Употреба речи луне у књижевним делима


Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Не може да је баци у снег. У тмини без обала трну ватрени свици што скачу из очију, из главе луне све гласнијег цвокота. Женско се за другога рађа. Ђорђе брзо врати ниску ђинђува у џеп и грчевито стеже кундак пушке.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

О златоје пролеће! По свем свјету свјетлост красна свјетло све јављајет еја; сунца, луне и звјезд јасна топлота нам дајет сја: земљу, људе обимајет и све ствари загрјевајет. О Златоје пролеће!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Димитрије Године текуће шест хиљада и осам стотина и деветнаесте, индиката пет, сунцу круг деветнаести и луне деветнаести, месеца јула деветнаести дан, врати се Лауш, пронијер, властелин крала Стефана Уроша Другог Милутина са

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности