Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— рече Зека. — И мени! — рече Ногић. Станко је сагао главу и ћутао. Био је веома узбуђен. Срце му је нагло лупало, као да би и оно хтело напоље из груди... Мисао за мишљу пролетала му е кроз главу... — Побратиме! — викну га Зека.
— Хвала богу! — Ако, ако!... Здравље, најприје здравље, па онда друго. Милош не одговори ништа. Срце му је бурно лупало. Да је Крушка хтео ослушнути, он би чуо како лупа. — А је л̓? — упита Турчин. Милош прену. — Шта?
— Шта је? — Неко нас тражи — рече Станко. И наста тајац... Минути су пролазили као вечност. Станку је лупало срце... Са стране се размаче шибље и промоли се Девина глава. — Ту сте? — упита он.
Збогом! — Збогом пошао! Он журно узе шару, припаса фишеклију, па замаче у луг. Срце му је лупало бурно, нагло; чисто га је само напред погуркивало. Он је осећао крила под ногама: летео је, није ишао...
Надао се љутом боју стога што је знао да ће Турци свом силом настати да пробију шанац... Срце му је лупало. Нека лака дрхтавица обузимаше снагу његову. Да је био насамо, пустио би зубе да цвокоћу до миле воље, али овако...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
благодарећи поспешном ветру, на поп-Ћирину кућу баш кад су изашли да се шетају, а решето је ужасно заблебетало и лупало, да је Меланију формално ућуткало, и ова не могаше до речи доћи. — А, а, то се не може издржати! — виче Меланија.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Срце му је лупало као лудо кад у мрачној улици угледа њено бледонаранџасто светло; некада је сваке ноћи свраћао да се ту нађе са
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
” Срце ми је лупало у прсима; чинило ми се као да ћу изда[х]нути. Полежао сам као у несвести. Кад сам се по неколико опет у себе вратио,
Краков, Станислав - КРИЛА
Прозор је био затворен и никога у соби није било. Душко је дрхтао и даље. Срце му је ситно, плашљиво лупало. — Он је, он је... Није се први пут та сенка јавила крај њега. Јаукао је ноћу у сну, викао и скакао помамљено.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Срце ми је лупало од узбуђења и нестрпљења. Сада ћу, говорах у себи, да чујем прво предавање професора Конрада Циндлера који ће ме