели и Јанкуљ, и Вучко, и Танасије... Чак и Крста возар запалио неку лулу и цима густе димове. Али му се нешто не свиђа, загледа мрзовољно лулу, па је са неким презирањем баци у реку.
Чак и Крста возар запалио неку лулу и цима густе димове. Али му се нешто не свиђа, загледа мрзовољно лулу, па је са неким презирањем баци у реку.
На Танасију нове цокуле, а на леђима жути телећак, где је сместио телефон. Онако шепав и мали, задимио лулу, ставио руке у џепове срозаних чакшира, прси се и захтева да му се чак и рудни возари склањају с пута.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Зелени капут, рујна брчина, Кукурушчина из Врчина Наслоњен на шашку као на штулу Потајно пуши своју лулу. (Омириши га: светла свилица Ноздрву ће да ти заголица).
ни да повуче други дим, А облак, што га је издахнуло, црн Муњом се љутом огласи, Пљусне киша на стрн и на трн И лулу му погаси. Сунце тад огрне бунду, и слично је старом учи На кога се нико не осврће више.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ рече Оташ, измакнувши се мало и почевши пунити лулу. И Спасоје то исто учини, па стаде кресати. Крцун одријеши мјешиницу у којој је била вода, па се напи и даде и
Послије онијех сердаревијех ријечи нико не проговори. Он исти гледаше замишљено у огањ, држећи одигнуту напуњену лулу, коју заборави приждити.
„Сад га придрж’те, нека му се добро оциједи!“ рече видар, те пође к огњу и сједе. Пошто испуши цијелу лулу, устаде, засука рукаве, па узе онај мелемом намазани фитиљ. Трнци подиђоше женске јер и прије гледале су ту радњу.
И она тројица, опростивши се с видарем отидоше. До ноћи осташе њих двоје сами крај рањеника. Видар је испијао лулу за лулом, сједећи пред кућом. Стана је готовила вечеру. Јанко, пошто је нешто заложио, спаваше слатко.
“ Поп наелак сједе. Наелак сними торбицу испод пазуха, па прислони уза чланак од ноге. Наелак стаде арбијом стругати лулу и пунити је, па кад му „снаша“ привали жеравак те пошто одби неколико димова, поче се разговарати с њом, о домаћијем
Наброји равно девет стотина. Затијем попуши лулу дувана гледајући у златну гомилу, пак стаде дијелити на двадесет гомилица, мећући све по један дукат на двадесет
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Запитао накакав путник младе пред кућом, ђе је био стао да се напије воде или да запали лулу, а она му одговорила: Овуда, брато, испод градине прије ручка. Не вјеруј, куме, пасјим устима.
Лазара; Шарка ми се кока опилила, А риђа се коза окозила; И жена ми доста вредна била, Па је доста мрса накупила: Лулу сира и чибук кајмака — и камишлук масла бијелога!
Био нам поштен с кумом и с младенци! Здраво био! А ти, стари свате, драги брате, здрав био, у лулу сједио, кроз камиш ноге пружио, кошуљу запио! Воље ти је, побро, да се опијеш, него да грозницу добијеш!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Онда ја, незнајући да је крмак пијан, | сврнем лулу, па њега камишем преко леђа, а он се исправи, па ни пет ни девет, него распали држалицом мене иза врата, а ја бацим
Онда ја не знајући, да је крмак | пијан, сврнем лулу, па њега камишем преко леђа, а он се исправи, па ни пет ни девет, него распали држалицом мене иза врата, а ја бацим
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
На то се узмигољише, али мудри Чагљина одмах поврне: — А да што смо него дивљи! Ми смо, болан, кâ звирад! Па угаси лулу, што и други смјеста учинише. — Па онда још ништо — настави Стипан.
Кад бијаше помљелацâ и поковалацâ испреко воде, Букар се њешто помагао; дали би људи, ко лулу дувана, ко мало мрса, или по који новчић — иако су се на сав мах ругали глупоме Буковичанину.
Грго опет нагну: кљука, кљука, докле се не наду као тенац, пак сједе насред пода и поче пунити лулу. Сад га сви окупише, задијевајући га на стотину начина. А он, брбља њешто, брбља, докле му поче запињати језик.
Тетка, чим би се затворио, запали лулу, па ходај горе и доље кроза двије собе. Пуши човјек, бобоњи њешто у себи, пије воду, пљуцка, хода и хода, докле не
Бакоња му мирно и, готово с њеком насладом, исприча шта је било, па се наједи и извади из ковчега лулу и дуван. — Тако! Шта је то? Шта... — Ево шта је.
— Тако! Шта је то? Шта... — Ево шта је. Слагâ сам вам да нисам пушија, али нећу више — рече и разби лулу о праг, а дуван просу кроз прозор, па ста распремати стричеву собу. Брне је у страху посматрао синовца.
Бујас се у тренутку свуче и отплива уз матицу. Срдар пушаше лулу. Бакоња замишљен гледаше у воду докле му се поглед не срете с Бутринијем, а тада се и он брзо свуче и стаде на пањ
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј. Јовановић Змај XXXВ СЕЛИМ-БЕГ Нема таке луле, Нема таке буле У цара, К'о што има лулу, К'о што има булу Селим-бег. Ал' Селиму сада Из царева града Стиже гост. „Из овог пехара Пиј у здравље цара, Селиме!
“ Селим очи склопи, Златни пехар попи До краја. Силно ј' срце стег'о, Па замишљен лег'о На душек. Запалио лулу, Пољубио булу, Па - умро. Ј.
Деда узео лулу, и с пажњом о длан је бије, Па испод појаса вади листове дувана сува; И кад их изгњави добро, он онда напуни лулу, И
узео лулу, и с пажњом о длан је бије, Па испод појаса вади листове дувана сува; И кад их изгњави добро, он онда напуни лулу, И мирно пушећи слуша ветрину што пољем дува. По кашто зашкрипе селом волујска дрвена кола, И гавран над њима гракне.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Са очигледним уживањем узе Дарвин из своје бурмутице мало бурмута, ја запалих, са не мањим задовољством, своју лулу, па отпочесмо разговор. „Ово је“, поче он, „моја соба за рад и учење, јер остао сам ученик, аутодидакт, до дан данас.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
и муке не зна шта ће, па од онога вижлина узе золоту дувана и изиђе на крај Стамбола на једну ледину, па поче све лулу за лулом пушити. Спрам ледине бијаше један поголем чардак, а на чардаку једна богата хаџиница.
Шта ће? Ко јаднији, хо жалоснији од њега? Купи опет за ону другу золоту дувана, па опет на ону ледину и стаде лулу за лулом пушити и дерт разбијати.
Ћипико, Иво - Приповетке
—А ко ће мене? Но мируј у људе. Није њима до обисти. —Добар ти је! — побегена Загорац и скреше да припали лулу. Света је на обали све то мање. Још пролази какав самац и брзо одмиче.
Махом осјети се мирис што јаче цјећа на морску свјежину, и он, одложивши лулу, залаже се онако редом како се која испече. Не појевши ни трећи дио хране и напивши се само једном, већ је сит.
Његови оброци умјерени су, јер се томе од малена научио. Док дрруча, запуши лулу. Овако ситу, у самоћи, у присјенци, за њ је врхунац среће: не осјећа ни страсти ни чежња, ништа га не дражи, па кад га
“? А ви хоћете да уштедите од залогаја и истргосте се од рада, као да знате што вас сутра чека! — па извади лулу и дода живље: — Будало, гледај ону рибу ондје у тикви; кад је најслађе загуцала, тада јој и присјело!... Ха, сада знаш!
И прелџије гледају упорито у ватру, пуше, чисте лулу и шапућу, и чује се по која гласна раскидана реченица, али све одмерено, полако, дуга је зимња ноћ, — а осећа се по
Краков, Станислав - КРИЛА
Доле испод њих на ”Чепу”, сликар—капетан са чупавом брадом, исправљен и горд у рову, у суманутој ватри, пућка лулу која као пркос светлуца у тами.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
По логору се засветлуцаше ватре. И за ме је била једна. Наместим це кпај yпаљенога пања, па извадим лулу разбрибригу да њоме терам сету и црне мисли.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Тома је разумео, и нагињући се преко полете, обрати се Арлети: — А ви, Лулу, јесте ли задовољни својим каваљером? Он је, истина, дивљак, долази сада са фронта, али ви ћете утицати на њега.
— Господин не даје такав утисак — бранила ме Арлета. — А зашто вас зову Лулу? — запитао сам. — Из милоште. Она је, знате, најмлађа, и сви је мазимо — говорила је љупко Полета.
Онда се обрати њој. — Ја сам се јуче шалио кад сам рекао да је он дивљак. Уосталом, ви сте се, Лулу, уверили, да је он добар човек. — Тома се диже. — Хоћемо ли у ресторан, на чај. Полета устаде, повлачећи капут наниже.
Позвао сам је у стан. Опирала се, нећкала и све се нешто изговарала на Лулу. Уверавао сам је како ћеш за то време ти шетати са њом, да ћеш чувати нашу тајну... А-ја! Лулу, па Лулу...
Уверавао сам је како ћеш за то време ти шетати са њом, да ћеш чувати нашу тајну... А-ја! Лулу, па Лулу... Напослетку, сада при растанку напомену, да ће ми сутра дати одговор, пошто претходно с тобом разговара.
Уверавао сам је како ћеш за то време ти шетати са њом, да ћеш чувати нашу тајну... А-ја! Лулу, па Лулу... Напослетку, сада при растанку напомену, да ће ми сутра дати одговор, пошто претходно с тобом разговара. — Са мном!
Тома нам приђе, ухвати Арлету под руку и рече јој: — Лулу, хтео бих да разговарам нешто са вама. — О чему? — О оном вашем дечку из Париза.
Ви ме разумете... Ја вас преклињем. Не разумем... Какво би јој се зло могло десити? — Понављам: Лулу је невина. Сматрам вас за поштена човека. Дајте ми часну реч да ће она у вашем друштву остати вірго інтацта. — Дајем.
— Зашто ме мучите? Дохватио сам је за руку. Била је мекана и топла. — Лулу! — гледао сам је вероватно узбуђено. Она ми такође стеже руку. Питао сам је полако: Је ли то истина? — Истина је.
Следећег дана нисмо имали састанак. Али то преподне, шетајући кроз варош, видео сам Лулу са једним француским официром. Тај изненадан сусрет узбудио ме је много... Поздравио сам је и она се љупко насмејала.
„Где је Драгиша?“ — питала је Полета. Ја слагах да си болестан. Лулу се наједном уозбиљи. Почеле су да се распитују од чега, је ли тешко.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Ни игуман ме не могаде познати, тако сам се био прерушио. Све то би, док би чојек попушио лулу дувана. — Ули-де једну, Мићане! — Још сунце и не мисли огранути...
Мићан прегледа још једанпут котао. Кад нађе, да је све у реду, огрну хаљину, сједе пред ватру, извади лулу, па напуни. — Оно нам је — вели Мићан, па се сагну да метне угљен на лулу.
— Оно нам је — вели Мићан, па се сагну да метне угљен на лулу. — Оно нам је мало прије причô Симеун какав је зулум починио у Мајдану.
— Дај ми кажи, Мићане! — трже се мајстор Глишо као из дубоког премишљања, примаче се ватри, истресе лулу о длан, па је опет напуни и метну угљен... — Дај ми кажи, Мићане, мореш ли икако знати што Симеуна не закалуђерише?
збитије, што кажу наше свете, православне књиге — потврди Симеун, испи чашу на душак, отра бркове, напуни и припали лулу, па одушевљено настави: — Стоји народ спреман и наоружан. Свијетли се и шкрипи оружље, а чаша иде од руке до руке.
Напуни ми чојек лулу дувана — вала му! — па ће на поласку: „Давиде, вели, паметан си и бистар домаћин...“ Писарчић (заједљиво се
Ћипико, Иво - Пауци
Док Раде стиже, још оне исте вечери, на гувну пушећи лулу и гледајући преда се, вели му Илија: —Откупио сам Никине земље од господара. —За колико си погодио?
нађе Марка пред кућом гдје сједи; он тако, љети, кад није у вароши, сједи по цијели божји дан, гледа преда се и пуши лулу; духаном га намире сељаци за цијелу годину, па ипак свугдје, и у путу, и у пољу, и на прелу тражи да му други лулу
лулу; духаном га намире сељаци за цијелу годину, па ипак свугдје, и у путу, и у пољу, и на прелу тражи да му други лулу напуни. Раде извади скленицу варенике и вели му: — Метни, Марко, у кућу, а другом згодом биће боље...
Марко сједи код ватре, замишљен, пуши лулу Радина духана што му га стара понуди, јер рече да нема чиме да напуни. Раде, кад га спази код ватре, чисто се наљути.
Марко ћути и премишља како ће згодније да заподјене разговор, а кад Божица скиде са ватре бакру и умијеша пуру, одложи лулу и прихвати са кућном чељади да руча.
Је ли право? —Како гођ хоћеш! —махне руком Раде. Марко смота ђердан и стави га за припашај. Маши се ватре да припали лулу, а одлазећи с врата вели: — Болан не био, Раде, свеједно је, био ђердан код мене или код тебе!...
Што од куће бјежиш? Остали дио дана просједио је код ватре, пушећи лулу за лулом и разговарајући испрекидано са женом и мајком покоју ријеч, која би се отиснула мимо главне мисли што му се
Код ручка, тек је окусио пуре, одмах запалио, и цијелога дана, гледајући у ватру, пушио лулу за лулом. Пред ноћ нестрпљиво ишчекиваше ковача, а када га видје, чисто се трже као иза полусна. — Ево пара, Раде!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Деда узео лулу и с пажњом о длан је бије, Па испод појаса вади листове дувана сува, И кад их изгњави добро, он онда напуни лулу, И
узео лулу и с пажњом о длан је бије, Па испод појаса вади листове дувана сува, И кад их изгњави добро, он онда напуни лулу, И мирно пушећи слуша ветрину што пољем дува. По кашто зашкрипе селом волујска дрвена кола, И гавран над њима гракне.
Боже, шта да чиним да себе разгалим? Хајде једну лулу прво да запалим, После ћу да шарам, да дувам и бришем И јуначке песме О слободи пишем.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
После умора последњих дана завалио сам се са нарочитим задовољством у меко седиште мога компартимана, запалио лулу, уживајући већ сада у оном дувану који ћу сутра, чим стигнем у Цариград, у њој да потпалим.
Гостионичар ми донесе чашу вина, ја запалим своју лулу и, уз њен снажни дим, удишем свежи ваздух који струји као хладна река из горњега дела поточићеве долине.
Имам праву кичму, и поред приличног терета година. Волим своју науку и своју лулу, а уживам још увек у поезији, музици и природи. Не завидим никоме на његовом благу, сем ако то није младост.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Чекај аго који данак Да т' бијеле бијем куле, Да боравим лаки санак Поред твоје вјерне буле, Да ти аго лулу пијем, А кураном каву гријем.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Пипа се по џепу, Арсенију): Арсо, напуни ми и другу лулу. АРСЕНИЈЕ (показујући на његов џеп): Па нема, дедо. Отоич испросипасмо све.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Е, мој Бранко. Овде је сад једна кућа ископана, а ја не путујем него селим. — Облише га сузе. — Додај ми ту лулу, да запалим, па да изађемо мало до Тисе. — А што си пропушио? И то на лулу? — Има и горе. Бранко.
— Облише га сузе. — Додај ми ту лулу, да запалим, па да изађемо мало до Тисе. — А што си пропушио? И то на лулу? — Има и горе. Бранко. Кад ме потера несаница, тражим све чешће инјекције, тешке, оне што подривају...
Павле премешта у други крај уста енглеску лулу, а преко луле се смеши енглески, мирно, паметно. — Слушам те, не одобравам ти све, али можда ти мало завидим што си
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
ову загонетку у присуствију ови почитанија достојни матрона и лепи фрајлица разрешите, док попушим при чаши вина једну лулу дувана? — О, ви сте весма добри. Вашу красоту и љубов ко књижеству у првој ћу оди споменути. Мало је тешка?
Нисте јошт? Ништа зато, ја могу и другу лулу испушити. Али ах! Сад ми пада на памет; моје галантерије и воспитаније моје, господична Јелице, нигди нема.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Таква су имена на пример: Дуду, Биби, Лили, Лулу, Попо, Цоцо, Коко и томе подобна. Не сећам се како су мене звали док сам био у средњем роду, али вам могу рећи да сам
Из те заблуде ме је извело једно створење које смо звали Лулу. Како је Лулу дошло до тога открића, то ни дан данас не знам; сећам се само да ми је једнога дана шапнуло: „Ти си
Из те заблуде ме је извело једно створење које смо звали Лулу. Како је Лулу дошло до тога открића, то ни дан данас не знам; сећам се само да ми је једнога дана шапнуло: „Ти си мушко!
“ на што сам се ја страховито застидео. И дуго још затим, кад год бих срео Лулу, ја сам се, не знам зашто, стидео тога што сам мушко.
На читаве две деценије од онога доба када сам се извукао из сукњице, срео сам се са оним малим створењем Лулу, некадањим мојим другом у средњем роду, и, увидевши да је Лулу лепа и пријатна дама, са усхићењем сам јој узвикнуо: —
извукао из сукњице, срео сам се са оним малим створењем Лулу, некадањим мојим другом у средњем роду, и, увидевши да је Лулу лепа и пријатна дама, са усхићењем сам јој узвикнуо: — Вама имам да захвалим што што сам сазнао да сам мушко!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Помагâ ви бог! — каже и седа на гомилу камења. Онда вади кесу са дуваном и пуни лулу. — Одакле ти? — пита га неко. — Ја?... Са границе. — Па куда ћеш? — Ја дома. Ма ђе ћу, грдан, на друго мјесто!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— рече и загледа се у Страшило које се весело њихало усред поља. Затим завуче руку у џеп да би лулу напунио дуваном и напипа нешто тврдо и оштро: прст посече! — Откуда ово овде? — запита се, разрогачивши очи.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
да га противник нападне“, „обично седео на коњу и пушио“, и „тек кад му противник приђе близу, лагано би истресао лулу, оставио је мирно у чибучницу, и тада би се машио коњу за дизгине и за оружје“.
примање луд — (значи и:) мали, нејак: двоје ђеце лудо лула од тумбака — мала чашица, повелики напрстак од месинга лулу пије — пуши љевака — лева рука љевше, љевши — лепше, лепши љељен — јелен љето — (значи и:) година: Ево има сто и
) — срећан честито колено — од племенита рода Чечане — село са леве стране Ситнице чибук — цев за лулу, лула чилаш — белац чинити измета (некоме) — измећарити, служити читлук — имање пољско, мајур.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Кад понекад уђе у кујну да запали чибук, ослови их обично: „Ела, керко Мадо, тури си један, ама убав, мерџанатеш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти поиграм у свадбу! Хахаха!