Употреба речи лупежа у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

кад је тако, а ти хајде са мном; ја ћу ти наћи господара у нашем селу који ће те добро хранити, само да му у ноћи од лупежа кућу чуваш.” „Нико му је од мене неће боље чувати”, одговори курјак. И тако пођу.

У време војне слагати и преварити непријатеља и општега злотвора и лупежа, и — кад се не може иначе — с лажом избавити неповина и праведна, себе или другог кога, од зла и неправедна, мени се

Његово је јуначество скотско и зверско како свију арамија, лупежа и пустахија. Ако, по случају, ова књига и међу те људе дође гди се вишеречени зли обичаји јоште находе, нека не

Матавуљ, Симо - УСКОК

— Једном њеко похара њеку самохрану, стару удовицу. То је било у Ријечкој нахији. Владика прокуне лупежа рекавши: „Дабогдâ се огубао и лијека не нашао, док не врати украдено и не прида још три оке вуне!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Не знам шта ћу бити, али знам да нећу бити магарац. 15 Питали лупежа: — Где научи красти? — Тамо где сам научио и лагати. 16 Питали богаташа: — Где ти је благо? — У гвозденом сандуку.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

“ Друго, Милушани, људи јако „приватљиви“ (како се онамо каже за лупежа) радије ће „приватити“ Јерковићима одојче, неголи другоме коме овцу јаловицу, е увјерени да је месо од Јерковића стоке

Липо! Али ћеш чути истину, па чини како знаш. А истина је ово: у Зврљеву досад није било лупежа, паликуће, убојице, ни другог вражјега створа, кâ што ће бити овај Бакоња!

Сви су се чудили његову лукавству. Дунда, већ прилично накресан, викну: — Залуду, брате, нема ти мештра над ркаћког лупежа, особито планинског ркаћа!

То канда заголица Кушмељов понос, те ће: — Има, брате, и кршћански лупежа, још како вишти, само шта нису бездушни. Неђе, рецимо, да дирају цркве, али остало, да речемо...

Он је увјеравао да никад не бјеше њихове одиве вјештице, те се женици увијек грабише око њих. Обојица пак од лупежа стрица Јурете направише њекога знатнога јунака, који је био страшило ркаћима.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

и дошао у Колашин да под тајним руковођењем вешто баца прашину у очи турским властима и очисти крај од насилника и лупежа. Зато је он на данашњем сабору тако суморан. Осим два човека њега цео овај свет презире и ненавиди на правди Бога.

Ћипико, Иво - Пауци

Кад би видио свога жупника, дочекао би стојећке, скинуо капу и љубио из почитања у руку. Истина, било је и тада и лупежа и хајдука, али што ћеш? Крало једно другоме, и клали се међу собом!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности