Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„ То је најлакше, xоди да ти зубма извадим ивер”. Стане коњ и подигне ногу, а кад види курјака близу, лупи ти нам га у губицу, те му све зубе распрска, пак одскаче преко поља.
” Али ко ће маниту памет дати! Све се залеће, кад страг кад с ребарке. Прође лав и удаљи се. Онда бик, излазећи, лупи мимогред јарца, те се стане преметати по кошари и стане га „бекеке кее.
Слуге, видећи непознату псину, шчепају га за реп и за ноге, пак с њим кроз пенџер. Ови сиромах лупи о земљу, и бојећи се да му се јошт што не пригоди, скочи и начне бежати, јаучући.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ђура и Спасоје заседоше на клупу поред оних што играју карата, па Спасоје, као једва преврћу ћи језиком, викну и лупи руком О клупу: — Механџија!... Вина овамо! Максим, Марко и учитељ згледаше се, а механџија притрча.
— Ја вала, сад из вароши — одговори Радан. — Ово је поп! — викну један од погађача и лупи по једној карти. — Сутра! — узвикну онај што разбацује, изврну карту, кад оно дама. — Их, ороспију му очину!
Догоди ли се несрећа да лупи који куршум чудо у облику феса, тада му и газда покуњи нос као ћуран кљун, а фес се запуши но не плане, јер то не
Ђипи он као бесан, збаци са себе поњаву, те јој смакну конђу и рашчупери је сву — колико је лупи оном поњавчином, па се продера: — Јеси ли ти полудела јутрос?!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Хвала богу! Али какав је то сан? Сад сам будан, а? Али као да ме неко нечим што звечи а не боли лупи по глави. Ја скочих и исправих се у кревету: — Мамо! — Шта, брате? — Видео сам онога... онога... како се зове?...
Ништа она под нагим богом не види, само кад једанпут ухвати хук! А ја у плот, па кад лупи главом, ја мислим оде дођавола и она, и ја, и кола, и све! А оно ништа! Па после још иде мирно као буба!
Капетан скочи; сабља му се отиште н са звекетом лупи о земљу. И Благоје се трже: — Нећеш, бре! — рече он и као да поново повуче уздице и поново заспа.
— А што то, добросрећниче? — Е, ја хоћу да убијем Вилипа Маричића! Он махну мосуром више главе, лупи њиме о земљу, сломи га и узе се смејати. И Велинци се даде на смех: — А што, Златане? Шта ти је учинио Вилип?
Хоћу и ја... јес'! Он хтеде да удари у потврду себе по колену, али песница, без његова питања и одобрења, лупи о пањ. За казну он је тури у зубе и уједе је. Велинка се све слађе смејаше: Куку мене, сирото дете!
дим се сави. Народ вришти и сипа воду, а сјекира тутњи. Ми више не видјесмо попа. Тада Станоје Исаковић лупи сјекиром у врата. Она одлетјеше и ми угледасмо попа у пламену. Држи икону и дигао је више главе.
Поп преко прага, а пламена греда више врата тресну и лупи попа по потиљку. Он паде ничице и прсима ка земљу, а икону диже више главе.
Ја нећу сажаљења. Ти си... ви сте слободни! Онда се стропошта на столицу, лупи лактом по тастерима од клавира и наслони главу на руку.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Зато си ти сад и дотер’о до паса! — Ал’ и јесам био ирош, ао, дука му! — рече и лупи о сто. — Нисам се, што кажу, бој’о ни једног бачког ироша, ни пушћ’о га испред себе!..
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
при трускању оних кола, примицало се, одмицало и додиривало га, и док се његове збуњене речи губиле у оној ритмичној лупи точкова, она са дрхтавом и страсном нежношћу понови: — Ја волим снагу.
Он је загледа такође и у њој познаде жену Христићеву па се комично уозбиљи, лупи ногу о ногу и дубоко скиде свој отрцани шешир.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
лупати главу док се нечем паметном не досјетимо — рече крчмар, газда „Крчме код три магарца“, па и себе и чича-Тришу лупи неколико пута мокром чарапом по глави да се мало разбистре и узвикну: — Аха, сјетио сам се!
Сремац, Стеван - ПРОЗА
своје подвиге у касарни и ван ње док је још »јегером« био, а домаћица прави куглице од хлеба, па тек понекад баци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги пажљиво домаћина и осмејкује се једнако.
Остав’ се, бога ти! Да забављамо господин-Пају. — Кајо! — викну Јова, па лупи бесно ногом и зашкрипи зубима и опсова нешто арнаутски (а то је свега и знао), и хтео је бесно погледати, али му очи
— Ћути, ћути! — напада га госпоја Каја. — Знам те! Сви сте ви мушки једнаки... ја, госпо’н-Пајо, је л’ тако? — и лупи га кришом по руци. — А ти, Јово, особито! »Испод мире три ђавола вире...« Ко те не зна, јоој...
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
неба се спустио, Док длан о длан, до менека стиже, Мени с' коса од милине диже, Па довати с главе шушљајицу, Па је лупи доле о земљицу, Узјâ Пегу, а он макну крили, Па под облак за час одо тили. Небо — земљо — чуда големога!
Ово реко, прогута ме јама, Груну о тле, зачу чудну вику: „Амо брже, помози ти нама!“ Падо, лупи о камење доле, Ни се уби, ни ме што заболе, Том се чуди, ал' не мого дуго, Јер за часак виде чудо друго: Вика,
“ — Ово штене У мало ме не раздера! А ти, а ти, куку мене“ — Тако с' госпа на њ раздера, Скочи преда њ, ногом лупи... Он три крока назад ступи. 139. Она за њим: „Па сад дође?“... Скочи, крочи, па га стиже, У лице му руком пође..
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Ево их, стриче, долазе. Сељак се само лупи по врату. — Рекох ли ја, Василије, гони краву. Долазе, па да. Не бој се, то нас добро неће мимоићи.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Дођи довече или лупи на капиџик, баци ми макар камен преко зида, те да га метнем у недра и љубим... Ох дођи, дођи и јави ми се!“ ...
— А стриц стао, згрануо се и сав се тресе од једа. — Ти ли бре, псето?! — викну он гушећи се и дохвати штап те лупи Станоју по глави. Шикну крв.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Млад човек све ово има, зато он и највеће вниманије заслужује. ЈАКОВ: Осим кад главом о зид лупи. МАРКО: Главом лупити — значи у подобном случају предосторожнији бивати.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Поватаће Султана свима крајеве! ПЕЛА: Али ако ме познаду? СУЛАТАНА (лупи ногом): Опет почињеш? Оћеш и ја да почнем? Ниси чула ко сам ја? ПОЗОРЈЕ 7.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
) Разрок просјак спусти чело са венчања у опело. Жут коњаник психопата о црквена лупи врата. Болан сутон - а равница. Глас је сваки тужбалица. Тмурним смиљем депресија из низије тупо зија.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Мамуза рибу и лулу чачка. „Пожури, соме, чека те мачка!“ Наједном Тоша допаде трком, у крило чичи лупи ко врећа. „Помагај, стари, ако си другар, долази, ево, најезда псећа!
Сат ми стао и тврдо заспао, под поњаву сакрио звоњаву. Тврд сан лупи и мене и друга, сваком оста на глави чворуга. Рано јутро лутало по мраку и разбило фењер у буџаку.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Неки поскакали из воза и потрчали на перон да траже воду. Капетан виче, стража их враћа. О наше вагоне с треском лупи локомотива и одмах затим крете, да нас прикачи за нову композицију. — Вози... терај! — падали су повици.
— и показа ми руком у правцу неких шупа, испод којих су зјапиле топовске цеви. Моје су ципеле тупо одјекивале према лупи поткованих војничких чизама.
— Е, људи, шта ово би! — Од почетка наопако... — Да грдне несреће! — Све их поробише... — Их, их! — лупи се Рајко пунилац по колену. Кроз кукуруз, према месечини, угледасмо нашег командира. Прилазио је лагано.
— Разваљуј! — викну батеријски наредник. Танасије се залете, лупи ногом и трошна врата се уз тресак отворише. Напред пође, уз узане, вијугаве степенице, наредник, за њим ја, онда
А кад већ досаде, онда се придигне неко од људи и лупи песницом у греду. Примире се за кратко време, па онда наставе свој посао.
— А овај је митраљезац, иначе звани „господин Алекса“. Потпоручник Алекса се протегну, да му запуцкараше кости и лупи ногом о земљани зид, да се читави комади земље обурваше. — Јест, господин сада, што не дејствујем — па се обрати мени.
А овај опет није луд да и ту мрвицу дели с тобом. Потпоручник Александар се заценио од смеха и лупи ме по рамену. — По закону отпора...
— Онда он приђе прозору и лупи: — Хеј, газда, домаћине! На прозору се појави женска глава. — Не бој се, не бој се, ми смо Срби, отвори!
— Слушај... роса, младост... „сортимент“ — говорио је као у заносу. — Вала, д’ умрем сад, не жалим! — и он се лупи по потиљку, а капа му налете на очи. — Изгубио си много!
У близини нешто лупи, као да паде чивија. — Хајд да се иде! — А куда ћете, бре, по ноћи? — сети се стражар да их запита. — У лов!...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Ово, све ово... тужбу министру просвете... тамо о Љубици, а?!... дрекну он грозно и лупи дршком од камџије по актима.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
На путу се спотакне о корен једног дебелог дрвета и падне. Крчаг му испаде из руку, лупи о камен и разбије се. У њему плану гнев свом жестином.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Пошто се, по утврђеном реду и обичају, часници одборски захвалише родољубивом скупу на тој реткој почасти, председник лупи у звоно, и објави да је збор отворен. — Жели ли ко да говори? — упита.
Ту, наравно, стаде он, стаде маса. Вођ се измаче мало, и лупи два-трипут штапом по плоту. — Шта ћемо? — питају. Он ћути. — Шта: шта ћемо? Обаљуј плот! То ћемо!
— Куражан је, види се по њему. — Куражан, мани га: плот, врљике, трњаке, све то скрши. Само тек намрштен онако лупи штапом и не говори ништа, а ти онда гледај шта ћеш.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Насред улице стане, отвори књигу и — лупи се по глави. — Стилихон је Вандалин, али је римски војсковођа!... И опет питање: »како то?
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ПАВКА: Ми смо изабрани. ЈЕВРЕМ: И сад ће доћи народ, ево већ иде народ. (Наједанпут му падне на памет и лупи се по челу.) Народ, говор! Ето, ћаскам са вама па заборавио на говор. Ама, ћутите кад вам кажем... ћутите, разумете ли.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Тако! — рече гласно. — Ту сам бригу скинуо с врата! — рече па покуша да хрче. Уједаред се лупи по челу и збаци опет губер. — Пхи — вели полугласно, — куд да ми то не падне на памет!
Питај њега за то, он зна људе још и боље од мене. Чим чу то име, лупи се Срета по челу. — Врло добро, врло добро! Шта ту имам да га питам и да тражим преко хлеба погаче. Њега ћу ја.
А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учевност, господине, — хе, хе! — па се лупи кажипрстом по челу, — а би читао свет у никој Неологос ови зулуми! — Ама, па зато сам и дош’о.
— викну му Срета. А Мића поче: Црна земља, Небо плаво; Бразиљанци Задобили право! Кааажи! С-с-ссс! и ту лупи Мића ногом у земљу, лубом о луб а руком о груди, па стаде. Срета му приђе и честита, а тако и Ђорђе.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Овај разумједе, па (сиромах са дипломатскијех разлога!) пусти да га старији лупи. Отац потапше по рамену побједиоца, па гладећи се по трбуху, (тијем је вазда изразивао задовољство) обећа му, да ће га
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
! Ја сам цар Ирод, четворовласник, и нема цара преко мене. Сва земља нека дрхће од страха мога! (лупи ногом о земљу). ГАШПАР: Нас је, царе, звезда овамо довела, и познали смо да се родио цар над царевима.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ништа се ту толико не жели него да се о какав камен у мору не лупи, јер не би нам остало ни ноге. Кад би се год пењали уз брдо, онда ти мој прелат чита брзо, брзо, баш као да се с
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Сви сте ви голокотре! Окламиши, чанколизи... Варошко буњиште. Целу Паланку могу да купим! — Ти си сељак! — лупи песницом о сто један у варошком оделу и устаде спреман да се свађа.
Што сте се збили у гомилу? Тако ће вас лако нанизати, све ће вас избушити, само једно ђуле, црно као шубара, да лупи, као онда у шуматовачки шанац...
После, кад би звиждукање прескочило плот, он се привлачио плоту и чекао да на вратима Толине куће лупи реза, много пута је није чуо, тада је био сигуран да ће се он вратити на заказано место.
Смрт је зато дошла да му га узме. Не дам те, лупи о зид, и једва напипа врата. — Доћи! Доћи! — јечи Симка. Ђорђе је престрашено гледа. Коракну ка постељи. Постиђен.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Дуго и мрачно ћутао је Ферфелин, следила га Ферфелинка и три принца Ферфелина. Шта сада? Мрачнији од олује, лупи се у чело Ферфелин. Пелетин, истина, има зид виши од његовога, али нема куле на зиду.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али што је овде, овде је“, па се лупи по срцу. Са бурним „живио“ пропратисмо овај крај његове здравице, па Никола засвира коло.
