Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Над твојим царством мрак се шири, Ветрови црни дувају: Сад нашу савест бране жбири, Лупежи благо чувају. („Американски Србобран“, 30.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
) Свијетле се стогуље у зрцалу обзора. Цича уши изгриза. Крадемо се, звјерамо. Свака стопа мјери се. (Јесмо ли и лупежи?) - Пун је исток гримиза, милосрђа божијег - а притуљен цери се школски шпијун, одборник, на црквеној капији...
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Таа-аа-ко! Уф! нека вас враг носи све, све, све, колико вас је!... — А проклети антикристи! лупежи! галијоти! жбири! ајдуци! убија вас бог! А платићете, платити, ако жив буде Јере — говораше Кушмељ.
— Домаћа, домаћа и домаћа издаја, друкчије не може бити! — вели Тетка. — Промислите само ово: лупежи су могли знати све што у нас бива на синошњи вече; знали су да су слуге у манастиру до касно, као сваких година на тај
Ја сам само тија рећи да лупежи нису могли одјавити животињу на видној ноћи прико наши жупа, између наши кметова, то нису никако могли учинити без
Испред св. Јеронима бјеше такође однијело све, али њега не бјеху лупежи нагрдили. — Види се, да су имали ришпета, јер је брадат, кâ какав њиов калуђер! — рече Вртиреп.
А на четвртом гдје бијаше насликан свети Брнард, који кличе и дигао руке пут неба, лупежи му растегли брк с уха на ухо, тако да се и Вртиреп мало осмијехну.
Десетак приковођана вуцијаху сплату (весла бјеху потопили лупежи) пуну људи, међу којима бјеху Срдар и Бакоња. А бродиће бјеше однијела вода. — Све сам чуја и разабрâ, све...
Тада Брне дохвати чизму с пода и баци се њом у врата, па рикну као да га когод коље. Бакоња скочи, па, мислећи да су лупежи код стрица, истрча на тријем и поче викати. Сви фратри и ђаци дотрчаше. — Шта је? — пита Срдар. — Не знам.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Тако и Христос орли и слободи те људе на боју који но нису лупежи ни хрсузи и псовачи, чисто се држе и у њега самога своје поуздање имаду, упомоћ себи га дозивљу.