Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Есад-пашиној, у чијем смо конаку краљевски намештеном, очекујући да сутра падне Једрене, четири бесна месеца пили и лумповали и крвнички сатирали ону офарбану воду из грчких чесама коју смо ми држали за вино, чисто као суза, и од које су нам
чуди се да се Мија, који је увек добро памћење имао, не сећа кад су код „Јадра“ у Ваљеву оно вече седели сви заједно и лумповали за сретна пута и што су кадар пребринули, и кад је Мија обећао Милићу да ће му, где буде да буде, кумовати.