) Чекам ја ефекат и таман принео чашу с вином да се прикупим за нову причу, кад ме она свом снагом лупи по руци: „Пропалицо, вели, зар те није стид да то причаш?
Све ће Бечлике с усхићењем рећи за мене: кригер! Затим господин доктор, пошто је још једанпут повукао из флаше, лупи руком по челу и викну: — Ах, кригер!...
прота свечано — што сте ми дали прилику да видим битку. Ово је први пут... У том нешто зашишта кроз ваздух и лупи међ ноге наших коња. Ми сви заћутасмо.
Није нам било до смеха. Одмах затим нешто опет зашишта кроз ваздух и лупи негде између нас. Начелник штаба мајор Емило Белић окрете се и театрално командова: — Види, Сотире, да ми није рањен
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
већ одавна насмијали, и кад је, зато, било сасвим излишно, па чак и нимало фаир да се сама свети, она нас одједном лупи по глави. И то управ у час кад се најмање надамо. И погоди нас управ ондје гдје бисмо најмање жељели.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
У исти мах севну секира према месечини и лупи у курјачку главу, која беше наслоњена на врљику. Курјак се мртав сроза низ врљике, а онај други клисну и нестаде га у
А Марко, обневидевши од љутине и узбуђења, како дотрча до њих са замахнутом пушком, фијукну њоме и лупи по тврдим костима.
Куршуми стадоше да лете и звижде око њих и више њих, откидајући гране, које лако падаху пред ноге им. Понегде куршум лупи у буково дебло, и ту се одједном забели влажно дрво.
Помисли: да ли би се могао тиме користити?... У том се разлеже јак тресак, као да неко лупи гредом у врата... Сва се кућа затресе... »Пази !« — неко викну пред вратима... Груну још јачи ударац...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Наједанпут врата се широм отворе и пред њега лупи усијан ланац, а он га само погледа и не рече ништа. Најпослије уђе у собу обервраг, па му рече: — Шта радиш ти овдје?
Медвјед тад дигне своју ногу и крупно рекне кô медвјед: — Нисам ни ја, тако ми овог правдала! — па лупи стопалом по гвожђима што игда могаше. Сад хтједе да извади ногу из гвожђа, али не могаше, јер му је бијаху ухватила.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Но баш у том тренутку као бесан скочи на ноге Селман Чибуковић, истрже од певача гусле н крвнички га лупи њима по глави: — Ах, влашка свињо, још има на земљи Турчина! — узвикну он, па се маши за појас. — Нема, валаа, не!
Краков, Станислав - КРИЛА
По њима је трава била жута и клизава а цвеће бодљикаво. Са црвене стене је још неко пуцао. Нешто тешко лупи о кукове. Пуче. Мија се сруши ничице на земљу. Из пробијене чутурице ракија се проли.
Пишти, лупа, јечи. Најзад је све тихо. Онда војници подижу увис очи и пипају се. Или лупи у стену. Запара, зареже, и сече. Када се дим разиђе, стена је расцепљена бела рана, а испод ње крвави вртлог.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Зар би нас онда вукли по овој ноћи. По паљби рекао бих да наши беже.“ Куршуми учесташе. Страховао сам да ме не лупи у главу. На друго место где хоће. У рату се гине... Јест...
Преда мном из магле допиру повици: „Живела Србија!“ Осетио сам се као да летим. Али нешто снажно лупи ме у руку, да ми је просто занесе уназад. Хтео бих да застанем да се опипам.
— стаде испред мене капетан Живојин, командир једне чете нашега пука. Онако раздраган лупи ме шаком по левом рамену. Мени излетеше светлаци пред очи. Јаукнуо сам од бола, држећи се за леву руку. — Шта ти је?
— Она на томе месту прави оштру кривину. Ми смо прешли онде где је највећа окука. — Он лупи прстом друге руке у чукаљ савијеног кажипрста. — Ту смо били најближе бугарским рововима. Е, али пази сад...
Пера „Ђеврек“!... Притрчали смо му. А он, сав уваљан у прашину, с тешком муком се придиже. „Фикус“ га лупи по рамену. — Алал ти вера!... Ти „ижлажиш“... као грогромовник Илија из... облака.
Да не бих погрешио пут, пропустио сам Драгана напред. Нешто лупи... Претрнуо сам и прибио се уза зид. Драган је ишао мирно, руку завучених у чакшире. Потрчао сам за њим.
На отвору земунице угледах Косту. — О... здраво друже — Викну радосно и лупи ме по рамену. — Милосаве!... Деде пусти једну салву, у почаст на-шега госта. Горе се зачу неко трупкање.
— у пешадију, на најистакнутије место. — Јежу на леђа — додаје поручник Рајко, и сручи чашу вина у уста. Потом лупи чашом о сто и узвикну: — Хо-хо-хо! Чудим се, грофе, како те не ухапсише? — пита га подсмешљиво Коста.
— А, тако. Господин, дакле, гине у мртвом углу. — Немој да се љутиш! — Коста ме лупи по колену. — Он је добар човек. — То је лепо од вас, бароне, што ме тако заступате...
— Не! — говорио му је озбиљно капетан Бора. — Ја сам старији. Ти би могао да будеш само мој помоћник. А? — И он лупи по колену поручника Косту „Турчина“. Онда се уозбиљи. — Докле имаш дозволу? — Сутра до подне... — Знаш шта?...
А ми несрећници... — Седите! — нуди Радослав. —... задовољавамо се сликама — заврши Коста. Бора се лупи по челу и окрете се Кости „Турчину“. — Ама де!... Све се мислим да те нешто питам, па заборавим. Сад се тек сетих...
— А, најзад, и да смо га добили!... Наше је — говорио је пркосно ветеринар. — А, је ли тако? — лупи Бора шаком по столу. Онда се диже. Очи су му биле влажне и закрвављене. — Немој да му пркосиш... видиш какав је!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
МЛАДЕН (одгурну је, хоће ногом у главу да је лупи): Петом ћу ти главу разбити! Због тебе сам и дочекао да ми сад образ гори.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Таласи је дочепаше и као да је нечије руке дижу, спуштају, вуку у дубину, затим накрећу лево и десно. Један талас лупи и праменови воде сунуше преко крова. Мића се унезверено окреће, а доња му усна опуштена, готов да заплаче.
Затим наједном диже руке увис и поче из свег гласа: Да ја видим Јовине сватове... — А до врага! — лупи се Драгиша по потиљку. — Јесам ли ти казао? — обрати се Топлици. — То му је све што има од живота. Пусти га!
— и лупи песницом о сто. Пред вече су стигли аутомобили да врате Енглезе. Пијане смо унели у један ауто. Музика је трештала.
Погледају мрко мазге, а ако нека дигне главу и почне да њаче, мазговодац је лупи песницом по њушци, и псовка му из срца излети. Аутомобилом су довезли јахаћи и запрежни прибор.
Таман да му пружим наређење на потпис, кад нешто звизну и између мојих ногу лупи парче гвожђа. Подавио сам ноге и погледао разрогаченим очима команданта. Он је био миран.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Антиној, из руку му испадне купа када га згоди Одисеј, из ноздрва дебео млаз му тргне јуначке крви, по столу ногама лупи те га одгурне брзо и на земљу јествине спадну...
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Она се онда приби уз Вањку Широког, свог заштитника, а на то Стриц љутито лупи дланом по стаблу и запри јети: — Други пут ћу скочити с врха букве, па нек буде мило онима који ме мрзе!
па забезекнуто, затим разроко као да му је мува сјела на његов црвени нос, а онда се забаци натраг, на наслон столице, лупи рукама по столу и луђачки стаде да се смије: — Аха-ха-ха-ха, хоће дјевојчица батине! Аха-ха-ха!
Јованче му брже-боље посвијетли иза врата, па и нехотице прасну у смијех. Пећина одјекну као да неко лупи даском о даску. — Што се сад смијеш? — Аха-ха, па то ти је капља с таванице пала за врат! — Ма не може бити!
Ђаво је однио, алај ме престраши! — Штроп! — пљесну опет иза самих Мачкових леђа и он одскочи као да га нешто лупи. — Ал си страшљив, мајсторе! — подругну се Јованче. — Ех, страшљив! Не бојим се ја, нег ово изненада...
Ваља нам нешто измислити. Застао је, поћутао, а онда се одлучно лупи руком по бедру и одреза: — Сад знам шта ћу! Хајдемо брзо.
Дјечаци попадаше као да их лупи некакав невидљив џиновски талас. Нико није имао ни даха ни ријечи. — Ево га опет! — тек послије неколико тренутака
Тек пошто се дим толико развуче да су већ могли кроза њ да виде читаву зараван, дјечаке по срцу лупи нешто туђе, одбојно и пустошно. Изнад воћњака се више није видио познат и драг школски кров.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Саг су скупе паре! — понавља мали Манулаћ. — Саг је оскудација! Кад чу реч „оскудација“, чорбаџи-Јордан се само лупи шаком по колену од силна чуда, па се просто заблену у сина.