Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ох, боже! Хоће ли доћи дан? Хоће ли доћи час?...“ — И његова сува рука лупаше немилостиво по рањеним грудима. Ја сам стрепила од стрâ, а тетка му улеваше наду у рањене груди: „Доћи ће дан, доћи
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Је л’ ти ово комшијска чаша ? обрте се гост Гојку, који се још лупаше длановима по колену од силна смеха. — Наша, братићу, одговори Стојан за свога господина. Наша... школска...
Дрхташе као у страховитој грозници, срце јој лупаше живо, махнито, једва се стаде прибирати. Закашља се, јер је стаде нешто гушити у грудима.
— Под крушком онде... Гледала шта мој муж ради са... са оном Обрадовом, одговори она тихо, лагано, али јој срде лупаше да искочи из груди, а дихаше брзо, брзо као да се гуши... лице јој се искриви од некаква болна трзања...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ја падох и пробудих се. Момак лупаше на врата жестоко и викаше: — Устајте, ако Бога знате, сад ће осам сати. Одоцнићете за школу.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ђурица беше веома узбуђен, срце му лупаше јако, и он се више не могаше умирити. Стаде да помаља главу из врзине и грозничаво да звера по путу, и усред те
Ћипико, Иво - Пауци
Пет годин' скита се, па ча је учинио, реци? Други су свршили и јур плаћу потижу, а он? К'о паметњак!... — И умуче, но лупаше ножем срдито по плитици, да му се од великога зора испод грла тресла гуша. Иво ублиједи к'о крпа.